1. Korinćanima

2 Zato, braćo, kad sam došao da vam objavim Božju svetu tajnu,+ nisam se razmetao rečima+ ili mudrošću. 2 Naime, odlučio sam da među vama neću govoriti ni o čemu drugom osim o Isusu Hristu i o tome da je pribijen na stub.+ 3 I došao sam kod vas slab i u strahu, sav drhteći. 4 Moj govor i propovedanje nisu se zasnivali na uverljivim rečima ljudske mudrosti. Naprotiv, moje reči su bile dokaz snage Božjeg duha,+ 5 da se vaša vera ne bi zasnivala na ljudskoj mudrosti, nego na Božjoj sili.

6 A o mudrosti govorimo među zrelima,+ ali ne o mudrosti ovog sveta* niti mudrosti vladarâ ovog sveta, koji će otići u propast.+ 7 Naprotiv, govorimo o Božjoj mudrosti izraženoj u svetoj tajni,+ o sakrivenoj mudrosti. Bog je još pre nastanka ovog zlog sveta* odredio da će postupati po toj mudrosti, za našu slavu. 8 Tu mudrost nije upoznao nijedan od vladara ovog sveta*,+ jer da su je upoznali, ne bi pogubili* slavnog Gospoda. 9 Nego, kao što je napisano: „Što oko nije videlo i uho nije čulo i što u čovečje srce nije došlo, to je Bog pripremio za one koji ga vole.“+ 10 A nama je Bog to otkrio+ svojim duhom,+ jer duh sve istražuje, čak i Božje dubine.+

11 Jer ko od ljudi zna misli drugog čoveka, osim duha koji je u njemu samom? Isto tako, niko ne zna Božje misli, osim Božjeg duha. 12 A mi nismo primili duh sveta, nego duh koji je od Boga,+ da razumemo ono što nam je Bog u svojoj dobroti podario. 13 O tome i govorimo, ne rečima koje potiču od ljudske mudrosti,+ nego onima kojima nas je duh naučio,+ dok se služimo duhovnim rečima da objasnimo ono što je duhovno.

14 Telesan čovek ne prihvata ono što je od Božjeg duha, jer je to za njega ludost, i ne može to razumeti, jer to treba da se prosuđuje na duhovan način. 15 Ali duhovan čovek ispravno prosuđuje sve,+ dok njega samog niko od ljudi ne može ispravno prosuditi. 16 Jer „ko je upoznao Jehovin* um, da bi ga nečem poučio?“+ A mi imamo Hristov um.+