Jovan

12 Šest dana pre Pashe, Isus je došao u Vitaniju, gde je živeo Lazar,+ kog je on uskrsnuo iz mrtvih. 2 Tamo su spremili večeru za njega. Marta je posluživala,+ a Lazar je bio među onima koji su s njim bili za stolom. 3 Marija je tada uzela libru* skupocenog mirisnog ulja, pravog narda, pa je Isusu namazala noge i obrisala ih svojom kosom. I kuća se ispunila mirisom tog ulja.+ 4 A Juda Iskariotski,+ jedan od njegovih učenika, koji je nameravao da ga izda, rekao je: 5 „Zar ne bi bilo bolje da je ovo mirisno ulje prodato za 300 denara* i da je taj novac dat siromašnima?“ 6 Ali to nije rekao zato što se brinuo za siromašne, nego zato što je bio lopov. Kod njega se nalazila kutija sa zajedničkim novcem pa je krao novac iz nje. 7 Tada je Isus rekao: „Pustite je. Neka to uradi kao pripremu za dan moje sahrane.+ 8 Jer siromašne ćete uvek imati pored sebe,+ a mene nećete uvek imati.“+

9 Judejci su saznali gde je Isus, pa su u velikom broju došli tamo, ne samo zbog njega nego i da vide Lazara, kog je on uskrsnuo iz mrtvih.+ 10 A sveštenički poglavari dogovorili su se da ubiju i Lazara, 11 jer su zbog njega mnogi Judejci koji su odlazili tamo poverovali u Isusa.+

12 Sutradan je mnoštvo koje je došlo na praznik čulo da Isus dolazi u Jerusalim. 13 Uzeli su palmine grane i izašli mu u susret. Uzvikivali su: „Spasi ga, molimo te! Blagoslovljen je onaj koji dolazi u Jehovino* ime,+ Kralj Izraela!“+ 14 Isus je našao magare i seo je na njega,+ kao što je napisano: 15 „Ne boj se, kćeri sionska! Evo, dolazi tvoj kralj, sedeći na mladunčetu magarice.“+ 16 Njegovi učenici nisu to u početku razumeli, ali kad je Isus bio proslavljen,+ setili su se da je time učinjeno ono što je bilo napisano o njemu.+

17 A narod koji je bio s njim kad je pozvao Lazara iz groba+ i uskrsnuo ga iz mrtvih prenosio je vest o tome.+ 18 Zato mu je u susret izašlo mnoštvo ljudi koji su čuli da je učinio to čudo. 19 A fariseji su govorili među sobom: „Vidite da ništa ne možemo da uradimo. Svi idu za njim.“+

20 Među onima koji su došli na praznik da se poklone Bogu bilo je i nekih Grka. 21 Oni su prišli Filipu,+ koji je bio iz Vitsaide u Galileji, i rekli mu: „Molimo te, hteli bismo da vidimo Isusa.“ 22 Filip je otišao i rekao to Andriji, pa su njih dvojica otišla i rekla to Isusu.

23 A Isus im je rekao: „Došlo je vreme da Sin čovečji bude proslavljen.+ 24 Istinu vam kažem, ako zrno pšenice ne padne na zemlju i ne umre, ostaje samo to jedno zrno. Ali ako umre,+ donosi obilan rod. 25 Ko voli svoj život, izgubiće ga*, a ko mrzi svoj život+ u ovom svetu, sačuvaće ga i živeće večno.+ 26 Ko želi da mi služi, neka ide za mnom, i gde sam ja, tamo će biti i moj sluga.+ Moj Otac će iskazati čast onome ko mi bude služio. 27 Obuzeo me je nemir.+ Šta da kažem? Oče, spasi me od onoga što me čeka*.+ Ali zbog toga sam i došao. 28 Oče, proslavi svoje ime.“ Tada se začuo glas+ s neba: „Proslavio sam ga i opet ću ga proslaviti.“+

29 Narod koji je tamo stajao i čuo to rekao je da je zagrmelo. A neki su rekli: „Anđeo mu je govorio.“ 30 Isus je tada rekao: „Ovaj glas se nije čuo radi mene, nego radi vas. 31 Sada se sudi ovom svetu, sada će vladar ovog sveta+ biti svrgnut.+ 32 A kad ja budem podignut sa zemlje*,+ privući ću k sebi sve vrste ljudi.“ 33 To je rekao da bi nagovestio kakva mu smrt predstoji.+ 34 Na to mu je narod rekao: „Zakon kaže da će Hrist živeti zauvek.+ Kako onda ti kažeš da Sin čovečji mora biti podignut?+ Ko je taj Sin čovečji?“ 35 Isus im je odgovorio: „Svetlost će još malo biti među vama. Hodajte u svetlosti dok je još imate, da vas tama ne nadjača. Ko hoda u tami, ne zna kuda ide.+ 36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da biste bili sinovi svetlosti.“+

Isus je to rekao, a onda je otišao i sklonio se od njih. 37 Iako je pred njima učinio toliko čuda, oni nisu poverovali u njega, 38 tako da se ispunilo ono što je rekao prorok Isaija: „Jehova*, ko je poverovao u ono što je čuo od nas?+ Kome je Jehova* otkrio svoju moćnu ruku?“+ 39 A nisu mogli da poveruju jer je Isaija još rekao: 40 „Zaslepio im je oči i otvrdnuo im srca, da očima ne vide, da srcem ne razumeju i da mi se ne vrate pa da ih izlečim.“+ 41 Isaija je to rekao o Hristu jer je video njegovu slavu.+ 42 Pa ipak, čak su i mnogi poglavari poverovali u njega.+ Ali nisu to govorili javno, da ih fariseji ne bi izbacili iz sinagoge.+ 43 Jer više su voleli priznanje* od ljudi nego priznanje* od Boga.+

44 Posle toga, Isus je glasno rekao: „Ko veruje u mene, ne veruje samo u mene nego i u onoga koji me je poslao.+ 45 I ko gleda mene, gleda i onoga koji me je poslao.+ 46 Ja sam došao na svet kao svetlost,+ da niko ko veruje u mene ne ostane u tami.+ 47 Ako neko čuje moje reči, a ne postupa po njima, ja ga ne osuđujem. Jer nisam došao da osudim svet, nego da spasem svet.+ 48 Ko odbacuje mene i ne prihvata ono što ja kažem, ima svog sudiju. Reč koju sam govorio sudiće mu u poslednji dan. 49 Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego mi je sam Otac, koji me je poslao, zapovedio šta da govorim i o čemu da poučavam.+ 50 I znam da njegova zapovest vodi do večnog života.+ Zato ono što govorim, govorim onako kako mi je Otac rekao.“+