Jeremija
Tada bih danju i noću plakao
za pobijenima iz svog naroda!
2 Kad bih barem imao prenoćište u pustinji,
„Čine zlo za zlom,
a na mene se ne obaziru“,+ kaže Jehova.
4 „Neka se svako čuva svog bližnjeg,
ne verujte čak ni svom bratu.
5 Svako vara svog bližnjeg,
niko ne govori istinu.
Svoj jezik su navikli na laž.+
Čine zlo do iznemoglosti.
6 Ti živiš usred prevare.
Zbog svojih prevara oni ne žele da znaju za mene“, kaže Jehova.
7 Zato ovako kaže Jehova nad vojskama:
„Pretopiću ih i iskušaću ih,+
jer šta drugo da učinim sa kćeri mog naroda?
8 Njihov jezik je smrtonosna strela i govori laži.
Čovek svojim ustima miroljubivo govori sa bližnjim,
a u sebi mu sprema zasedu.“
9 „Zar ih neću pozvati na odgovornost zbog toga?“, kaže Jehova.
„Zar se neću* osvetiti takvom narodu?+
10 Zaplakaću i naricaću nad gorama,
zapevaću naricaljku nad pašnjacima u pustoj zemlji,
jer će biti spaljeni i niko neće njima prolaziti
niti će se tamo čuti stoka.
Ptice i zveri će pobeći, otići će odande.+
11 Jerusalim ću pretvoriti u gomilu kamenja,+ u jazbinu šakala.+
Judine gradove pretvoriću u pustoš u kojoj niko ne živi.+
12 Ko je dovoljno mudar da to razume?
Kome su Jehovina usta govorila, pa da to objavi?
Zašto će zemlja propasti?
Zašto će biti spaljena kao pustinja
i niko njome neće prolaziti?“
13 Jehova je odgovorio: „Zato što su ostavili moj zakon* koji sam im dao, nisu živeli po njemu i nisu me slušali. 14 Umesto toga, oni su tvrdoglavo sledili svoje srce+ i služili su kipovima Vala, kako su ih naučili njihovi očevi.+ 15 Zato ovako kaže Jehova nad vojskama, Izraelov Bog: ’Nateraću ovaj narod da jede pelen i pije zatrovanu vodu.+ 16 Rasejaću ih među narode koje ni oni ni njihovi očevi nisu poznavali+ i poslaću na njih mač da ih istrebim.‘+
17 Ovako kaže Jehova nad vojskama:
’Budite razboriti.
Pozovite žene koje nariču,+
pošaljite po žene koje su vešte u tome.
18 Neka požure i neka nariču nad nama,
pa da na naše oči navru suze
i s naših kapaka poteku vode.+
19 Jer se sa Siona čuje naricanje:+
„Opustošeni smo!
Silno smo osramoćeni!
Moramo da napustimo svoju zemlju, neprijatelji su nam uništili domove.“+
20 Žene, čujte Jehovinu reč,
prihvatite ono što vam on govori.
Naučite svoje ćerke da nariču,
učite jedna drugu ovu naricaljku.+
22 Reci: ’Ovako kaže Jehova:
„Mrtva ljudska tela ležaće kao đubrivo na njivi
i kao žito koje je žetelac tek požnjeo,
a nema ko da ga sakupi.“ ‘ “+
23 Ovako kaže Jehova:
„Neka se mudar čovek ne hvali svojom mudrošću.+
Neka se snažan čovek ne hvali svojom snagom.
Neka se bogat čovek ne hvali svojim bogatstvom.“+
24 „Ko se hvali, neka se hvali
time što je razborit i što mene poznaje,+
što zna da sam ja Jehova, onaj koji pokazuje vernu ljubav, pravdu i pravednost na zemlji,+
jer je to ono što me raduje“,+ kaže Jehova.
25 „Evo, dolaze dani“, kaže Jehova, „kada ću pozvati na odgovornost sve koji su obrezani, ali su ipak neobrezani:+ 26 Egipćane,+ Judejce,+ Edomce,+ Amonce,+ Moavce+ i sve koji briju kosu na slepoočnicama i žive u pustinji.+ Svi ti narodi su neobrezani i ceo izraelski narod je neobrezanog srca.“+