Jona

4 Joni se to nimalo nije dopalo, pa se naljutio. 2 Zato je u molitvi rekao Jehovi: „Jehova, zar nisam rekao da će biti tako još dok sam bio u svojoj zemlji? Zato sam i hteo da pobegnem u Tarsis,+ jer sam znao da si ti samilostan i milosrdan Bog, da si strpljiv* i pun verne ljubavi+ i da ti je žao da naneseš nevolju. 3 Zato te sad molim, Jehova, oduzmi mi život, jer mi je bolje da umrem nego da živim!“+

4 Na to mu je Jehova rekao: „Imaš li pravo da se toliko ljutiš?“

5 Tada je Jona izašao iz grada i seo istočno od njega. Tamo je sebi podigao senicu i seo pod nju u hlad da vidi šta će biti s gradom.+ 6 Jehova Bog je učinio da nad Jonom izraste tikva*, da mu pravi hlad nad glavom i da mu donese olakšanje. Jona se veoma obradovao tikvi.

7 Ali kad je sutradan svanula zora, pravi Bog je poslao crva da podgrize tikvu, tako da se ona osušila. 8 Kad je granulo sunce, Bog je poslao vruć istočni vetar, a sunce je udaralo Joni u glavu, pa je počeo da gubi svest. Želeo je da umre* i govorio je: „Bolje mi je da umrem nego da živim!“+

9 Bog je pitao Jonu: „Imaš li pravo da se toliko ljutiš zbog tikve?“+

A on mu je odgovorio: „S pravom sam toliko ljut da bih najradije umro!“ 10 Jehova mu je rekao: „Tebi je žao tikve oko koje se nisi trudio niti si je gajio, koja je za jednu noć izrasla i za jednu noć se osušila. 11 A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada,+ u kome ima više od 120 000 ljudi koji ne znaju šta je dobro, a šta zlo*, a uz to i mnogo životinja?“+