Postanak

47 Tako je Josif otišao kod faraona i javio mu:+ „Moj otac i moja braća su došli iz hananske zemlje sa svojom sitnom i krupnom stokom i sa svim što imaju i sada su u zemlji Gesem.“+ 2 Sa sobom je poveo petoricu svoje braće i predstavio ih faraonu.+

3 Faraon je upitao njegovu braću: „Čime se bavite?“ Oni su mu odgovorili: „Tvoje sluge su pastiri, kao što su bili i naši preci.“+ 4 Zatim su rekli faraonu: „Došli smo da neko vreme živimo u ovoj zemlji,+ jer je u hananskoj zemlji teška glad i nema paše za našu stoku.+ Zato te molimo da dopustiš svojim slugama da žive u zemlji Gesem.“+ 5 Tada je faraon rekao Josifu: „Tvoj otac i tvoja braća došli su kod tebe. 6 Cela egipatska zemlja stoji ti na raspolaganju. Naseli svog oca i svoju braću u najboljem kraju zemlje.+ Neka žive u zemlji Gesem. Ako znaš da među njima ima sposobnih ljudi, poveri im brigu i o mojoj stoci.“

7 Zatim je Josif uveo svog oca Jakova i predstavio ga faraonu, a Jakov je blagoslovio faraona. 8 Faraon je upitao Jakova: „Koliko imaš godina?“ 9 Jakov je odgovorio faraonu: „Imam 130 godina i celog života putujem po tuđini*. Godine mog života bile su mučne+ i malo ih je u poređenju s godinama života mojih predaka, koje su oni proveli putujući po tuđini*.“+ 10 Zatim je Jakov blagoslovio faraona i otišao od njega.

11 Tako je Josif naselio svog oca i svoju braću u Egiptu i dao im posed u najboljem kraju zemlje, u zemlji Ramesi,+ baš kao što je faraon zapovedio. 12 Josif je snabdevao hranom* svog oca i svoju braću i ceo dom svog oca. Svakoj porodici je davao hranu prema broju dece.

13 Nigde nije bilo hrane*, jer je vladala strahovita glad. Narod u Egiptu i u hananskoj zemlji bio je iscrpljen od gladi.+ 14 Josif je prodavao žito Egipćanima i Hanancima,+ a prikupljeni novac donosio je u faraonov dvor. 15 Posle nekog vremena nestalo je novca u Egiptu i u hananskoj zemlji, pa su svi Egipćani počeli da dolaze kod Josifa i govore: „Daj nam hrane! Zar ćeš dopustiti da pomremo tu pred tobom zato što više nemamo novca?“ 16 Tada je Josif rekao: „Ako više nemate novca, dajte mi svoju stoku i dobićete hranu u zamenu za vašu stoku.“ 17 Oni su dovodili svoju stoku kod Josifa, a on im je davao hranu u zamenu za njihove konje, ovce, goveda i magarce. Tako im je te godine davao hranu u zamenu za svu njihovu stoku.

18 Sledeće godine su ponovo došli kod njega i rekli mu: „Gospodaru, ne možemo sakriti od tebe da više nemamo ni novac ni stoku jer smo sve to već dali tebi. Nemamo više šta da damo svom gospodaru osim sebe samih i svoje zemlje. 19 Zar ćeš dopustiti da pomremo i da naša zemlja propadne? Kupi i nas i našu zemlju u zamenu za hranu, pa ćemo biti faraonovi robovi i naša zemlja će pripasti njemu. Daj nam seme da zasejemo njive, da ostanemo živi i ne pomremo od gladi i da nam zemlja ne ostane pusta.“ 20 Josif je za faraona kupio od Egipćana svu njihovu zemlju. Oni su prodali svoje njive zato što ih je pogodila teška glad. Tako je zemlja postala faraonovo vlasništvo.

21 On je odredio da se narod u celom Egiptu preseli u gradove.+ 22 Samo svešteničku zemlju nije kupio.+ Sveštenici su dobijali hranu iz faraonovog dvora, pa zato nisu prodali svoju zemlju. 23 Tada je Josif rekao narodu: „Danas sam i vas i vašu zemlju kupio za faraona. Evo vam seme, pa zasejte zemlju. 24 Kad donese rod, petinu ćete dati faraonu,+ a četiri petine ostaće vam za setvu i za hranu vama, vašoj deci i ostalima koji žive u vašem domu.“ 25 Oni su rekli: „Ti si nam spasao život.+ Ako je to po volji našeg gospodara, bićemo faraonovi robovi.“+ 26 Tada je Josif postavio zakon koji i danas važi u Egiptu, da petina letine pripada faraonu. Taj zakon nije važio jedino za svešteničku zemlju jer ona nije pripala faraonu.+

27 Izraelci su živeli u Egiptu, u zemlji Gesem.+ Tu su se naselili, imali su mnogo dece i postajali sve brojniji.+ 28 Tako je Jakov živeo u Egiptu 17 godina. Ukupno je živeo 147 godina.+

29 Kad je Izrael shvatio da će uskoro umreti,+ pozvao je svog sina Josifa i rekao mu: „Molim te, ako mi želiš dobro, stavi ruku pod moju butinu* i obećaj mi da ćeš mi pokazati ljubav* i vernost. Molim te, nemoj me sahraniti u Egiptu.+ 30 Kad umrem*, odnesi me iz Egipta i sahrani me u grobu mojih predaka.“+ On mu je odgovorio: „Učiniću kako si rekao.“ 31 Na to je Jakov rekao: „Zakuni mi se.“ I on mu se zakleo.+ Onda se Izrael poklonio Bogu kod uzglavlja svoje postelje.+