Poslovice

7 Sine moj, drži se mojih reči

i čuvaj moje zapovesti kao blago.+

 2 Pazi na moje zapovesti i živećeš.+

Čuvaj moju pouku* kao zenicu svog oka.

 3 Veži ih sebi oko prstiju,

napiši ih na ploču svog srca.+

 5 da te čuvaju od grešnice*,+

od slatkorečive bludnice*.+

 6 Dok sam s prozora svoje kuće

gledao kroz rešetke

 7 i posmatrao neiskusne*,

među mladima sam zapazio nerazumnog mladića*.+

 8 Prošao je ulicom pored njenog ugla

i krenuo pravo prema njenoj kući,

 9 u sumrak, uveče,+

kad se spušta noć i kad pada mrak.

10 Tada mu je u susret izašla žena

obučena kao bludnica*+ i lukavog srca.

12 Čas je na ulicama, čas na trgovima,

vreba kod svakog ugla.+

13 Zgrabila ga je i poljubila,

besramno mu je rekla:

15 Zato sam ti izašla u susret,

da te potražim, i našla sam te.

16 Stavila sam na svoj krevet najfinije prekrivače,

raznobojni egipatski lan.+

18 Dođi da se opijamo ljubavlju do jutra,

da uživamo u ljubavnom zanosu.

19 Moj muž nije kod kuće,

otišao je na dalek put.

20 Poneo je sa sobom vreću s novcem,

vratiće se kući u dan punog meseca.“

22 On je odmah pošao za njom, kao što vo* ide na klanje,

kao bezumnik koji će biti kažnjen okovima,+

23 dok mu strela ne probije jetru.

Kao ptica koja uleće u zamku, on ne zna da će ga to koštati života.+

24 Zato me poslušaj, sine moj*,

pazi na moje reči.

ne lutaj po njenim stazama.+

26 Jer mnoge je poslala u smrt+

i velik je broj onih koje je pobila.+

27 Njena kuća je put koji vodi u grob*,

iz nje se silazi u odaje smrti.