Ruta

2 Nojemina je imala jednog rođaka s muževljeve strane koji je bio vrlo bogat. Zvao se Voz+ i bio je iz Elimelehove porodice.

2 Moavka Ruta je rekla Nojemini: „Pusti me, molim te, da idem na njive i da pabirčim+ klasje za onim ko mi se smiluje.“ A ona joj je rekla: „Idi, kćeri moja.“ 3 Tako je ona otišla i počela da pabirči za žeteocima na njivi. Zatekla se na njivi koja je pripadala Vozu+ iz Elimelehove porodice.+ 4 Tada je Voz došao iz Vitlejema i rekao žeteocima: „Jehova s vama!“ A oni su mu odgovorili: „Jehova te blagoslovio!“

5 Tada je Voz upitao momka koji je nadgledao žeteoce: „Čija je ona mlada žena?“ 6 A momak koji ih je nadgledao odgovorio je: „To je mlada Moavka,+ koja se s Nojeminom vratila iz moavske zemlje.+ 7 Ona je pitala: ’Mogu li, molim te, da pabirčim+ i da sakupljam požnjeveno klasje koje ostane* iza žetelaca?‘ Na nogama je još od jutros pa sve do malopre, kad je samo malo sela da se odmori.“

8 Zatim je Voz rekao Ruti: „Slušaj, kćeri moja, nemoj da ideš da pabirčiš na drugoj njivi i ne odlazi odavde, nego se drži mojih devojaka.+ 9 Gledaj na kojoj njivi one žanju, pa idi za njima. Zapovedio sam momcima da te ne uznemiravaju*. Kad ožedniš, idi do posuda s vodom i pij ono što momci zahvate.“

10 Tada je ona kleknula, poklonila se licem do zemlje i rekla mu: „Zašto si tako dobar prema meni i zašto si obratio pažnju na mene, kad sam iz drugog naroda?“+ 11 A Voz joj je odgovorio: „Čuo sam sve što si učinila za svoju svekrvu kad ti je umro muž, i kako si ostavila svog oca i svoju majku i zemlju u kojoj si rođena i došla da živiš s narodom koji ranije nisi poznavala.+ 12 Neka te Jehova nagradi za tvoja dela+ i neka ti potpunu platu* dâ Jehova, Izraelov Bog, pod čijim si krilima potražila utočište.“+ 13 A ona mu je rekla: „Daj da ostanem u tvojoj milosti, gospodaru, jer si me utešio i jer si svojim rečima umirio svoju sluškinju*, iako nisam jedna od tvojih sluškinja.“

14 Kad je bilo vreme jela, Voz joj je rekao: „Dođi ovamo, uzmi malo hleba i umoči svoj zalogaj u sirće.“ Tako je ona sela pored žetelaca. On joj je dao pečenog zrnevlja i ona je jela i nasitila se, a još joj je i preteklo. 15 Kada je ustala da pabirči,+ Voz je zapovedio svojim momcima: „Pustite je da pabirči i među požnjevenim klasjem* i ne uznemiravajte je.+ 16 Čak iz svojih snopova izvlačite klasje i ostavljajte za sobom da ga ona pokupi, i nemojte joj prigovarati.“

17 Tako je pabirčila na njivi sve do večeri.+ Kada je izmlatila ono što je napabirčila, bilo je oko efe* ječma. 18 Onda je to uzela i došla u grad, i njena svekrva je videla koliko je napabirčila. Tada je Ruta izvadila i dala joj hranu koja joj je ostala+ nakon što je jela i nasitila se.

19 A svekrva ju je upitala: „Gde si danas pabirčila? Gde si radila? Neka je blagoslovljen onaj koji je obratio pažnju na tebe.“+ I ona je rekla svojoj svekrvi kod koga je radila: „Čovek kod kog sam danas radila zove se Voz.“ 20 Na to je Nojemina rekla svojoj snahi: „Neka ga blagoslovi Jehova, koji nije uskratio svoju vernu ljubav ni živima ni umrlima.“+ I još je rekla: „Taj čovek nam je rod.+ On je jedan od naših otkupitelja*.“+ 21 Tada je Moavka Ruta rekla: „Još mi je rekao: ’Drži se mojih ljudi dok ne požanju sve moje žito.‘ “+ 22 A Nojemina je rekla svojoj snahi Ruti: „Bolje je za tebe, kćeri moja, da ideš s njegovim devojkama nego da te uznemiravaju na nekoj drugoj njivi.“

23 Tako se ona držala Vozovih devojaka i pabirčila dok se nije završila žetva ječma+ i žetva pšenice. I živela je kod svoje svekrve.+