Ponovljeni zakoni
32 „Slušajte, nebesa, šta ću govoriti,
neka zemlja čuje moje reči.
2 Moja pouka će padati kao kiša,
moje reči će se spustiti kao rosa,
kao sitna kiša po travi,
kao veliki pljusak po rastinju.
Govorite o veličanstvu našeg Boga!+
nisu njegova deca i krivica je na njima.+
Oni su iskvaren i izopačen naraštaj!+
Zar on nije vaš Otac zbog kog postojite,+
zar vas nije on stvorio i utvrdio?
7 Setite se davnih dana,
razmišljajte o onome što se dešavalo u prošlim naraštajima.
Pitajte svoje očeve i reći će vam,+
pitajte starije i ispričaće vam.
8 Kad je Svevišnji davao zemlju u nasledstvo narodima,+
kad je razdvajao Adamove potomke*,+
odredio je granice narodima+
prema broju Izraelaca.+
11 Kao što orao podiže orliće iz gnezda,
pa lebdi nad svojim ptićima,
širi svoja krila, uzima ih
i nosi ih na svojim krilima,+
12 tako je Jehova sam vodio Jakova,+
i nijedan tuđi bog nije bio s njim.+
Hranio ga je medom iz stene
i uljem iz stene tvrde kao kremen,
14 maslacem od kravljeg mleka i ovčijim mlekom,
najboljim ovcama*,
najboljim ovnovima i jarcima s Vasana
i najboljom pšenicom.+
Davao mu je da pije vino, krv* od grožđa.
15 Kad se Ješurun* ugojio, počeo je da se rita.
(Ugojio si se, Ješurune, udebljao i pretvorio u salo.)+
Napustio je Boga koji ga je stvorio,+
prezreo je Stenu svog spasenja.
17 Žrtve su prinosili demonima, a ne Bogu,+
bogovima za koje ranije nisu znali,
novim bogovima koji su se nedavno pojavili,
za koje vaši preci nisu znali.
22 Jer od mog gneva zapalila se vatra+
koja će goreti do najvećih dubina groba*,+
opustošiće zemlju i njen rod,
zapaliće temelje gora.
23 Umnožiću njihove nevolje,
potrošiću svoje strele na njih.
25 Napolju će im mač ubijati decu,+
a unutra će užas obuzeti+
mladiće i devojke,
odojčad i starce sede kose.+
26 Ja bih mogao da kažem: „Rasejaću ih,
izbrisaću spomen na njih među ljudima“,
27 ali neću, da se neprijatelji ne bi narugali,+
da protivnici to ne bi pogrešno protumačili.+
Mogli bi reći: „Svojom snagom smo ih pobedili,+
nije Jehova učinio sve to.“
29 Da su barem mudri!+ Promišljali bi o ovome.+
Razmislili bi o tome šta ih čeka.+
da ih njihova Stena nije napustila,+
da ih Jehova nije predao neprijateljima?
31 (Jer njihova stena nije kao naša Stena.+
To znaju čak i naši neprijatelji.)+
Njihovo grožđe je otrovno,
njihovi grozdovi su gorki.+
33 Njihovo vino je zmijski otrov,
strašan kobrin otrov.
35 Moja je osveta i moja je odmazda.+
Doći će vreme kad će se okliznuti,+
jer blizu je dan njihove propasti
i brzo dolazi ono što će ih zadesiti.‘
36 Jer Jehova će suditi svom narodu+
i sažaliće se na svoje sluge+
kad vidi da im je nestalo snage,
da su ostali samo bespomoćni i slabi.
37 Tada će on reći: ’Gde su njihovi bogovi,+
gde je stena u kojoj su tražili zaklon,
Neka ustanu i pomognu vam.
Neka vam budu zaklon.
Ja oduzimam život i dajem ga.+
41 kad naoštrim svoj blistavi mač,
i pripremim se za izvršenje presude,+
osvetiću se svojim protivnicima+
i kazniću one koji me mrze.
42 Svoje strele opiću krvlju,
krvlju pobijenih i zarobljenih,
a moj mač će jesti meso,
glave neprijateljskih vođa.‘
43 Veselite se, narodi, s njegovim narodom,+
jer će on osvetiti krv svojih slugu,+
osvetiće se svojim protivnicima+
i očistiće zemlju svog naroda.“
44 Tako je Mojsije izrekao sve reči ove pesme pred celim narodom.+ S njim je bio i Osija*,+ Navinov sin. 45 Kad je Mojsije izgovorio sve te reči pred celim Izraelom, 46 rekao im je: „Usadite u svoje srce sve ove reči kojima vas danas opominjem,+ da biste mogli da poučite svoju decu da se savesno drže svih reči ovog Zakona.+ 47 Jer za vas to nisu prazne reči, nego vam one znače život.+ Ako se budete držali tih reči, živećete dugo u zemlji u koju idete preko Jordana da je zauzmete.“
48 Tog istog dana Jehova je rekao Mojsiju: 49 „Popni se na ovu goru u avarimskom kraju,+ na goru Navav,+ koja je u moavskoj zemlji, nasuprot Jerihonu, i pogledaj hanansku zemlju, koju dajem u posed Izraelcima.+ 50 Na toj gori, na koju ćeš se popeti, umrećeš i bićeš pribran svojim precima*, kao što je tvoj brat Aron umro na gori Or+ i bio pribran svojim precima, 51 jer ste me obojica izneverili pred Izraelcima kod voda u Merivi,+ u Kadisu, u pustinji Zin, i niste obznanili moju svetost među izraelskim narodom.+ 52 Izdaleka ćeš videti zemlju koju dajem izraelskom narodu, ali nećeš ući u nju.“+