Prva Samuilova

14 Jednog dana je Saulov sin Jonatan+ rekao slugi koji mu je nosio oružje: „Hajde da odemo do filistejske čete koja je na drugoj strani.“ Ali svom ocu nije ništa pomenuo. 2 Saul je bio u okolini Gavaje,+ pod narovim drvetom u Migronu. S njim je bilo oko 600 ljudi.+ 3 (Ahija, sin Ihavodovog+ brata Ahitova,+ unuk Finesa,+ praunuk Ilija,+ koji je bio Jehovin sveštenik u Silomu,+ nosio je efod.)+ Narod nije znao da je Jonatan otišao. 4 Na obe strane klanca koji je Jonatan hteo da pređe da bi došao do filistejske čete bile su strme stene nalik zubu. Jedna se zvala Voses, a druga Sene. 5 Jedna stena se izdizala kao stub na severnoj strani nasuprot Mihmasu, a druga je bila na južnoj strani nasuprot Gavi.+

6 Jonatan je rekao slugi koji mu je nosio oružje: „Hajde da odemo do čete ovih neobrezanih ljudi.+ Možda će nam Jehova pomoći, jer Jehovu ništa ne može sprečiti da spase svoj narod, bilo s mnogo bilo s malo ljudi.“+ 7 Sluga koji mu je nosio oružje odgovorio je na to: „Učini sve što ti je u srcu. Idi kuda želiš. Evo, ja ću ići s tobom kud god te srce bude vodilo.“ 8 Tada je Jonatan rekao: „Preći ćemo kod njih i staćemo tako da nas vide. 9 Ako nam kažu: ’Ostanite tu dok ne dođemo do vas!‘, ostaćemo na svom mestu i nećemo ići kod njih. 10 Ali ako nam kažu: ’Dođite do nas!‘, tada ćemo se popeti. To će nam biti znak da nam ih Jehova predaje u ruke.“+

11 Tada su se obojica pokazala filistejskoj četi. Filisteji su rekli: „Gledajte! Jevreji izlaze iz rupa u koje su se sakrili.“+ 12 Filistejski vojnici su doviknuli Jonatanu i slugi koji mu je nosio oružje: „Dođite ovamo da vas naučimo pameti!“+ Tada je Jonatan rekao svom slugi: „Pođi za mnom, jer će ih Jehova predati Izraelu u ruke.“+ 13 Jonatan se popeo pomažući se rukama i nogama, a za njim i sluga koji mu je nosio oružje. Filisteji su padali pred Jonatanom, a njegov sluga ih je ubijao za njim. 14 U tom prvom okršaju Jonatan i njegov sluga pobili su dvadesetak ljudi na oko pola jutra* zemlje.

15 Tada je strah zavladao u logoru u polju i među svim vojnicima. Uplašili su se čak i vojnici koji su išli u pljačkaške pohode.+ Zemlja se zatresla i Bog ih je sve ispunio strahom. 16 Saulovi stražari u Venijaminovoj Gavaji+ videli su da je u celom filistejskom logoru zavladala pometnja.+

17 Saul je rekao vojnicima koji su bili s njim: „Prebrojte ljude i vidite ko je otišao od nas.“ Kada su ih prebrojali, videli su da nema Jonatana i sluge koji mu je nosio oružje. 18 Tada je Saul rekao Ahiji:+ „Donesi kovčeg pravog Boga!“ (Kovčeg pravog Boga bio je u to vreme* kod Izraelaca.) 19 Dok je Saul razgovarao sa sveštenikom, pometnja u filistejskom logoru postajala je sve veća. Zato je Saul rekao svešteniku: „Ostavi sad to što radiš!“* 20 Tako su se Saul i svi vojnici koji su bili s njim sakupili i krenuli u bitku. Kada su došli do Filisteja, videli su da su oni okrenuli mač jedni na druge i da među njima vlada veoma velika pometnja. 21 A oni Jevreji koji su ranije stali na stranu Filisteja i bili s njima u njihovom logoru, pridružili su se Izraelcima koje su predvodili Saul i Jonatan. 22 Svi Izraelci koji su se skrivali+ po brdima Jefrema čuli su da Filisteji beže, pa su i oni odmah krenuli u bitku i počeli da ih gone. 23 Jehova je tog dana izbavio Izrael,+ a bitka se vodila sve do Vet-Avena.+

24 Izraelci su tog dana bili veoma iscrpljeni, jer je Saul obavezao narod zakletvom, rekavši: „Neka je proklet čovek koji bi išta pojeo* pre večeri, dok se ne osvetim svojim neprijateljima!“ Zato niko od naroda nije ništa okusio.+

25 Cela vojska je došla u šumu, u kojoj je bilo meda na zemlji. 26 Kada su vojnici došli u šumu, videli su kako med kaplje iz saća, ali ga niko nije okusio, jer su se plašili da prekrše zakletvu. 27 Ali Jonatan nije čuo da je njegov otac obavezao narod zakletvom,+ pa je umočio vrh svog štapa u saće. Kada je pojeo malo meda, oči su mu zasjale*. 28 Tada je neko od vojnika rekao: „Tvoj otac je obavezao narod zakletvom, rekavši: ’Neka je proklet čovek koji bi danas išta pojeo!‘+ Zato je narod toliko umoran.“ 29 Jonatan je rekao: „Moj otac stvara veliku nevolju narodu. Evo, pogledajte kako su mi oči zasjale jer sam okusio malo meda. 30 Šta bi tek bilo da je narod danas mogao da jede+ od plena koji je uzeo od svojih neprijatelja! Tada bi poraz Filisteja bio još veći.“

31 Tog dana su tukli Filisteje od Mihmasa do Ajalona+ i narod se veoma umorio. 32 Tada su ljudi navalili na plen i uzeli su ovce, goveda i telad, pa su ih klali na zemlji i jeli meso s krvlju.+ 33 Saulu su javili: „Narod greši Jehovi jer jede meso s krvlju.“+ A on je rekao: „Postupili ste neverno. Odmah mi dovaljajte veliki kamen.“ 34 Zatim je Saul rekao: „Idite među narod i svima kažite: ’Neka svako dovede svog junca i svoju ovcu pa ih ovde zakoljite, a onda ih jedite. Nemojte grešiti Jehovi tako što ćete jesti meso s krvlju.‘ “+ Tako je svako iz naroda te noći doveo svog junca i tu ga je zaklao. 35 Saul je podigao oltar Jehovi.+ Bio je to prvi oltar koji je on podigao Jehovi.

36 Saul je zatim rekao: „Pođimo noćas za Filistejima da ih opljačkamo dok ne svane jutro. Sve ćemo ih pobiti.“ A oni su mu odgovorili: „Uradi šta god misliš da je dobro.“ Tada je sveštenik rekao: „Obratimo se ovde pravom Bogu.“+ 37 Saul je upitao Boga: „Da li da pođem za Filistejima?+ Hoćeš li ih dati Izraelu u ruke?“ Ali Bog mu nije odgovorio tog dana. 38 Zato je Saul rekao: „Pristupite ovamo, svi poglavari naroda, pa ispitajte kakav je greh danas počinjen. 39 Jer zaklinjem se Jehovom, živim Bogom, koji je izbavio Izrael, ako ga je počinio i moj sin Jonatan, umreće!“ Ali mu niko od ljudi nije odgovorio. 40 Zatim je rekao svim Izraelcima: „Vi stanite na jednu stranu, a moj sin Jonatan i ja staćemo na drugu stranu.“ Na to su ljudi rekli Saulu: „Uradi šta god misliš da je dobro.“

41 Tada je Saul rekao Jehovi: „Bože Izraelov, odgovori nam preko Tumima!“+ Izbor je pao na Jonatana i Saula, a narod je bio bez krivice. 42 Saul je zatim rekao: „Bacite žreb+ da odluči između mene i mog sina Jonatana.“ I izbor je pao na Jonatana. 43 Tada je Saul rekao Jonatanu: „Kaži mi šta si uradio.“ Jonatan mu je odgovorio: „Samo sam okusio malo meda s vrha štapa koji mi je u ruci.+ Evo me, spreman sam da umrem!“

44 Na to je Saul rekao: „Neka me Bog najoštrije kazni ako ne umreš, Jonatane!“+ 45 Ali ljudi su rekli Saulu: „Zar da umre Jonatan, koji je doneo ovu veliku pobedu+ Izraelu? Nipošto! Zaklinjemo se Jehovom, živim Bogom, nijedna dlaka s njegove glave neće pasti na zemlju, jer nam je uz Božju pomoć danas doneo pobedu!“+ Tako je narod izbavio Jonatana i on nije poginuo.

46 Tada je Saul odustao od potere za Filistejima, a Filisteji su se vratili u svoj kraj.

47 Saul je učvrstio svoju kraljevsku vlast nad Izraelom i ratovao je protiv svih svojih okolnih neprijatelja: protiv Moavaca,+ Amonaca,+ Edomaca,+ kraljeva iz Sove+ i Filisteja.+ Kud god bi krenuo, pobeđivao bi svoje neprijatelje. 48 Hrabro se borio, porazio je Amaličane+ i izbavio je Izrael od onih koji su ga pljačkali.

49 Saulovi sinovi bili su Jonatan, Jesvija i Malhisuj.+ Imao je i dve ćerke – starija se zvala Merava,+ a mlađa Mihala.+ 50 Saulova žena zvala se Ahinoama i bila je Ahimasova ćerka. Zapovednik Saulove vojske bio je njegov stric Avenir,+ Nirov sin. 51 Kis+ je bio Saulov otac, a Nir,+ Avenirov otac, bio je Avilov sin.

52 Tokom čitave Saulove vladavine vodio se žestok rat protiv Filisteja.+ Kada bi Saul video nekog snažnog ili hrabrog čoveka, uzimao bi ga u svoju službu.+