Jezekilj

33 Došla mi je Jehovina reč: 2 „Sine čovečji, reci svojim sunarodnicima:+

„’Možda na neku zemlju pošaljem mač,+ a narod te zemlje odredi jednog čoveka i postavi ga za svog stražara 3 i on vidi da mač dolazi na zemlju, pa zatrubi u rog i upozori narod.+ 4 Ako neko čuje zvuk roga, ali ne posluša upozorenje+ i mač dođe i pogubi ga, sam će biti kriv za svoju smrt*.+ 5 On je čuo zvuk roga, ali nije poslušao upozorenje. Sam će biti kriv za svoju smrt. Da je poslušao upozorenje, spasao bi život.

6 „’Ali ako stražar vidi da mač dolazi i ne zatrubi u rog+ i ne upozori narod, pa mač dođe i pogubi nekoga, taj će umreti zbog svog prestupa, ali stražara ću smatrati odgovornim za njegovu smrt*.‘+

7 „Tebe sam, sine čovečji, postavio za stražara nad izraelskim narodom. Kad čuješ moje reči, moraš ih opomenuti u moje ime.+ 8 Kad onome ko je zao kažem: ’Umrećeš, zli čoveče!‘,+ a ti mu ne kažeš ništa i ne opomeneš ga kako bi ga podstakao da prestane da čini zlo, on će umreti zbog svojih prestupa,+ jer čini zlo, ali tebe ću smatrati odgovornim za njegovu smrt*. 9 Ali ako ti opomeneš onog ko je zao da prestane da čini zlo, a on te ne posluša, on će umreti zbog svojih prestupa,+ a ti ćeš spasti svoj život.+

10 „Zato, sine čovečji, reci izraelskom narodu: ’Vi kažete: „Naši prestupi* i gresi su nam pretežak teret i zbog njih propadamo.+ Kako onda možemo ostati živi?“ ‘+ 11 Reci im: ’„Zaklinjem se samim sobom“, kaže Svevišnji Gospod Jehova, „meni nije drago da onaj ko je zao umre.+ Više bih voleo da prestane da čini zlo+ i ostane živ.+ Prestanite, prestanite da činite zlo!+ Zašto da umrete, izraelski narode?“ ‘+

12 „A ti, sine čovečji, reci svojim sunarodnicima: ’Pravednika neće izbaviti njegova pravednost kada počini prestup,+ niti će onaj ko je zao stradati zbog svoje zlobe kad prestane da čini zlo.+ Nijedan pravednik neće ostati živ zbog svoje pravednosti onog dana kad zgreši.+ 13 Kad pravedniku kažem: „Živećeš“, a on se pouzda u svoju pravednost i počne činiti zlo*,+ zaboraviće se sva njegova pravedna dela i on će umreti zbog zla koje je činio.+

14 „’A kad onom ko je zao kažem: „Umrećeš“ i on prestane da greši i počne da čini ono što je ispravno i pravedno,+ 15 pa vrati ono što je uzeo u zalog+ i nadoknadi ono što je oteo,+ počne da živi po odredbama koje donose život i prestane da čini zlo, ostaće živ.+ Neće umreti. 16 Nijedan prestup koji je počinio neće mu biti uzet za zlo*.+ Zbog toga što čini ono što je ispravno i pravedno, ostaće živ.‘+

17 „Ali tvoji sunarodnici kažu: ’Ono što Jehova čini nije pravedno‘, a u stvari je nepravedno ono što oni čine.

18 „Ako pravednik prestane da čini ono što je pravedno i počne da greši, umreće zbog toga.+ 19 A ako onaj ko je zao prestane da čini ono što je zlo i počne da čini ono što je ispravno i pravedno, ostaće živ.+

20 „Vi kažete: ’Ono što Jehova čini nije pravedno.‘+ Svakome od vas sudiću prema onome što čini, izraelski narode.“

21 Dvanaeste godine našeg izgnanstva, desetog meseca, petog dana u mesecu, došao mi je jedan čovek koji je pobegao iz Jerusalima+ i rekao: „Grad je pao!“+

22 Veče pre nego što je taj čovek došao, Jehovina sila je počela da deluje na mene* i Bog mi je otvorio usta pre nego što je taj čovek ujutru došao kod mene. Tako su se moja usta otvorila i više nisam bio nem.+

23 Tada mi je došla Jehovina reč: 24 „Sine čovečji, stanovnici razorenih gradova+ govore za izraelsku zemlju: ’Avraham je bio sam, pa je zauzeo ovu zemlju.+ A nas je mnogo i ova zemlja nam je sigurno data u posed.‘

25 „Zato im reci: ’Ovako kaže Svevišnji Gospod Jehova: „Vi jedete meso s krvlju,+ uzdate se u svoje odvratne idole* i prolivate krv.+ Zar vi da posedujete ovu zemlju? 26 Uzdate se u svoj mač,+ činite gadosti i svako od vas obeščašćuje ženu svog bližnjeg.+ Zar vi da posedujete ovu zemlju?“ ‘+

27 „Ovako im reci: ’Evo šta kaže Svevišnji Gospod Jehova: „Zaklinjem se samim sobom, stanovnici razorenih gradova poginuće od mača, one koji su napolju predaću divljim životinjama za hranu, a oni koji su u tvrđavama i pećinama pomreće od bolesti.+ 28 Ovu zemlju pretvoriću u golu pustoš.+ Nestaće njena drskost i ponos i opusteće izraelske gore,+ tako da niko neće njima prolaziti. 29 Tada će morati da priznaju da sam ja Jehova, kad zemlju pretvorim u golu pustoš+ zbog svih gadosti koje su činili.“ ‘+

30 „Sine čovečji, tvoji sunarodnici pričaju o tebi pokraj zidova i na kućnim vratima.+ Govore jedan drugom, svaki svom bratu: ’Dođite da čujemo reč koja je došla od Jehove.‘ 31 Okupljaju se i sedaju pred tebe kao moj narod. Slušaju tvoje reči, ali ne postupaju po njima.+ Laskaju ti svojim rečima*, ali njihovo srce pohlepno žudi za nepoštenim dobitkom. 32 Ti si im kao pevač lepog glasa koji peva ljubavnu pesmu i vešto svira na žicama. Slušaju tvoje reči, ali niko ne postupa po njima. 33 Kad se sve to ispuni – a ispuniće se – tada će znati da je prorok bio među njima.“+