Zaharija

7 Četvrte godine vladavine kralja Darija, četvrtog dana devetog meseca, to jest meseca kisleva*, Jehovina reč je došla Zahariji.+ 2 Stanovnici Vetilja su poslali Sarasara i Regemeleha i njegove ljude da mole Jehovu da im ukaže milost* 3 i da pitaju sveštenike u domu* Jehove nad vojskama i proroke: „Da li treba da plačemo i da postimo petog meseca,+ kao što činimo tolike godine?“

4 Opet mi je došla reč Jehove nad vojskama: 5 „Kaži celom narodu i sveštenicima: ’Kad ste postili i naricali petog i sedmog meseca,+ i tako 70 godina,+ da li ste postili radi mene? 6 I kad ste jeli i pili, zar niste radi sebe jeli i pili? 7 Zar ne bi trebalo da poslušate reči koje je Jehova objavio preko ranijih proroka,+ dok su Jerusalim i okolni gradovi još bili nastanjeni i u miru, i dok su Negev i Šefela bili nastanjeni?‘ “

8 Jehovina reč je opet došla Zahariji: 9 „Ovako kaže Jehova nad vojskama: ’Sudite po istinskoj pravdi+ i pokazujte jedni drugima vernu ljubav+ i milosrđe! 10 Ne obmanjujte ni udovicu ni siroče*,+ ni došljaka+ ni siromaha,+ i u svom srcu ne smišljajte zlo jedni drugima!‘+ 11 Ali oni nisu hteli da slušaju,+ nego su tvrdoglavo okrenuli leđa+ i zatvorili uši da ne čuju.+ 12 Svoje srce učinili su tvrdim poput dijamanta*+ i nisu slušali zakon* i reči koje im je Jehova nad vojskama svojim duhom slao preko ranijih proroka.+ Zato se Jehova nad vojskama mnogo razgnevio.“+

13 „’Kao što oni nisu slušali kad sam ja zvao,+ tako ni ja nisam slušao kad su oni zvali‘,+ kaže Jehova nad vojskama. 14 ’I olujnim vetrom sam ih rasejao među sve narode koje nisu poznavali.+ Zemlja je iza njih ostala pusta, niko kroz nju nije prolazio niti se vraćao,+ jer su prelepu zemlju pretvorili u strašan prizor.‘ “