Da li je Jerusalim ’iznad svake tvoje radosti‘?
„Nek prione jezik moj za nepce moje... ako ne uzdržim Jerusalima iznad svake radosti svoje“ (PSALAM 137:6).
1. Koji su stav prema Božjem izabranom gradu imali mnogi jevrejski izgnanici?
PROŠLO je skoro sedam decenija otkako su se godine 537. pre n. e. prvi jevrejski izgnanici vratili u Jerusalim. Božji hram je bio ponovo sagrađen ali grad je još uvek ležao u ruševinama. U međuvremenu, u izgnanstvu je stasala nova generacija. Mnogi od njih su nesumnjivo osećali isto ono što i psalmista, koji je pevao: „Ako na te zaboravim, Jerusalime, nek me desnica moja zaboravi!“ (Psalam 137:5). Neki se nisu samo sećali Jerusalima; oni su svojim delima dokazali da je on bio „iznad svake [njihove] radosti“ (Psalam 137:6).
2. Ko je bio Jezdra, i kako je bio blagoslovljen?
2 Na primer, pogledajmo sveštenika Jezdru. Još i pre nego što se vratio u svoju domovinu, on je revno radio na interesima čistog obožavanja u Jerusalimu (Jezdra 7:6, 10). Zbog toga je bio bogato blagoslovljen. Jehova Bog je pokrenuo srce persijskog kralja da Jezdri dodeli prednost da još jednu grupu povratničkih izgnanika povede u Jerusalim. Nadalje, kralj im je dao veliki prilog u zlatu i srebru ’da ukrase dom Gospodnji‘ (Jezdra 7:21-27, DK).
3. Kako je Nemija dokazao da mu je Jerusalim iznad svake druge radosti?
3 Oko 12 godina kasnije, pojavio se još jedan Jevrejin koji je preduzeo odlučnu akciju — Nemija. On je služio u persijskoj palati u Susanu. Bio je na uglednom položaju kao peharnik kralja Artakserksa, ali to Nemiji nije bilo „iznad svake radosti“. Ne, on je čeznuo da pođe u Jerusalim i da ga ponovo izgradi. Nemija se mesecima molio u vezi s tim, a Jehova Bog ga je zbog toga blagoslovio. Čuvši zbog čega se Nemija brine, persijski kralj mu je obezbedio vojnu pratnju i pisma kojima ga ovlašćuje da prezida Jerusalim (Nemija 1:1–2:9).
4. Kako možemo pokazati da je obožavanje Jehove iznad svake druge radosti koju možda imamo?
4 Jezdra, Nemija i mnogi Jevreji koji su sarađivali s njima bez sumnje su dokazali da im je obožavanje Jehove, s centrom u Jerusalimu, važnije od svega drugog — da je to ’iznad svake njihove radosti‘, to jest, iznad svega drugog zbog čega su se možda radovali. Kakvo su samo ohrabrenje ti pojedinci za sve one koji danas isto tako gledaju na Jehovu, njegovo obožavanje i njegovu duhom vođenu organizaciju! Da li je to slučaj i s tobom? Da li svojom ustrajnošću u pobožnim delima pokazuješ da je prednost obožavanja Jehove s njegovim predanim narodom tvoja najveća radost? (2. Petrova 3:11). Radi dodatnog ohrabrenja u tom pravcu, pogledajmo koje je odlične rezultate imalo Jezdrino putovanje za Jerusalim.
Blagoslovi i odgovornosti
5. Koje su bogate blagoslove doživeli stanovnici Jude u vreme Jezdre?
5 Grupa od oko 6 000 izgnanika koja se vratila s Jezdrom donela je priloge u zlatu i srebru za Jehovin hram. Ti prilozi su iznosili otprilike 35 miliona američkih dolara u današnjoj protivvrednosti. To je bilo oko sedam puta više srebra i zlata nego što su uspeli da donesu prvi izgnanici. Kako su stanovnici Jerusalima i Jude sigurno bili zahvalni Jehovi kad su dobili tu pomoć u ljudstvu i materijalnim dobrima! Ali bogati blagoslovi od Boga nose sa sobom i odgovornost (Luka 12:48).
6. Šta je Jezdra otkrio u svojoj domovini, i kako je reagovao?
6 Jezdra je uskoro otkrio da su mnogi Jevreji, uključujući i neke sveštenike i starešine, prestupili Božji Zakon time što su se oženili pagankama (Ponovljeni zakoni 7:3, 4). S pravom je bio veoma uznemiren zbog ovog kršenja Božjeg saveza Zakona. „Kad to čuh, razdreh haljine svoje i plašt svoj... i sedoh očajan“ (Jezdra 9:3). Zatim je Jezdra, pred zabrinutim Izraelcima, izlio srce u molitvi Jehovi. Jezdra je pred svima ponovio kako su Izraelci u prošlosti bili neposlušni i kako ih je Bog upozorio šta će se dogoditi ako budu uzimali paganke. Zaključio je rečima: „Gospode, Bože Izrailjev, ti si pravedan, jer smo mi danas ostatak izbeglih. Evo mi smo kao krivci pred tobom, i mi ne bismo mogli održati se tako pred licem tvojim“ (Jezdra 9:14, 15).
7. (a) Koji je odličan primer Jezdra pružio što se tiče reagovanja na neispravno postupanje? (b) Kako su krivci reagovali u Jezdrino vreme?
7 Jezdra je upotrebio reč „mi“. Da, uključio je i sebe, premda on lično nije bio ni za šta kriv. Jezdrina duboka briga zajedno s njegovom poniznom molitvom ganula je srce naroda i motivisala ga na dela dostojna pokajanja. Ljudi su dobrovoljno ponudili jedno bolno rešenje — svi koji su prekršili Božji Zakon poslaće svoje žene tuđinke u njihovu zemlju, zajedno s decom koja su im se rodila. Jezdra se složio s ovim korakom i podstakao krivce da tako i postupe. Pošto je imao autoritet koji mu je udelio persijski kralj, Jezdra je imao pravo da pogubi sve prestupnike ili da ih protera iz Jerusalima i Jude (Jezdra 7:12, 26). Ali izgleda da nije uradio tako nešto. „Sav zbor“ je rekao: „Učinićemo kao što si nam kazao.“ Nadalje, priznali su: „Ima nas mnogo koji smo u tome sagrešili“ (Jezdra 10:11-13). U 10. poglavlju Jezdre navode se imena 111 muškaraca koji su poslušali ovu odluku i otpustili svoje žene tuđinke i decu koja su im se rodila.
8. Zašto je drastična akcija otpuštanja žena tuđinki bila u interesu celog čovečanstva?
8 Ova akcija nije bila samo u interesu Izraela već i celog čovečanstva. Da se ništa nije uradilo da se stvari isprave, Izraelci bi se lako mogli stopiti s okolnim narodima. U tom slučaju, linija potomaka koja vodi do Obećanog Semena, koje treba da blagoslovi celo čovečanstvo, bila bi onečišćena (1. Mojsijeva 3:15; 22:18, DK). Bilo bi teško utvrditi identitet tog Obećanog Semena kao potomka kralja Davida iz Judinog plemena. Oko 12 godina kasnije, toj bitnoj stvari je opet bila poklonjena pažnja kad su se ’oni od roda Izrailjeva odvojili od svih tuđinaca‘ (Nemija 9:1, 2; 10:29, 30).
9. Koji dobar savet Biblija pruža hrišćanima čije žene nisu vernice?
9 Šta Jehovine današnje sluge mogu da nauče iz ovog izveštaja? Hrišćani nisu pod savezom Zakona (2. Korinćanima 3:14). Umesto toga, oni slušaju „zakon Hristov“ (Galatima 6:2). Zato se hrišćanin čija žena nije vernica povinuje Pavlovom savetu: „Ako koji brat ima ženu koja nije vernica, i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja“ (1. Korinćanima 7:12). Osim toga, hrišćani koji su u braku s nevernicima biblijski su obavezni da rade na tome da njihov brak bude uspešan (1. Petrova 3:1, 2). Poslušnost ovom dobrom savetu mnogo puta je bila blagoslovljena time, da se bračni drugovi koji nisu vernici u srcu promene i okrenu ka pravom obožavanju. Neki su čak postali kršteni verni hrišćani (1. Korinćanima 7:16).
10. Koju pouku hrišćani mogu izvući od 111 Izraelaca koji su otpustili svoje žene tuđinke?
10 Ipak, slučaj Izraelaca koji su otpustili svoje žene tuđinke pruža odličnu pouku i hrišćanima koji nisu u braku. Oni ne treba da počnu da se zabavljaju s osobama suprotnog pola koje nisu vernici. Izbegavanje takvog odnosa može biti teško, čak i bolno, ali to je najbolje za njih jer samo tako mogu i dalje imati Božji blagoslov. Hrišćanima se zapoveda: „Ne vucite tuđeg jarma s nevernicima“ (2. Korinćanima 6:14). Hrišćani koji žele da stupe u brak treba da planiraju za bračnog druga samo istinskog suvernika (1. Korinćanima 7:39).
11. Poput tih Izraelaca, kako možemo biti ispitani što se tiče izvora naše radosti?
11 Hrišćani i na mnoge druge načine čine promene kad im se skrene pažnja da su krenuli u nebiblijskom pravcu (Galatima 6:1). S vremena na vreme, ovaj časopis je identifikovao nebiblijsko ponašanje zbog kojeg osoba više ne može da bude u Božjoj organizaciji. Na primer, godine 1973. Jehovin narod je potpuno razumeo da su zloupotreba droge i korišćenje duvana ozbiljni gresi. Da bismo živeli pobožno, moramo da „očistimo sebe od svake nečistote puti i duha“ (2. Korinćanima 7:1). Dosta njih je uzelo k srcu ovaj biblijski savet; bili su spremni da podnose početne simptome odvikavanja da bi i dalje bili članovi Božjeg čistog naroda. Jasno biblijsko uputstvo bilo je dato i u pogledu seksa, oblačenja, doterivanja i mudrog izbora zaposlenja, zabave i muzike. Kad nam se skrene pažnja na bilo koje biblijsko načelo, budimo spremni da se ’usavršujemo‘, poput onih 111 Izraelaca (2. Korinćanima 13:11). Time ćemo pokazati da je prednost obožavanja Jehove u povezanosti s njegovim svetim narodom ’iznad svake naše radosti‘.
12. Šta se desilo 455. pre n. e.?
12 Nakon što izveštava o epizodi s tuđinkama, Biblija nam ne kaže šta se događalo u Jerusalimu u narednih 12 godina. Bez sumnje, okolne nacije su postale još više neprijateljski raspoložene zbog poništavanja mnogih bračnih veza. Godine 455. pre n. e., Nemija je u Jerusalim stigao s vojnom pratnjom. On je bio određen za namesnika Jude i doneo je pisma od persijskog kralja koji ga je ovlastio da prezida grad (Nemija 2:9, 10; 5:14).
Protivljenje zavidnih komšija
13. Kakav su stav prema Jevrejima pokazale komšije koje su praktikovale krivu religiju, i kako je Nemija reagovao?
13 Komšije koje su praktikovale krivu religiju usprotivile su se svrsi Nemijinog dolaska. Njihove vođe su mu pripretile, pitavši ga: „Bunite li se vi protiv kralja?“ Pokazujući veru u Jehovu, Nemija je odgovorio: „Bog nebesa daće nama uspeh. Mi, sluge njegove, ustaćemo i zidaćemo; ali vi nemate ni dela, ni prava, ni spomena u Jerusalimu“ (Nemija 2:19, 20). Kad su počele popravke zidina, ti isti neprijatelji su se rugali: ’Šta rade ti nevoljni Judeji? Hoće li oni povratiti u život kamenje koje je pod prahom? Ako se lisica zaleti, provaliće njihov kameni zid.‘ Umesto da uzvrati na ove primedbe, Nemija se molio: „Čuj, Bože naš, kako smo prezreni! Obrati ruganje njihovo na glavu njihovu“ (Nemija 4:2-4). Nemija je neprestano pružao divan primer oslanjanja na Jehovu! (Nemija 6:14; 13:14).
14, 15. (a) Kako je Nemija rešio pretnju neprijateljskog nasilja? (b) Kako Jehovini svedoci uspevaju da nastave sa svojom duhovnom izgradnjom uprkos žestokom protivljenju?
14 Da bi izvršili svoj važan zadatak da propovedaju, Jehovini svedoci se danas isto tako oslanjaju na Boga. Protivnici nastoje da ruganjem ometu njihovo delo. Ponekad se pojedinci koji se interesuju za poruku o Kraljevstvu predaju zato što ne mogu da izdrže ruganje. Ako ne uspeju s ruganjem, protivnici se možda razbesne i pribegavaju pretnjama nasiljem. To su doživeli i graditelji jerusalimskih zidina. Ali Nemija se nije zastrašio. Ne, on je naoružao graditelje protiv neprijateljskog napada i ojačao njihovu veru rečima: „Ne bojte ih se! Pomenite Gospoda i od koga treba bojati se, i borite se za braću svoju, za sinove svoje i za kćeri svoje, za žene svoje i za domove svoje“ (Nemija 4:13, 14).
15 Kao i u vreme Nemije, Jehovini svedoci su dobro opremljeni da nastave sa svojom duhovnom izgradnjom uprkos žestokom protivljenju. „Verni i razboriti rob“ obezbeđuje duhovnu hranu koja jača veru i koja omogućuje Božjem narodu da bude produktivan čak i tamo gde je delo zabranjeno (Matej 24:45, NW). Zbog toga Jehova i dalje blagosilja svoj narod porastom širom sveta (Isaija 60:22).
Problemi iznutra
16. Koji su interni problemi pripretili duhu graditelja jerusalimskog zida?
16 Kako je izgradnja jerusalimskog zida napredovala i kako je zid rastao, posao je postajao sve teži. To je bilo onda kad je na videlo izašao jedan problem koji je pripretio duhu marljivih graditelja. Zbog nestašice hrane, nekim Jevrejima je bilo teško da obezbede hranu za svoju porodicu i da plate poreze persijskim vlastima. Bogatiji Jevreji su im pozajmili hranu i novac. Međutim, suprotno Božjem Zakonu, ti siromašniji Izraelci su morali da daju u zalog svoju zemlju i decu kao pokriće da će vratiti novac zajedno s kamatom (Izlazak 22:25; Levitska 25:35-37; Nemija 4:6, 10; 5:1-5). Sada su zajmodavci pretili da će im oduzeti zemlju i prisiliti ih da svoju decu prodaju kao robove. Nemija je bio besan zbog ovog neljubaznog, materijalističkog stava. Brzo je delovao da bi osigurao da Jehova i dalje blagosilja posao na izgradnji jerusalimskog zida.
17. Šta je Nemija uradio da bi osigurao da Jehova i dalje blagosilja izgradnju, i s kojim ishodom?
17 Bio je organizovan „veliki zbor“ (DK), i Nemija je jasno pokazao bogatijim Izraelcima da se ono što su radili nije sviđalo Jehovi. Zatim je apelovao na krivce, uključujući i neke sveštenike, da vrate kamate koje su uzeli i da vrate zemlju koju su protivzakonito uzeli od onih koji nisu mogli da im plate kamatu. Pohvalno je što su ti krivci rekli: „Vratićemo i nećemo tražiti od njih; učinićemo kako ti kažeš.“ To nisu bile prazne reči, jer Biblija izveštava da „narod održa [Nemijinu] reč“. A celi zbor je hvalio Jehovu (Nemija 5:7-13).
18. Po kom su stavu Jehovini svedoci postali poznati?
18 Kako je danas? Umesto da iskorišćavaju druge, Jehovini svedoci su naširoko poznati po svom darežljivom stavu prema suvernicima i drugima koje zadesi nevolja. Kao i u Nemijino vreme, to dovodi do mnogih zahvalnih izraza hvale Jehovi. Međutim, „verni i razboriti rob“ u isto vreme uviđa da je potrebno dati biblijski svet u vezi s poslovnim stvarima i potrebom da se izbegava pohlepno iskorišćavanje drugih. U nekim zemljama je uobičajeno tražiti preteranu cenu za nevestu, ali Biblija jasno upozorava da pohlepne osobe i iznuđivači neće naslediti Božje Kraljevstvo (1. Korinćanima 6:9, 10). Dobra reakcija većine hrišćana na takav savet podseća nas na to kako su ti Jevreji shvatili da je greh iskorišćavati svoju siromašniju braću.
Jerusalimski zid je dovršen
19, 20. (a) Kako je na religiozne protivnike delovalo dovršenje jerusalimskog zida? (b) Koju su pobedu Jehovini svedoci imali u mnogim zemljama?
19 Uprkos svem protivljenju, jerusalimski zid je bio dovršen za 52 dana. Kako je to delovalo na protivnike? Nemija je rekao: „Kad za to saznaše svi neprijatelji naši i videše svi narodi koji bejahu oko nas, mnogo se zamisliše, jer poznaše da je to delo svršeno voljom Boga našega“ (Nemija 6:16).
20 Danas se neprijateljsko protivljenje Božjem delu nastavlja na razne načine i na raznim mestima. Međutim, milioni ljudi su uvideli da je uzaludno protiviti se Jehovinim svedocima. Na primer, pogledajmo pokušaje iz prošlosti da se uguši delo propovedanja u nacističkoj Nemačkoj, u istočnoj Evropi i u mnogim zemljama Afrike. Svi ti pokušaji su se izjalovili, a mnogi sada priznaju da se ’naše delo vrši Božjom voljom‘. Kakva je to samo nagrada za verne veterane iz tih zemalja kojima je obožavanje Jehove „iznad svake radosti“!
21. Koji će značajni događaji biti osmotreni u narednom članku?
21 U narednom članku razmotrićemo važne događaje koji su doveli do radosnog posvećenja jerusalimskog ponovo izgrađenog zida. Takođe ćemo videti kako je blizu dovršenje jednog još slavnijeg grada na korist celog čovečanstva.
Da li se sećaš?
◻ Kako su se Jezdra i drugi radovali Jerusalimu?
◻ Koje su greške mnogi Jevreji ispravili uz pomoć Jezdre i Nemije?
◻ Koje pouke možeš izvući iz izveštaja u koje su uključeni Jezdra i Nemija?
[Slika na 15. strani]
Nemiji je najvažniji bio Jerusalim, a ne njegov ugledni posao u Susanu
[Slika na 17. strani]
Poput Nemije, i mi treba da se molimo za Jehovino vođstvo i snagu da bismo nastavili s našim veoma važnim zadatkom propovedanja