Marko

10 Zatim je otišao odande, prešao Jordan i došao u područje koje se graniči s Judejom. Oko njega se opet okupilo mnoštvo ljudi i on je ponovo počeo da ih poučava, kao što je to i ranije činio.+ 2 Tada su mu prišli fariseji s namerom da ga iskušaju i upitali su ga: „Da li čovek sme da se razvede od svoje žene?“+ 3 A on im je odgovorio: „Šta vam je Mojsije zapovedio?“ 4 Rekli su: „Mojsije je dozvolio mužu da ženi napiše potvrdu o razvodu i da se razvede od nje.“+ 5 Isus im je rekao: „Zbog okorelosti vašeg srca+ napisao vam je tu zapovest.+ 6 Ali na početku stvaranja Bog* je ’načinio muškarca i ženu.+ 7 Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku,+ 8 pa će njih dvoje biti jedno telo.‘+ Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. 9 Dakle, što je Bog sastavio*, čovek neka ne rastavlja.“+ 10 Kad su se vratili u kuću, učenici su ga ponovo pitali o tome. 11 On im je rekao: „Ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu+ prema prvoj. 12 I ako se žena razvede od muža pa se uda za drugog, čini preljubu.“+

13 Ljudi su mu dovodili decu da ih dotakne*, ali učenici su ih prekoravali.+ 14 Kad je Isus to video, naljutio se i rekao im: „Pustite decu da dođu kod mene. Ne branite im, jer takvima pripada Božje Kraljevstvo.+ 15 Verujte mi, ko ne primi Božje Kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega.“+ 16 I uzeo je decu u krilo i blagosiljao ih, polažući ruke na njih.+

17 Kad je polazio na put, dotrčao je jedan čovek, pao pred njim na kolena i upitao ga: „Učitelju dobri, šta moram da radim da dobijem* večni život?“+ 18 Isus mu je rekao: „Zašto me zoveš dobrim? Niko nije dobar, osim jednoga, Boga.+ 19 Zapovesti znaš: ’Ne ubij‘,+ ’Ne učini preljubu‘,+ ’Ne ukradi‘,+ ’Ne svedoči lažno‘,+ ’Ne varaj‘,+ ’Poštuj svog oca i svoju majku‘.“+ 20 A on mu je rekao: „Učitelju, držim se svega toga još od svoje mladosti.“ 21 Tada ga je Isus pogledao, osetio naklonost prema njemu i rekao mu: „Jedno ti nedostaje: Idi, prodaj ono što imaš i daj novac siromašnima pa ćeš imati blago na nebu. A onda pođi za mnom*.“+ 22 Kad je to čuo, čovek se rastužio i otišao je žalostan, jer je imao velik imetak.+

23 Pogledavši unaokolo, Isus je rekao učenicima: „Kako će teško biti bogatima da uđu u Božje Kraljevstvo!“+ 24 Te reči su iznenadile njegove učenike. A Isus im je ponovo rekao: „Deco, kako je teško ući u Božje Kraljevstvo! 25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatašu da uđe u Božje Kraljevstvo.“+ 26 A oni su se još više začudili i upitali su ga*: „Ko se onda može spasti?“+ 27 Pogledavši u njih, Isus im je rekao: „Ljudima je to nemoguće, ali Bogu nije. Bogu je sve moguće.“+ 28 Tada mu je Petar rekao: „Mi smo sve ostavili i pošli smo za tobom.“+ 29 Isus je rekao: „Verujte mi, nema nikoga ko je ostavio kuću ili braću ili sestre ili majku ili oca ili decu ili njive radi mene i radi dobre vesti,+ 30 a da neće sada, u ovom vremenu, dobiti stostruko: i kuće i braću i sestre i majke i decu i njive, s progonstvima,+ a u poretku* koji dolazi večni život. 31 Ali mnogi koji su prvi biće poslednji, a poslednji prvi.“+

32 Dok su putovali u Jerusalim, Isus je išao ispred njih. Učenici su bili zadivljeni, a oni koji su išli za njima bojali su se. On je ponovo poveo dvanaestoricu na stranu i počeo da im govori o onome što treba da mu se dogodi:+ 33 „Evo, idemo u Jerusalim. Sin čovečji biće predat svešteničkim poglavarima i poznavaocima Zakona. Oni će ga osuditi na smrt i predaće ga ljudima iz drugih naroda, 34 koji će mu se rugati, pljuvati ga, bičevati i ubiti, a on će posle tri dana uskrsnuti.“+

35 Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi,+ prišli su mu i rekli: „Učitelju, hteli bismo da te zamolimo da učiniš nešto za nas.“+ 36 On ih je pitao: „Šta hoćete da učinim za vas?“ 37 Odgovorili su mu: „Kad budeš bio u svojoj slavi, dopusti da jedan od nas sedi s tvoje desne strane, a drugi s leve.“+ 38 Isus im je rekao: „Ne znate šta tražite. Možete li da pijete iz čaše iz koje ja pijem ili da se krstite krštenjem kojim se ja krstim?“+ 39 Oni su mu odgovorili: „Možemo.“ Tada im je Isus rekao: „Pićete iz čaše iz koje ja pijem i krstićete se krštenjem kojim se ja krstim.+ 40 Ali ja vam ne mogu dati da sedite s moje desne i s moje leve strane. Ta mesta pripadaju onima kojima je to moj Otac namenio.“

41 Kad su to čula ostala desetorica, naljutila su se na Jakova i Jovana.+ 42 Ali Isus ih je pozvao k sebi i rekao im: „Znate da vladari gospodare narodima i velikaši ih drže pod svojom vlašću.+ 43 A među vama ne sme da bude tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga,+ 44 i ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima rob. 45 Jer ni Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi+ i da svoj život* da kao otkupninu za mnoge.“+

46 Potom su došli u Jerihon. Kad su on i njegovi učenici s mnoštvom naroda izlazili iz Jerihona, Vartimej (Timejev sin), slepi prosjak, sedeo je pored puta.+ 47 Kad je čuo da prolazi Isus Nazarećanin, povikao je: „Isuse, Sine Davidov,+ smiluj mi se!“+ 48 Mnogi su ga ućutkivali, ali on je još glasnije vikao: „Smiluj mi se, Sine Davidov!“ 49 Tada je Isus zastao i rekao: „Pozovite ga.“ I pozvali su slepog čoveka i rekli mu: „Ne boj se! Ustani, zove te.“ 50 On je zbacio sa sebe svoj ogrtač, skočio na noge i došao do Isusa. 51 Tada ga je Isus upitao: „Šta hoćeš da učinim za tebe?“ A slepi čovek mu je odgovorio: „Raboni*, učini da progledam.“ 52 Isus mu je rekao: „Idi, tvoja vera te je izlečila.“+ I odmah je progledao+ i pošao za njim.