Druga Samuilova

14 Serujin sin+ Joav primetio je da Avesalom+ nedostaje kralju. 2 Tada je Joav poslao sluge u Tekoju+ da dovedu jednu domišljatu ženu, pa joj je rekao: „Pretvaraj se da si u žalosti, obuci odeću koju nose ožalošćeni i nemoj se mazati uljem.+ Ponašaj se kao žena koja već dugo žali za nekim ko je umro. 3 Zatim idi kod kralja i kaži mu ovo što ću ti reći.“ I Joav joj je rekao šta da kaže.

4 Žena iz Tekoje došla je pred kralja, poklonila mu se licem do zemlje i rekla: „Kralju, pomozi mi!“ 5 Kralj ju je upitao: „Šta ti se dogodilo?“ A ona je odgovorila: „Ja sam udovica, muž mi je umro. 6 Tvoja sluškinja je imala dva sina. Njih dvojica su se posvađala u polju, a nije bilo nikog da ih razdvoji, pa je jedan od njih udario drugog i ubio ga. 7 Sada se sva rodbina podigla protiv tvoje sluškinje i govori: ’Predaj nam onog koji je ubio svog brata da ga pogubimo jer je oduzeo život svom bratu,+ makar time pogubili naslednika!‘ Oni će ugasiti poslednju iskru koja tinja na našem ognjištu*, pa mom mužu neće ostaviti ni imena ni potomstva na zemlji.“

8 Tada je kralj rekao ženi: „Idi svojoj kući, a ja ću narediti šta da se uradi u tvom slučaju.“ 9 Žena iz Tekoje rekla je kralju: „Gospodaru moj, kralju, neka na mene i na porodicu mog oca padne krivica*, a kralj i njegov presto neka budu nedužni.“ 10 Kralj je rekao: „Ako ti neko nešto kaže, dovedi ga meni i više te nikada neće uznemiravati.“ 11 A ona je rekla: „Kralju, seti se Jehove, svog Boga! Molim te da krvni osvetnik+ ne učini još veće zlo i pogubi mi drugog sina.“ Kralj je na to odgovorio: „Zaklinjem se Jehovom, živim Bogom,+ tvom sinu nijedna dlaka s glave neće pasti na zemlju.“ 12 Ali žena je rekla: „Molim te, dopusti da tvoja sluškinja kaže još nešto svom gospodaru, kralju.“ A on je rekao: „Kaži!“

13 Žena je rekla: „Zašto si onda rešio da učiniš nešto slično, na štetu Božjeg naroda?+ Kada kralj ovako govori, sam sebe osuđuje što nije vratio svog sina kog je prognao.+ 14 Svi ćemo umreti i bićemo kao voda koja se prolije na zemlju i više se ne može sakupiti. Ali Bog ne oduzima život*, nego traži razloge da onaj koji je prognan ne bude zauvek prognan. 15 Ja sam došla da ovo kažem kralju, svom gospodaru, jer su me ljudi uplašili. Zato je tvoja sluškinja pomislila: ’Obratiću se kralju. Možda će kralj učiniti ono što ga njegova robinja zamoli. 16 Kralj će možda poslušati mene, svoju robinju, pa će me izbaviti iz ruku čoveka koji želi da mene i mog jedinog sina zatre i liši nas nasledstva koje nam je Bog dao.‘+ 17 Zato je tvoja sluškinja pomislila: ’Neka me uteši reč mog gospodara, kralja‘, jer moj gospodar, kralj, ume da razlikuje dobro i zlo kao anđeo pravog Boga. Neka Jehova, tvoj Bog, bude s tobom.“

18 Tada je kralj odgovorio ženi: „Molim te, odgovori mi na ono što ću te pitati, nemoj ništa kriti od mene.“ A žena je rekla: „Neka govori moj gospodar, kralj.“ 19 Tada ju je kralj upitao: „Da li te je Joav nagovorio na ovo?“+ A žena je odgovorila: „Zaklinjem ti se*, moj gospodaru, kralju, sve je upravo tako kako je rekao moj gospodar, kralj. Tvoj sluga Joav poslao je tvoju sluškinju kod tebe i rekao joj da ti kaže sve ovo. 20 Tvoj sluga Joav učinio je to da bi ti drugačije sagledao stvari, ali moj gospodar je mudar kao anđeo pravog Boga i zna sve što se događa u zemlji.“

21 Tada je kralj rekao Joavu: „Dobro, učiniću tako.+ Idi i dovedi nazad mog sina Avesaloma.“+ 22 Joav se poklonio kralju licem do zemlje i zahvalio kralju. Rekao je: „Danas je tvoj sluga shvatio da je stekao tvoju naklonost, moj gospodaru, kralju, jer je kralj postupio po reči svog sluge.“ 23 Tada je Joav otišao u Gesur+ i doveo Avesaloma u Jerusalim. 24 Međutim, kralj je rekao: „Neka se vrati svojoj kući, ali neka se ne pojavljuje preda mnom.“ Tako se Avesalom vratio svojoj kući, ali nije dolazio pred kralja.

25 U celom Izraelu nije bilo čoveka koga su zbog lepote toliko hvalili kao što su hvalili Avesaloma. Od glave do pete na njemu nije bilo mane. 26 Kada se šišao – a morao je da se šiša krajem svake godine jer mu je kosa bila preteška – kosa s njegove glave bila je teška 200 sikala*, po kraljevskoj meri*. 27 Avesalomu su se rodila tri sina+ i jedna ćerka po imenu Tamara. Ona je bila veoma lepa.

28 Avesalom je živeo u Jerusalimu dve godine, ali nije dolazio pred kralja.+ 29 Zato je Avesalom pozvao Joava da dođe jer je hteo da ga pošalje kod kralja, ali on nije hteo da dođe. Pozvao ga je i drugi put, ali on opet nije hteo da dođe. 30 Na kraju je Avesalom rekao svojim slugama: „Joav ima njivu s ječmom pored moje njive. Idite i zapalite je!“ Tako su Avesalomove sluge zapalile njivu. 31 Tada je Joav otišao kod Avesaloma u kuću i upitao ga: „Zašto su tvoje sluge zapalile moju njivu?“ 32 Avesalom je odgovorio Joavu: „Evo, poručio sam ti: ’Dođi ovamo da te pošaljem kod kralja da mu kažeš: „Zašto sam se vratio iz Gesura?+ Bolje bi mi bilo da sam tamo i ostao. Dopusti mi da te vidim, kralju, pa ako sam nešto skrivio, pogubi me!“ ‘ “

33 Joav je otišao kod kralja i preneo mu sve to. Tada je kralj pozvao Avesaloma. On je došao pred njega pa je kleknuo i poklonio mu se licem do zemlje. Kralj je zatim poljubio Avesaloma.+