Propovednik
2 Zatim sam rekao u svom srcu: „Hajde da iskusim užitke* i vidim hoće li me to usrećiti.“ Ali i to je bilo isprazno.
2 Za smeh sam rekao: „To je ludost!“
I za užitke: „Kakva je korist od toga?“
3 Rešio sam da istražim da li uživanje u vinu+ donosi nešto dobro, pazeći pritom da sačuvam mudrost. Čak sam prigrlio bezumlje. Želeo sam da saznam šta je najbolje da ljudi rade tokom svog kratkog života pod nebom. 4 Učinio sam mnogo toga:+ sagradio sam sebi kuće+ i zasadio vinograde.+ 5 Napravio sam sebi vrtove i parkove, i zasadio u njima raznovrsne voćke. 6 Napravio sam sebi jezerca da iz njih navodnjavam drveće koje sam zasadio. 7 Doveo sam sluge i sluškinje,+ i imao sam sluge rođene u mojoj kući. Imao sam i mnogo stoke, krupne i sitne,+ više od svih koji su pre mene živeli u Jerusalimu. 8 Nakupio sam sebi srebra i zlata,+ blaga kraljeva i pokrajina.+ Doveo sam pevače i pevačice, i uživao sam u društvu žene, mnogih žena*, što je ljudima veliko zadovoljstvo. 9 Postao sam veći i moćniji od svih koji su pre mene živeli u Jerusalimu.+ A mudrost me nije ostavila.
10 Nisam sebi uskratio ništa što sam poželeo*.+ Svom srcu nisam uskratio nijedno zadovoljstvo*, jer se moje srce radovalo svakom mom trudu, i to mi je bila nagrada za sav trud.+ 11 A kad sam se osvrnuo na sve što su moje ruke učinile i na sav posao u koji sam uložio veliki trud,+ uvideo sam da je sve bilo isprazno, sve je bilo trčanje za vetrom.+ Ništa od toga nije imalo pravu vrednost* pod suncem.+
12 Tada sam rešio da proniknem u mudrost, ludost i bezumlje.+ (Jer šta bi mogao učiniti čovek koji bi došao posle kralja? Samo ono što je već učinjeno.) 13 I uvideo sam da je mudrost bolja od bezumlja,+ isto kao što je svetlost bolja od tame.
14 Mudar jasno vidi*,+ a bezumnik luta u tami.+ Shvatio sam i to da obojicu čeka isti kraj.+ 15 Tada sam rekao u svom srcu: „Ono što će zadesiti bezumnika, zadesiće i mene.“+ Šta onda imam od toga što sam stekao toliku mudrost? I rekao sam sebi: „I to je isprazno.“ 16 Jer niko se neće doveka sećati ni mudrog čoveka ni bezumnika.+ U danima koji dolaze, svako će biti zaboravljen. A kako će umreti mudar čovek? Isto kao i bezumnik.+
17 I omrzao mi je život,+ jer mi se sve što se radi pod suncem činilo mučnim – sve je isprazno,+ sve je trčanje za vetrom.+ 18 Omrzlo mi je sve za šta sam se trudio pod suncem+ jer to moram ostaviti čoveku koji će doći posle mene.+ 19 A ko zna da li će on biti mudar ili lud?+ Ipak, on će postati gospodar svega što sam s velikim trudom i mudrošću stekao pod suncem. I to je isprazno. 20 Zato sam počeo da očajavam u srcu zbog svega za šta sam naporno radio pod suncem. 21 Jer neko marljivo radi s mudrošću, znanjem i veštinama, ali sve što stekne mora da ostavi drugom čoveku, koji se nije trudio oko toga.+ I to je ispraznost i velika nesreća*.
22 Šta čovek ima od sveg svog truda i od rešenosti* da marljivo radi pod suncem?+ 23 Jer sve dane njegovog života posao mu zadaje bol i brigu,+ a njegovo srce nema mira ni noću.+ I to je isprazno.
24 Za čoveka nema ničeg boljeg nego da jede i pije i da uživa u svom radu*.+ Shvatio sam da i to dolazi iz ruke pravog Boga.+ 25 Jer ko ima bogatiju trpezu od mene?+
26 Čoveku koji mu je po volji pravi Bog daje mudrost, znanje i radost,+ a grešniku daje da sabira i sakuplja za onoga koji je po volji pravom Bogu.+ I to je isprazno, i to je trčanje za vetrom.