137 Sedeli smo pored vavilonskih reka+
i plakali sećajući se Siona.+
2 Po topolama usred Vavilona
povešali smo svoje harfe.+
3 Oni koji su nas zarobili tražili su da pevamo,+
rugali su nam se i tražili da ih zabavljamo:
„Pevajte nam neku pesmu o Sionu.“
4 Kako da pevamo Jehovinu pesmu
u tuđoj zemlji?
5 Ako te zaboravim, Jerusalime,
neka moja desnica zaboravi sve što zna.+
6 Neka mi se jezik zalepi za nepce
ako te zaboravim,
ako mi Jerusalim
ne bude najveća radost.+
7 Seti se, Jehova,
kako su Edomci onog dana kad je Jerusalim pao govorili:
„Srušite ga! Srušite ga do temelja!“+
8 Kćeri vavilonska, ti koja ćeš uskoro biti opustošena,+
blago onom ko te kazni
i učini ti onako kako si ti učinila nama.+
9 Blago onom ko zgrabi tvoju decu
i razbije ih o stene.+