Druga letopisa
30 Jezekija je poručio svima u Izraelu+ i Judi, čak je napisao i pisma Jefremovom i Manasijinom plemenu,+ da dođu u Jehovin dom u Jerusalimu da proslave Pashu u čast Jehovi, Izraelovom Bogu.+ 2 Kralj i njegovi knezovi i sav narod koji se okupio* u Jerusalimu odlučili su da proslave Pashu drugog meseca.+ 3 Nisu mogli da je proslave u propisano vreme+ jer nije bilo dovoljno sveštenika koji su se posvetili,+ a i narod se nije bio okupio u Jerusalimu. 4 To je bilo ispravno u očima kralja i u očima celog naroda*. 5 Tako su odlučili da se po celom Izraelu, od Virsaveje do Dana,+ oglasi poziv da ljudi dođu u Jerusalim i proslave Pashu u čast Jehovi, Izraelovom Bogu, jer se pre toga kao narod nisu okupljali da bi je slavili kako je propisano.+
6 Tako su glasnici* s pismima kralja i njegovih knezova otišli po celom Izraelu i Judi, objavljujući po kraljevoj zapovesti: „Izraelci, vratite se Jehovi, Bogu Avrahama, Isaka i Izraela, pa će se i on vratiti vama koji ste ostali, koji ste se izbavili iz ruku asirskih kraljeva.+ 7 Ne budite kao vaši preci i vaša braća, koji su bili neverni Jehovi, Bogu svojih predaka, tako da je od njih učinio strašan prizor, kao što i sami vidite.+ 8 Ne budite tvrdoglavi kao vaši preci.+ Podložite se Jehovi i dođite u njegovo svetilište,+ koje je zauvek posvetio, i služite Jehovi, svom Bogu, da bi prestao da se gnevi na vas.+ 9 Jer kad se vratite Jehovi, oni koji su zarobili vašu braću i vaše sinove smilovaće im se,+ pa će im dopustiti da se vrate u ovu zemlju,+ jer je Jehova, vaš Bog, samilostan i milosrdan,+ i neće okrenuti svoje lice od vas ako mu se vratite.“+
10 Glasnici* su išli od grada do grada po svoj Jefremovoj i Manasijinoj zemlji+ sve do Zavulonove zemlje, ali ljudi su im se podsmevali i rugali.+ 11 Samo su se neki iz Asirovog, Manasijinog i Zavulonovog plemena ponizili i došli u Jerusalim.+ 12 Pravi Bog je bio uz Judejce* i pomogao im je da složno izvrše zapovest koju su im kralj i knezovi dali po Jehovinoj reči.
13 U Jerusalimu se okupilo mnogo naroda da drugog meseca+ proslave Praznik beskvasnih hlebova.+ Bio je to veoma velik skup*. 14 Uklonili su oltare podignute lažnim bogovima+ i sve kadione oltare+ koji su bili u Jerusalimu i bacili ih u dolinu Kedron. 15 Zatim su četrnaestog dana drugog meseca zaklali pashalnu žrtvu. Sveštenici i Leviti su se postideli, pa su se posvetili i počeli da unose žrtve paljenice u Jehovin dom. 16 Zauzeli su svoja uobičajena mesta, kako je propisano u Zakonu dobijenom preko Božjeg sluge Mojsija. Zatim su sveštenici poškropili oltar krvlju*+ koju su primili iz ruku Levita. 17 U narodu* je bilo mnogo onih koji se nisu posvetili, pa su Leviti bili zaduženi da kolju pashalne žrtve za sve koji nisu bili čisti,+ da bi ih posvetili Jehovi. 18 Mnogi iz naroda, naročito oni iz Jefremovog, Manasijinog,+ Isaharovog i Zavulonovog plemena, nisu se očistili, ali su ipak jeli pashalnu žrtvu, suprotno onome što je bilo propisano. Ali Jezekija se molio za njih: „Neka dobri+ Jehova oprosti 19 svakom ko je odlučio u srcu da služi pravom Bogu*+ Jehovi, Bogu svojih predaka, ali se nije očistio prema propisima za proslavu svetog praznika.“+ 20 Jehova je uslišio Jezekiju i oprostio narodu.
21 Tako su Izraelci koji su bili u Jerusalimu sedam dana slavili Praznik beskvasnih hlebova+ s velikim veseljem.+ Leviti i sveštenici su svaki dan hvalili Jehovu i glasno svirali svoje instrumente na slavu Jehovi.+ 22 Jezekija se obratio ohrabrujućim rečima* svim Levitima koji su razborito izvršavali službu Jehovi. Sedam dana svi su jeli ono što je bilo propisano za praznik,+ prinoseći žrtve zajedništva+ i upućujući zahvale Jehovi, Bogu svojih predaka.
23 Zatim je sav narod* odlučio da slavi još sedam dana, tako da su s veseljem slavili praznik još sedam dana.+ 24 Judin kralj Jezekija dao je narodu 1 000 junaca i 7 000 ovaca, a knezovi su dali narodu 1 000 junaca i 10 000 ovaca.+ Posvetilo se mnogo sveštenika.+ 25 Tako se veselio ceo Judin narod, sveštenici i Leviti, ceo narod koji je došao iz Izraela,+ stranci+ koji su došli iz izraelske zemlje i oni koji su živeli u Judi. 26 U Jerusalimu je vladalo veliko veselje, jer se još od vremena izraelskog kralja Solomona, Davidovog sina, tako nešto nije desilo u Jerusalimu.+ 27 Na kraju su sveštenici* ustali i blagoslovili narod.+ Bog je čuo njihov glas i njihova molitva je doprla do njegovog svetog prebivališta, do neba.