Druga o kraljevima

6 Proročki sinovi+ rekli su Jeliseju: „Mesto gde živimo s tobom suviše nam je tesno. 2 Molimo te, dopusti nam da odemo do Jordana i uzmemo svaki po balvan, pa da tamo napravimo sebi mesto gde ćemo živeti.“ On je rekao: „Idite.“ 3 Jedan od njih mu je rekao: „Molim te, pođi sa svojim slugama.“ On je odgovorio: „Poći ću.“ 4 I tako je otišao s njima. Kad su došli do Jordana, počeli su da seku drva. 5 Dok je jedan od njih sekao drvo, sečivo sekire palo je u vodu. A on je povikao: „Jao, gospodaru, uzeta je na zajam!“ 6 Tada je sluga pravog Boga upitao: „Gde je palo sečivo?“ Kad mu je pokazao gde je palo, on je odsekao komad drveta, bacio ga tamo i učinio da sečivo ispliva. 7 Zatim je rekao: „Izvadi ga.“ I ovaj je pružio ruku i uzeo ga.

8 Kralj Sirije je zaratio sa Izraelom.+ On se posavetovao sa svojim slugama i rekao im: „Ulogorićemo se na tom i tom mestu.“ 9 Tada je Božji sluga+ poručio izraelskom kralju: „Pazi da ne prolaziš tuda, jer tamo idu Sirijci da vas napadnu.“ 10 Tako je izraelski kralj poslao poruku u ono mesto na koje ga je upozorio Božji sluga. Jelisej ga je nekoliko puta upozoravao, a kralj se svaki put držao podalje od tih mesta.+

11 Sirijski kralj* se zbog toga razgnevio, pa je pozvao svoje sluge i rekao im: „Recite mi ko je od naših na strani izraelskog kralja!“ 12 Jedan od njegovih slugu mu je odgovorio: „Niko od nas, gospodaru moj, kralju! Jelisej, prorok u Izraelu, govori izraelskom kralju ono što ti kažeš u svojoj spavaćoj sobi.“+ 13 A on je rekao: „Idite i saznajte gde je da pošaljem ljude da ga uhvate.“ Kasnije su mu javili: „On je u Dotanu.“+ 14 Kralj je odmah tamo poslao konje, bojna kola i veliku vojsku. Oni su došli noću i opkolili grad.

15 Kad je sluga Božjeg proroka ustao rano ujutru i izašao napolje, video je da je vojska s konjima i bojnim kolima opkolila grad. Tada je sluga rekao Jeliseju: „Jao, gospodaru! Šta da radimo?“ 16 On mu je odgovorio: „Ne boj se,+ jer naših ima više nego njihovih!“+ 17 Tada se Jelisej pomolio: „Jehova, molim te, otvori mu oči da vidi.“+ I Jehova je njegovom slugi otvorio oči i on je video da su brda oko Jeliseja+ puna plamenih konja i kola.+

18 Kad su Sirijci krenuli prema njemu, Jelisej se pomolio Jehovi i rekao: „Molim te, oslepi ovaj narod.“+ Tako ih je on oslepio, kao što ga je Jelisej i zamolio. 19 Tada im je Jelisej rekao: „Nije ovo pravi put niti je ovo pravi grad. Pođite za mnom i ja ću vas odvesti kod čoveka koga tražite.“ Ali odveo ih je u Samariju.+

20 Kad su stigli u Samariju, Jelisej je rekao: „Jehova, otvori oči ovim ljudima da vide.“ Jehova im je otvorio oči i oni su videli da su usred Samarije. 21 Kad ih je izraelski kralj ugledao, pitao je Jeliseja: „Da ih pobijem, oče moj? Da ih pobijem?“ 22 Ali on je odgovorio: „Nemoj da ih pobiješ. Da li ti ubijaš one koje zarobiš svojim mačem i lukom? Daj im hleba i vode da jedu i piju,+ pa neka se vrate svom gospodaru.“ 23 Tako im je kralj priredio veliku gozbu. Kad su jeli i pili, on ih je pustio da se vrate svom gospodaru. Od tada sirijske+ čete više nisu dolazile da pljačkaju izraelsku zemlju.

24 Posle toga je Ven-Adad, kralj Sirije, sakupio svu svoju vojsku, krenuo na Samariju i opkolio je.+ 25 U Samariji je nastala velika glad.+ Opsada je potrajala toliko dugo da je magareća glava+ koštala 80 srebrnika, a četvrtina kava* golubijeg izmeta 5 srebrnika. 26 Kad je jednom izraelski kralj išao po zidinama, neka žena je povikala k njemu: „Pomozi nam, moj gospodaru, kralju!“ 27 A on joj je rekao: „Ako vam Jehova ne pomogne, kako ću vam ja pomoći? Misliš li da vam mogu dati žita ili vina ili ulja?“ 28 Kralj ju je upitao: „Šta te muči?“ Ona je odgovorila: „Ova žena mi je rekla: ’Daj svog sina da ga pojedemo danas, a sutra ćemo pojesti mog sina.+‘ 29 Tako smo skuvale mog sina i pojele ga.+ A sutradan sam joj rekla: ’Daj svog sina da ga pojedemo.‘ Ali ona ga je sakrila.“

30 Kad je kralj čuo šta je ta žena rekla, razderao je svoju odeću.+ Dok je išao po zidinama, ljudi su videli da ispod odeće* nosi kostret. 31 Tada je kralj rekao: „Neka me Bog najoštrije kazni ako Jeliseju, Safatovom sinu, danas ostane glava na ramenima!“+

32 Jelisej je sedeo u svojoj kući, a s njim su sedele i starešine. Tada je kralj poslao pred sobom jednog od svojih ljudi. Ali pre nego što je taj glasnik došao kod njega, Jelisej je rekao starešinama: „Vidite li kako je ovaj sin ubice+ poslao čoveka da mi odrubi glavu? Pazite! Kad dođe glasnik, zatvorite vrata i naslonite se na njih da ne može da uđe. Zar se ne čuju za njim koraci njegovog gospodara?“ 33 Dok im je on još govorio, glasnik je došao kod njega. Zatim je došao kralj i rekao: „Ova nevolja je od Jehove. Zašto da još čekam Jehovinu pomoć?“