Rimljanima

7 Zar ne znate, braćo – govorim onima koji poznaju zakone – da je Zakon gospodar čoveku dok je čovek živ? 2 Tako je udata žena zakonom vezana za muža dok je on živ, ali ako on umre, oslobođena je muževljevog zakona.+ 3 Dakle, dok joj je muž živ, biće nazvana preljubnicom ako se uda za drugog čoveka.+ Ali ako joj muž umre, oslobođena je njegovog zakona, i nije preljubnica ako se uda za drugog čoveka.+

4 Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristove žrtve* oslobođeni Zakona*, kako biste pripali drugome,+ onome koji je uskrsnuo iz mrtvih.+ Tako donosimo plod koji je Bogu na slavu.+ 5 Jer kad smo živeli po željama tela, Zakon je otkrio da su te želje delovale u našem telu i donosile plod koji vodi u smrt.+ 6 A sada smo oslobođeni Zakona+ jer nas više ne sputava*, da bismo bili robovi na novi način, po duhu,+ a ne na stari način, po pisanom zakonu.+

7 Dakle, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nipošto! Ali nikada ne bih shvatio šta je greh da nije bilo Zakona.+ Na primer, ne bih shvatio šta je pohlepa* da Zakon nije rekao: „Ne poželi.“+ 8 A greh je, zbog te zapovesti, iskoristio priliku da u meni stvori svaku vrstu pohlepe, jer je greh bez Zakona bio mrtav.+ 9 U stvari, ja sam bio živ dok nije bilo Zakona. Ali kad je stigla zapovest, greh je oživeo, a ja sam umro.+ 10 I shvatio sam da zapovest, koja je trebalo da vodi u život,+ vodi u smrt. 11 Jer greh je, zbog te zapovesti, iskoristio priliku da me zavede i ubije preko nje. 12 Ipak, Zakon je sam po sebi svet i zapovest je sveta i pravedna i dobra.+

13 Dakle, da li me je ono što je dobro odvelo u smrt? Nipošto! Ali greh me je, da bi se pokazao kao greh, posredstvom onoga što je dobro odveo u smrt.+ Tako se preko zapovesti pokazalo koliko je greh štetan.+ 14 Jer znamo da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu.+ 15 Jer ne razumem šta radim. Ne činim ono što želim, nego ono što mrzim. 16 A ako činim ono što ne želim, slažem se da je Zakon dobar. 17 Ali onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.+ 18 Jer znam da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva ništa dobro. Jer želim da činim dobro, ali nisam u stanju da to činim.+ 19 Jer ne činim dobro, koje želim, nego zlo, koje ne želim. 20 A ako činim ono što ne želim, onda to ne činim više ja, nego greh koji prebiva u meni.

21 Nalazim, dakle, ovaj zakon u sebi: kad želim da činim dobro, u meni je zlo.+ 22 Moj unutrašnji čovek zaista uživa u Božjem zakonu,+ 23 ali u svom telu vidim drugi zakon koji ratuje protiv zakona mog uma+ i zarobljava me zakonom greha+ koji je u mom telu. 24 Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje me vodi u takvu smrt? 25 Zahvaljujem Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda! Ja, dakle, umom robujem Božjem zakonu, a telom zakonu greha.+