Isaija
2 Svaki će biti kao zaklon od vetra
i utočište od oluje,
kao potoci vode u bezvodnoj zemlji,+
kao senka velike stene u sasušenoj zemlji.
3 Oči onih koji vide više neće biti zatvorene,
uši onih koji čuju pažljivo će slušati.
4 Oni koji su brzopleti duboko će razmišljati kako bi sve ispravno razumeli,
jezik onih koji mucaju govoriće tečno i razgovetno.+
5 Bezumnik se više neće zvati velikodušnim,
nepošten čovek se neće smatrati plemenitim.
6 Jer će bezumnik govoriti besmislice
i njegovo srce će smišljati zlo+
da bi širio otpadništvo* i govorio laži o Jehovi,
da bi gladnog ostavio bez hrane
i žednog bez pića.
7 Nepošten čovek se služi zlom+
i druge podstiče na besramna dela
da bespomoćnog upropasti lažnim rečima,+
čak i kad siromah govori pravo.
9 „Ustajte, samouverene* žene, poslušajte me!
Obratite pažnju na ono što ću reći, bezbrižne kćeri!+
10 Za malo više od godinu dana zadrhtaćete, vi bezbrižne žene,
jer će proći berba grožđa, ali roda neće biti.+
11 Drhtite, vi samouverene žene!
Tresite se od straha, vi bezbrižne!
12 Udarajte se u grudi jadikujući
zbog lepih njiva, zbog rodnih loza.
13 Zemlja mog naroda zarašće u trnje i bodljikavo grmlje
i biće ga po svim kućama punim radosti,
po celom veselom gradu.+
Ofel+ i stražarska kula zauvek su postali pustoš,
radost divljim magarcima
i pašnjak stadima,+
15 dok Bog ne izlije duh na nas,+
pa se pustinja pretvori u voćnjak,
a voćnjak postane kao šuma.+
19 Ali grȁd će uništiti šumu
i grad će biti sravnjen sa zemljom.