Druga Samuilova

19 Joavu su javili: „Kralj plače i tuguje za Avesalomom.“+ 2 Tako se tog dana radost zbog pobede pretvorila u žalost, jer su vojnici čuli da kralj žali za svojim sinom. 3 Vojska se tog dana tiho vraćala u grad,+ poput onih koji se stide jer su pobegli iz bitke. 4 Kralj je pokrio lice i na sav glas jadikovao: „Sine moj, Avesalome! Avesalome, sine moj, sine moj!“+

5 Tada je Joav došao kod kralja u kuću i rekao mu: „Ponizio si sve svoje sluge koje su danas spasle tvoj život i život tvojih sinova+ i tvojih ćerki,+ tvojih žena i tvojih inoča.+ 6 Ti voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si pokazao da ti ništa ne znače ni zapovednici ni sluge. Jer sada vidim da bi ti bilo draže da je Avesalom živ, a da smo svi mi izginuli. 7 Zato sada izađi i ohrabri* svoje sluge, jer ako ne izađeš, zaklinjem ti se Jehovom, nijedan čovek neće ostati noćas uz tebe. To će ti biti gore nego sva zla koja su te snašla od tvoje mladosti pa do danas.“ 8 Tada je kralj ustao i seo kod gradskih vrata. Celom narodu je bilo javljeno: „Kralj sedi kod vrata.“ Tada je sav narod došao pred kralja.

A Izraelci su pobegli svojim kućama.+ 9 Ceo narod se po svim izraelskim plemenima prepirao, govoreći: „Kralj nas je izbavio od naših neprijatelja,+ izbavio nas je od Filisteja, a sada je zbog Avesaloma morao da pobegne iz zemlje.+ 10 Avesalom, kog smo pomazali da nam bude kralj,+ poginuo je u bici.+ Zašto onda ništa ne preduzmete da vratite kralja?“

11 Kralj David je poručio sveštenicima Sadoku+ i Avijataru:+ „Ovako kažite Judinim+ starešinama: ’Zar želite da vaše pleme bude poslednje koje će vratiti kralja u njegov dvor? Ono što se govori po Izraelu došlo je i do kralja u njegov dom. 12 Vi ste moja braća, vi ste moja krv*. Zašto da budete poslednji koji će vratiti kralja?‘ 13 Amasi+ kažite: ’Nisi li ti moja krv? Neka me Bog najoštrije kazni ako od sada ti ne budeš vojni zapovednik umesto Joava.‘ “+

14 Tako je David pridobio srca svih ljudi iz Judinog plemena pa su mu svi kao jedan poručili: „Vrati se sa svim svojim slugama!“

15 Tako je kralj krenuo nazad i došao do Jordana. A ljudi iz Judinog plemena došli su u Galgal+ u susret kralju da ga prevedu preko Jordana. 16 Simej+ iz Vaurima, sin Gire iz Venijaminovog plemena, požurio je da pođe s ljudima iz Jude u susret kralju Davidu. 17 S njim je bilo 1 000 ljudi iz Venijaminovog plemena. A i Siva,+ sluga iz Saulovog doma, požurio je sa svojih 15 sinova i 20 slugu kako bi došao na Jordan pre kralja. 18 On* je prešao preko prelaza na Jordanu da pomogne kraljevom domu da svi pređu reku i da učini šta god kralj bude želeo. Girin sin Simej poklonio se licem do zemlje pred kraljem kada je on hteo da pređe Jordan. 19 On je rekao kralju: „Neka mi moj gospodar ne uzme za greh i neka se ne obazire na zlo koje je učinio tvoj sluga+ onog dana kada je moj gospodar, kralj, otišao iz Jerusalima. Neka to kralj ne prima k srcu. 20 Tvoj sluga zna da je zgrešio. Zato sam danas prvi došao iz celog Josifovog doma u susret svom gospodaru, kralju.“

21 Tada je Serujin sin Avisaj+ rekao: „Zar Simej ne zaslužuje smrt zato što je proklinjao Jehovinog pomazanika?“+ 22 Ali David je rekao: „Šta vi imate s tim, Serujini sinovi,+ pa mi se danas protivite? Zar da se danas neko pogubi u Izraelu? Zar ja ne znam da sam danas opet kralj nad Izraelom?“ 23 Tada je kralj rekao Simeju: „Nećeš poginuti.“ I kralj mu se zakleo da će održati reč.+

24 Saulov unuk Mefivostej+ došao je u susret kralju. On nije prao svoje noge, niti svoju odeću i zapustio je svoju bradu od onog dana kada je kralj otišao pa sve do dana kada se vratio u miru. 25 Kada je došao u Jerusalim u susret kralju*, kralj ga je upitao: „Zašto nisi pošao sa mnom, Mefivosteje?“ 26 A on je odgovorio: „Gospodaru moj, kralju, ti znaš da sam hrom.+ Rekao sam svom slugi:+ ’Osedlaj mi magarca da ga uzjašem i pođem s kraljem‘, ali on me je prevario. 27 Oklevetao je tvog slugu pred mojim gospodarem, kraljem.+ Ali je moj gospodar, kralj, kao anđeo pravog Boga. Zato učini kako misliš da je najbolje. 28 Moj gospodar, kralj, mogao je da osudi na smrt ceo dom mog oca, a ti si ipak postavio svog slugu sa onima koji jedu za tvojim stolom.+ Kako bih onda mogao da se žalim kralju?“

29 A kralj mu je rekao: „Nema potrebe da više pričamo o tome. Ti i Siva podelite zemlju.“+ 30 Tada je Mefivostej rekao kralju: „Neka uzme sve! Meni je dovoljno to što se moj gospodar, kralj, vratio u miru u svoj dom.“

31 Varzelaj+ iz Galada došao je iz Rogelima da bi ispratio kralja do Jordana. 32 Varzelaj je bio veoma star čovek. Imao je 80 godina. Pošto je bio veoma bogat, snabdevao je kralja hranom dok je kralj boravio u Mahanaimu.+ 33 Kralj je rekao Varzelaju: „Pođi sa mnom preko reke u Jerusalim pa ćeš jesti za mojim stolom.“+ 34 Ali Varzelaj je rekao kralju: „Koliko mi je još godina života ostalo, pa da idem s kraljem u Jerusalim? 35 Imam 80 godina.+ Mogu li da razaberem šta je dobro, a šta zlo? Može li tvoj sluga osetiti ukus onoga što jede i pije? Mogu li još slušati glas pevača i pevačica?+ Zašto da onda tvoj sluga bude na teretu mom gospodaru, kralju? 36 Tvom slugi je dovoljno što može da otprati kralja do Jordana. Zašto bi mi kralj uzvratio takvom nagradom? 37 Molim te, dopusti svom slugi da se vrati, da umrem u svom gradu, u kom je grob mog oca i moje majke.+ Evo tvog sluge Himama,+ pa neka on pođe s mojim gospodarem, kraljem. Učini za njega ono što misliš da je dobro.“

38 Tada je kralj rekao: „Himam će poći sa mnom i ja ću učiniti za njega ono što misliš da je najbolje. Šta god zatražiš od mene, učiniću za tebe.“ 39 Tada su kralj i svi ljudi koji su bili s njim prešli Jordan. Kralj je poljubio Varzelaja+ i blagoslovio ga, a on se vratio u svoje mesto. 40 Kada je kralj prešao reku na putu za Galgal,+ s njim je bio i Himam. Svi ljudi iz Judinog plemena i polovina izraelskog naroda pratili su kralja preko reke.+

41 Tada su ostali Izraelci došli pred kralja i rekli mu: „Zašto su naša braća iz Judinog plemena došla bez našeg znanja i prevela preko Jordana kralja, njegov dom i sve njegove ljude?“+ 42 Tada su svi ljudi iz Judinog plemena odgovorili Izraelcima: „Zato što je kralj u srodstvu s nama.+ Zašto se vi ljutite zbog toga? Da li smo jeli na kraljev trošak? Da li nam je on dao neki dar?“

43 Ali Izraelci su odgovorili ljudima iz Judinog plemena: „Nas je deset plemena, pa zato polažemo više prava na Davida nego vi. Zašto ste nas onda prezreli? Zar nije trebalo da mi vratimo kralja?“ Ali reči ljudi iz Jude bile su oštrije od reči Izraelaca.