Poglavlje 98
Učenici se prepiru dok se približava Isusova smrt
ISUS i njegovi učenici su u blizini reke Jordan, gde prelaze iz područja Pereje u Judeju. Mnogi drugi putuju s njima na Pashu 33. n. e., do koje je preostalo još samo oko nedelju dana.
Isus ide ispred učenika, a oni su začuđeni njegovom smelom odlučnošću. Priseti se da je nekoliko sedmica ranije, kad je Lazar umro i Isus krenuo iz Pereje u Judeju, Toma ohrabrio druge: „Pođimo i mi, da umremo s njim.“ Takođe se priseti da je, nakon što je Isus uskrsnuo Lazara, sanhedrin načinio planove da Isus bude ubijen. Nije čudo da učenike hvata strah dok ponovo ulaze u Judeju.
Da bi ih pripremio za ono što dolazi, Isus odvodi nasamo u stranu dvanestoricu i govori im: „Evo, idemo prema Jerusalimu, i Sin čovečiji biće predan glavarima svešteničkim i književnicima, i osudiće ga na smrt i izručiće ga ljudima iz naroda, i oni će zbijati s njim šalu i pljuvati na njega i bičevati ga i ubiti ga, ali za tri dana ustaće.“
Ovo je treći put u proteklih nekoliko meseci da je Isus rekao učenicima o svojoj smrti i uskrsenju. I iako ga slušaju, ne uspevaju da ga shvate. Verovatno je to zato što veruju u obnavljanje izraelskog kraljevstva na Zemlji, i što očekuju uživanje u slavi i časti u zemaljskom kraljevstvu s Hristom.
Među putnicima koji idu na Pashu nalazi se i Saloma, majka apostola Jakova i Jovana. Isus je te ljude nazvao „Sinovi groma“, nesumnjivo zbog njihove nagle naravi. Neko vreme su njih dvojica gajila slavoljublje da budu istaknuti u Hristovom kraljevstvu, a svoje su želje izrazili svojoj majci. Ona sada prilazi Isusu u njihovo ime, pada pred njega, i traži uslugu.
„Šta želiš?“ pita je Isus.
Ona odgovara: „Izdaj reč da ova moja dva sina sednu, jedan tebi zdesna a drugi sleva, u tvom kraljevstvu.“
Uviđajući izvor molbe, Isus kaže Jakovu i Jovanu: „Ne znate šta tražite. Možete li piti čašu koju treba ja da pijem?“
„Možemo“, odgovaraju oni. I pored toga što im je Isus upravo rekao da ga čeka teško mučenje i konačno smrt, oni očigledno ne shvataju da je to ono što je mislio ’čašom‘ koju treba piti.
Ipak, Isus im kaže: „Vi ćete zaista piti moju čašu, ali sedeti meni zdesna i meni sleva nije moje da dam nego pripada onima za koje je to pripremio moj otac.“
Vremenom ostalih deset apostola čuju šta su tražili Jakov i Jovan, i zato su ljuti. Možda su Jakov i Jovan prednjačili u ranijoj svađi apostola o tome ko je veći. Njihov sadašnji zahtev otkriva da nisu primenili pouku koju je o tome pružio Isus. Nažalost, njihova želja za isticanjem još uvek je jaka.
Da bi rešio tu poslednju prepirku i otklonio neprijateljstvo koje je time nastalo, Isus poziva dvanaestoricu. Ljubazno ih savetujući, on kaže: „Vi znate da vladari naroda gospodare nad njima i velikani vrše vlast nad njima. Među vama nije tako; nego ko god među vama želi da bude veliki, neka vam bude sluga, i ko god želi da bude prvi među vama, neka vam bude rob.“
Isus je pružio primer koji bi oni trebalo da oponašaju, kao što objašnjava: „Kao što Sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoju dušu dâ u zamenu za mnoge.“ Isus nije samo služio u korist drugih, već će to činiti do te mere da će i umreti za čovečanstvo! Učenici treba da imaju isto Hristu slično raspoloženje da žele služiti, umesto da im se služi, i da budu neznatniji umesto da budu na superiornijem položaju. Matej 20:17-28; Marko 3:17; 9:33-37; 10:32-45; Luka 18:31-34; Jovan 11:16.
▪ Zašto učenike hvata strah?
▪ Kako Isus priprema učenike za ono što dolazi?
▪ Šta je zatraženo od Isusa, i kako to utiče na ostale apostole?
▪ Kako Isus rešava problem među svojim apostolima?