Jevrejima

4 Dakle, budući da ostaje obećanje o ulasku u njegov odmor, pazimo* da se niko od nas ne pokaže nedostojnim toga.+ 2 Jer nama je objavljena dobra vest+ kao i našim precima, ali njima nije koristilo ono što su čuli, jer nisu imali veru kao oni koji su to poslušali. 3 A mi koji imamo veru ulazimo u taj odmor. Ali o njima je rekao: „Zato sam se zakleo u svom gnevu: ’Neće ući u moj odmor‘ “,+ iako su njegova dela dovršena još od postanka sveta.+ 4 Jer on je o sedmom danu na jednom mestu rekao: „I od sedmog dana Bog se odmara od svih svojih dela“,+ 5 a na drugom mestu kaže: „Neće ući u moj odmor.“+

6 Dakle, pošto još neki treba da uđu u taj odmor, a oni kojima je dobra vest najpre bila objavljena nisu ušli zbog neposlušnosti,+ 7 on ponovo određuje jedan dan, „danas“, govoreći o njemu posle mnogo vremena u Davidovom psalmu, kao što je već rečeno: „Kad biste barem poslušali njegov glas danas: ’Nemojte da vam srce otvrdne.‘ “+ 8 Jer da ih je Isus Navin+ uveo u taj odmor, Bog ne bi posle toga govorio o nekom drugom danu. 9 Dakle, Božjem narodu ostaje sabatni odmor.+ 10 Jer ko je ušao u Božji odmor, odmara se od svojih dela, kao i Bog od svojih.+

11 Zato dajmo sve od sebe da uđemo u taj odmor, da niko ne bi krenuo istim putem neposlušnosti*.+ 12 Jer Božja reč je živa i delotvorna,+ oštrija je od svakog dvoseklog mača+ i prodire dotle da razdvaja dušu* i duh*, kosti* i moždinu, i može prosuditi misli i namere srca. 13 I nema stvorenja koje je sakriveno od Božjeg pogleda,+ nego je sve golo i otkriveno pred njim, kome moramo položiti račun.+

14 Dakle, pošto imamo uzvišenog prvosveštenika koji je otišao na nebo, Isusa, Božjeg Sina,+ i dalje objavljujmo svoju veru u njega.+ 15 Naime, naš prvosveštenik nije neko ko ne može da saoseća s nama zbog toga što smo slabi,+ nego neko ko je poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.+ 16 Zato s pouzdanjem* pristupimo prestolu nezaslužene dobrote,+ da bi nam Bog pokazao milosrđe i nezasluženu dobrotu kad nam zatreba pomoć.