Dela apostolska

27 Pošto je bilo odlučeno da otplovimo u Italiju,+ Pavla i neke druge zatvorenike predali su stotniku čete koja se zvala Avgustova četa. Njegovo ime je bilo Julije. 2 Ukrcali smo se na brod iz Adramita, koji je plovio u luke duž azijske obale. S nama je bio Aristarh,+ Makedonac iz Soluna. 3 Sutradan smo pristali u Sidonu. Julije je s Pavlom postupao čovečno i dopustio mu je da poseti svoje prijatelje i da se oni pobrinu za njegove potrebe.

4 Kad smo isplovili odande, plovili smo u zavetrini Kipra, jer smo išli nasuprot vetru. 5 Zatim smo plovili otvorenim morem duž Kilikije i Pamfilije i tako pristali u Miru u Likiji. 6 Tamo je stotnik našao jedan brod iz Aleksandrije koji je plovio za Italiju, pa nas je ukrcao na njega. 7 Danima smo sporo plovili i jedva smo stigli u Knid. Pošto nismo mogli ići nasuprot vetru, prošli smo Salmonu i plovili u zavetrini Krita. 8 Nakon što smo plovili uz obalu s mnogo poteškoća, stigli smo do jednog mesta zvanog Dobra pristaništa, blizu kog je bio grad Laseja.

9 Pošto je prošlo mnogo vremena i plovidba je postala opasna, jer je tad već prošao i jesenji post za Dan očišćenja*,+ Pavle je upozorio posadu: 10 „Ljudi, vidim da će se ova plovidba loše završiti. Nećemo izgubiti samo teret i brod nego će nam i život biti u opasnosti.“ 11 Ali stotnik je poslušao kormilara i vlasnika broda, a ne Pavla. 12 Pošto luka nije bila pogodna da tamo provedu zimu, većina je predlagala da otplove odande i nekako stignu do Feniksa i tamo prezime. To je bila kritska luka u koju se moglo pristati i sa severoistoka i sa jugoistoka.

13 Kad je dunuo blagi južni vetar, pomislili su da će ostvariti ono što su zamislili, pa su podigli sidro i zaplovili uz obalu Krita. 14 Ali ubrzo nakon toga, sa ostrva je počeo da duva olujni vetar zvan severoistočnjak*. 15 On je tako snažno duvao da brod nije mogao da mu se odupre, pa smo pustili da nas nosi. 16 Onda smo uplovili u zavetrinu jednog malog ostrva koje se zove Klauda, ali i dalje smo se borili da sačuvamo čamac* koji smo vukli za sobom. 17 Kad su podigli čamac na palubu, podvezali su brod konopcima da bi ga ojačali. Plašeći se da će se nasukati u Sirti*, spustili su opremu* i pustili da ih vetar dalje nosi. 18 Sutradan su počeli da rasterećuju brod pošto je zbog žestoke oluje bio na udaru velikih talasa, 19 a trećeg dana su izbacili i brodsku opremu.

20 Pošto se danima nisu videli ni sunce ni zvezde, a oluja je i dalje besnela, počeli smo da gubimo nadu da ćemo se spasti. 21 Niko na brodu već dugo ništa nije uzeo da jede. Zato je Pavle ustao i rekao: „Ljudi, trebalo je da me poslušate i da ne isplovite s Krita, pa ne biste doživeli ovakvu nevolju i štetu.+ 22 Ali sada vas molim da budete hrabri, jer niko od vas neće poginuti, samo će brod biti uništen. 23 Bog kom pripadam i kom služim ove noći mi je poslao anđela.+ 24 On mi je rekao: ’Ne boj se, Pavle. Treba da staneš pred cara,+ a Bog će sačuvati i tebe i one koji putuju s tobom.‘ 25 Zato se ne bojte, jer verujem da će biti baš onako kako mi je Bog rekao. 26 Ali doživećemo brodolom blizu jednog ostrva.“+

27 Bila je već četrnaesta noć kako nas je oluja nosila po Adriji*, kad se u ponoć mornarima učinilo da je kopno blizu. 28 Tada su bacili visak za merenje dubine i izmerili su 20 hvati*. Malo kasnije opet su ga bacili i izmerili 15 hvati*. 29 Pošto su se plašili da ne udarimo negde u grebene, bacili su četiri sidra s krme, iščekujući da svane. 30 Mornari su pokušali da pobegnu s broda i počeli su da spuštaju čamac u more, pod izgovorom da nameravaju da spuste sidra s pramca. 31 Zato je Pavle rekao stotniku i vojnicima: „Ako ovi ljudi ne ostanu na brodu, ni vi se nećete spasti.“+ 32 Tada su vojnici presekli užad na čamcu i pustili ga da padne.

33 Pred svanuće, Pavle je sve zamolio da nešto pojedu i rekao im: „Danas je četrnaesti dan otkako čekate u neizvesnosti, a ništa niste jeli. 34 Zato vas molim da nešto pojedete, jer je to za vaše dobro. Nikome od vas ni dlaka s glave neće pasti.“ 35 Posle toga je uzeo hleb, pred svima zahvalio Bogu, izlomio ga i počeo da jede. 36 Svi su se ohrabrili, pa su i sami počeli da jedu. 37 A na brodu nas je ukupno bilo 276 ljudi*. 38 Kad su se svi nasitili, počeli su da rasterećuju brod bacajući žito u more.+

39 U svanuće su videli kopno, ali nisu znali gde se tačno nalaze.+ Zapazili su jedan zaliv s peščanom obalom, pa su odlučili da će tamo nasukati brod ako to bude bilo moguće. 40 Zato su presekli užad i ostavili sidra u moru. Istovremeno su olabavili užad sa vesala za kormilarenje, podigli su prednje jedro prema vetru pa zaplovili prema toj obali. 41 Ali naleteli su na sprud i nasukali brod tako da mu je pramac nalegao i ostao nepomičan, a krma je počela da se lomi pod silinom talasa.+ 42 Tada su vojnici odlučili da pobiju zatvorenike, da nijedan ne bi otplivao i pobegao. 43 Ali stotnik je rešio da spase Pavla, pa ih je sprečio u tome. Zapovedio je da oni koji znaju da plivaju skoče u more i prvi doplivaju do kopna. 44 Ostalima je rekao da krenu za njima na daskama i drugim stvarima s broda. Tako smo svi uspeli da stignemo do kopna.+