Marko

4 Isus je ponovo počeo da poučava pored mora. Oko njega se okupilo mnoštvo ljudi, pa je ušao u čamac i seo, a sav narod je bio na obali.+ 2 Poučavao ih je mnogo čemu služeći se poređenjima.+ Govorio im je:+ 3 „Slušajte! Sejač je izašao da seje.+ 4 Dok je sejao, nešto semena je palo pored puta i ptice su došle i pozobale ga. 5 Nešto je palo na kamenito tlo, gde nije bilo mnogo zemlje, pa je odmah izniklo jer zemlja nije bila duboka.+ 6 Ali kad je izašlo sunce, spržilo je izdanke, pa su se osušili jer nisu imali koren. 7 Nešto semena je palo među trnje, a trnje je naraslo i ugušilo izdanke, pa nisu doneli plod.+ 8 A nešto je palo na dobru zemlju. Izniklo je, naraslo i počelo da donosi plod i davalo je 30, 60 i 100 puta više od posejanog.“+ 9 I još je rekao: „Ko ima uši da sluša, neka sluša.“+

10 A kad je ostao sam, dvanaestorica apostola i drugi učenici pitali su ga šta znači to poređenje.+ 11 On im je rekao: „Vama je dato da razumete svetu tajnu+ Božjeg Kraljevstva, a ostalima se sve govori u poređenjima,+ 12 tako da gledaju, a ne vide, i slušaju, a ne razumeju. Oni se neće vratiti Bogu i dobiti oproštaj.“+ 13 I još im je rekao: „Ako ne shvatate ovo poređenje, kako ćete onda razumeti sva druga poređenja?

14 „Sejač seje reč o Kraljevstvu.+ 15 Kad neki ljudi čuju reč, to je kao kad seme padne pored puta. Čim je čuju, dolazi Satana+ i uzima reč koja im je bila posejana u srce.+ 16 Kod drugih, to je kao kad je seme posejano na kamenito tlo. Kad čuju reč, odmah je radosno prihvate,+ 17 ali pošto ona nije uhvatila koren u njihovom srcu, održe se samo neko vreme, a kad naiđe nevolja ili progonstvo zbog reči, odmah se pokolebaju. 18 Kod nekih je to kao kad je seme posejano među trnje. Oni čuju reč,+ 19 ali im se u srce uvuku brige+ ovog sveta*, zavodljivo bogatstvo+ i razne želje+ i uguše reč, pa ona ostane bez ploda. 20 A kod nekih je to kao kad je seme posejano na dobru zemlju. Oni čuju reč, prihvate je i donose plod – 30, 60 i 100 puta više od posejanog.“+

21 Još im je rekao: „Zar se svetiljka donosi da se stavi pod korpu* ili pod krevet? Zar se ne donosi da se stavi na svećnjak?+ 22 Jer nema ničeg tajnog što se neće otkriti i ničeg skrivenog što neće izaći na videlo.+ 23 Ko ima uši da sluša, neka sluša.“+

24 Još im je rekao: „Pazite na ovo što slušate!+ Kakvom merom merite, takvom će vam se meriti, i još će vam se dodati. 25 Jer onome ko ima daće se još,+ a onome ko nema uzeće se i ono što ima.“+

26 Još je rekao: „Božje Kraljevstvo se može uporediti sa čovekom koji je posejao seme. 27 On noću spava i danju ustaje. Za to vreme seme niče i raste, a da on i ne zna kako. 28 Zemlja sama od sebe donosi plod – prvo stabljiku, zatim klas i na kraju puno zrno u klasu. 29 A čim plod sazri, čovek uzima srp, jer je došlo vreme za žetvu.“

30 Još je rekao: „Sa čime bi se moglo uporediti Božje Kraljevstvo? Kojim poređenjem bi se moglo objasniti? 31 Ono je kao zrno gorušice: kad se seje, najsitnije je od sveg semenja na zemlji.+ 32 Ali nakon što se poseje, ono izraste i bude veće od svake druge biljke u vrtu i pusti velike grane, tako da ptice mogu da se gnezde u njegovoj senci.“

33 Služeći se mnogim takvim poređenjima,+ govorio im je Božju reč, koliko su mogli razumeti. 34 Uvek je govorio narodu u poređenjima, a svojim učenicima je nasamo sve objašnjavao.+

35 Tog dana, kad se spustilo veče, rekao im je: „Pređimo na drugu obalu.“+ 36 Učenici su rekli narodu da može da ide, pa su Isusa povezli čamcem, a za njim su krenuli i drugi čamci.+ 37 Odjednom se podigla jaka oluja i talasi su udarali u čamac, tako da se skoro napunio vodom.+ 38 Isus je bio na krmi i spavao je na jastuku. Tada su ga probudili i rekli mu: „Učitelju, zar te nije briga što ćemo izginuti?“ 39 On je tada ustao, zapretio vetru i rekao moru: „Umiri se! Ućuti!“+ I vetar je utihnuo i nastala je potpuna tišina. 40 I rekao im je: „Zašto ste se tako uplašili? Zar još nemate vere?“ 41 A njih je obuzeo veliki strah i govorili su jedan drugom: „Ko je ovaj čovek? Čak ga i vetar i more slušaju!“+