Poslovice
8 Zar mudrost ne zove?
Zar razboritost ne pušta svoj glas?+
6 Slušajte, jer govorim o onome što je najvažnije,
moje usne govore o onome što je ispravno.
7 Jer moja usta blago govore istinu,
a zlo je odvratno mojim usnama.
8 Govorim samo ono što je pravedno.
Ništa izopačeno ni iskvareno ne izlazi iz mojih usta.
9 Sve moje reči su jasne razboritima
i ispravne onima koji su stekli znanje.
10 Prihvatite moju pouku* radije nego srebro
i znanje radije nego najbolje zlato.+
11 Jer mudrost je bolja od dragog kamenja*
i nikakve dragocenosti ne mogu se porediti s njom.
13 Bojati se Jehove* znači mrzeti zlo.+
Ja mrzim samouzvisivanje i ponos,+ zao put i izopačen govor.+
16 Uz moju pomoć knezovi sprovode vlast
i velikaši pravedno sude.
20 Ja koračam stazom pravednosti,
posred puteva pravde.
21 Onima koji me vole dajem istinsko bogatstvo
i punim njihove riznice.
22 Jehova me je stvorio, ja sam početak njegovog stvaralačkog puta,+
najranije od njegovih davnih dela.+
23 Postavljena sam na uzvišen položaj još u davnoj prošlosti*,+
na početku, još pre nego što je zemlja nastala.+
25 Rođena sam pre nego što su gore utemeljene,
pre nego što su brda nastala,
26 kad još nije načinio zemlju, ni polja,
ni prvi grumen tla.
27 Kad je postavljao nebo,+ bila sam tu.
Kad je iscrtao granicu* između neba i okeana,+
28 kad je u visinama učvršćivao oblake,
kad je utvrđivao izvore okeana,
29 kad je moru odredio granice
koje njegove vode ne smeju preći,+
kad je utvrdio temelje zemlji,
dan za danom bila sam mu naročita radost+
i veselila sam se pred njim sve vreme,+
31 radovala sam se zemlji koju je stvorio da se na njoj živi,
a posebna radost su mi bili ljudi*.
32 Poslušajte me, sinovi moji,
jer srećni su oni koji se drže mojih puteva.