Brojevi
16 Korej,+ koji je bio Isarov sin,+ Katov unuk,+ Levijev praunuk,+ pobunio se zajedno s Ruvimovim potomcima+ – Elijavovim sinovima+ Datanom i Avironom i s Faletovim sinom Onom. 2 Oni su se pobunili protiv Mojsija zajedno sa 250 drugih Izraelaca, narodnih poglavara, uglednih ljudi koji su bili izabrani iz zbora*. 3 Okupili su se protiv+ Mojsija i Arona i rekli im: „Dosta nam je vas dvojice! Ceo ovaj narod je svet,+ svi u njemu, i Jehova je među njima.+ Zašto se onda vi uzvisujete nad Jehovinim narodom*?“
4 Kad je Mojsije to čuo, poklonio se licem do zemlje. 5 Zatim je rekao Koreju i svim njegovim pristalicama: „Ujutru će Jehova pokazati ko je njegov,+ ko je svet i ko sme da mu pristupi.+ Koga on izabere,+ taj će smeti da mu pristupi. 6 Učinite ovo: Koreju, ti i sve tvoje pristalice+ uzmite kadionice+ 7 pa sutra pred Jehovom stavite u njih žar i na njega stavite kâd. Koga Jehova izabere,+ taj je svet. Vi Leviti,+ prevršili ste svaku meru!“
8 Mojsije je još rekao Koreju: „Leviti, molim vas, poslušajte! 9 Zar vam je malo što vas je Izraelov Bog izdvojio od izraelskog naroda+ i dozvolio vam da mu pristupite kako biste vršili službu kod Jehovinog šatora, da stojite pred narodom i da mu služite?+ 10 Zar je tebi i tvojoj braći, Levitima, malo što vas je doveo k sebi? Zar hoćete još i svešteničku službu?+ 11 Ti i sve tvoje pristalice zapravo se bunite protiv Jehove. A ko je Aron da gunđate protiv njega?“+
12 Kasnije je Mojsije poslao po Elijavove sinove Datana i Avirona,+ ali oni su rekli: „Nećemo doći! 13 Zar ti je malo što si nas izveo iz zemlje u kojoj teče med i mleko da bi nas pobio u pustinji?+ Da nećeš još i da vladaš* nad nama? 14 Nisi nas doveo u zemlju u kojoj teče med i mleko+ niti si nam dao u nasledstvo polja i vinograde. Zar hoćeš da ovi ljudi slepo idu za tobom?* Nećemo doći!“
15 Na to se Mojsije veoma razgnevio i rekao Jehovi: „Nemoj prihvatiti njihov prinos od žita. Nisam im uzeo nijednog magarca i nikom od njih nisam učinio ništa nažao.“+
16 Zatim je Mojsije rekao Koreju: „Ti i sve tvoje pristalice dođite sutra pred Jehovu – ti, oni i Aron. 17 Neka svako od njih uzme svoju kadionicu i stavi u nju kâd, pa neka donesu kadionice pred Jehovu – ukupno 250 kadionica. I ti i Aron donesite svaki svoju kadionicu.“ 18 Tako je svako od njih uzeo svoju kadionicu, stavio u nju žar i kâd, pa su svi s Mojsijem i Aronom stali pred ulaz u šator sastanka. 19 Kad je Korej sakupio pred ulazom u šator sastanka one koji su se protivili+ Mojsiju i Aronu, Jehovina slava se pokazala celom narodu.+
20 Jehova je rekao Mojsiju i Aronu: 21 „Odvojte se od tih ljudi da ih odmah pobijem.“+ 22 A oni su se poklonili licem do zemlje i rekli: „Bože, Bože koji svima daješ život!*+ Zar ćeš se zbog greha jednog čoveka razgneviti na ceo narod?“+
23 Jehova je tada rekao Mojsiju: 24 „Kaži narodu: ’Udaljite se od Korejevih, Datanovih i Avironovih šatora!‘ “+
25 Mojsije je ustao i otišao kod Datana i Avirona, a s njim su pošle i izraelske starešine.+ 26 Rekao je narodu: „Udaljite se od šatora ovih zlih ljudi i ne dotičite ništa što je njihovo, da ne poginete zbog svih njihovih greha.“ 27 Oni su se odmah udaljili od Korejevih, Datanovih i Avironovih šatora. Datan i Aviron su izašli iz svojih šatora i stali na ulaz sa svojim ženama i sa svojom odraslom i malom decom.
28 Tada je Mojsije rekao: „Po ovom ćete znati da me je Jehova poslao da činim sva ova dela i da to ne činim po svojoj volji: 29 Ako ovi ljudi umru prirodnom smrću, kao i svi drugi ljudi, i ako im se desi isto što i svim drugim ljudima, onda me nije poslao Jehova.+ 30 Ali ako Jehova učini nešto neverovatno pa se zemlja otvori* i proguta njih i sve što je njihovo, i živi siđu u grob*, onda ćete znati da su ti ljudi prezreli Jehovu.“
31 Čim je sve to izgovorio, zemlja pod njima počela je da puca.+ 32 Zemlja se otvorila i progutala njih, njihove porodice, sve Korejeve ljude+ i svu njihovu imovinu. 33 Tako su oni i svi njihovi sišli živi u grob* i zemlja ih je pokrila, pa su nestali iz zbora.+ 34 Svi Izraelci koji su bili oko njih razbežali su se kad su čuli njihov vrisak, govoreći: „Bežimo da zemlja ne proguta i nas!“ 35 Tada je Jehova poslao vatru+ koja je spalila onih 250 ljudi koji su prinosili kâd.+
36 Jehova je zatim rekao Mojsiju: 37 „Kaži Eleazaru, sinu sveštenika Arona, da pokupi kadionice+ sa zgarišta, jer su svete. Reci mu i da žar iz njih prospe podalje. 38 Neka se od kadionica tih ljudi koji su životom platili svoj greh naprave tanke ploče da se njima obloži oltar.+ Naime, oni su ih doneli pred Jehovu i zato su postale svete. Neka služe kao znak upozorenja Izraelcima.“+ 39 Tako je sveštenik Eleazar uzeo bakarne kadionice koje su doneli oni koje je spalila vatra, pa ih je prekovao da se njima obloži oltar, 40 kao što mu je Jehova rekao preko Mojsija. To je Izraelcima služilo kao podsetnik da niko ko nije Aronov potomak ne sme da pali kâd pred Jehovom+ i da niko ne postupi kao Korej i njegove pristalice.+
41 Ali već sutradan ceo izraelski narod počeo je da gunđa protiv Mojsija i Arona:+ „Vas dvojica ste pobili Jehovin narod!“ 42 Kad se narod okupio protiv Mojsija i Arona, okrenuli su se prema šatoru sastanka i videli su da je oblak pokrio šator i da se pojavila Jehovina slava.+
43 Mojsije i Aron su otišli pred šator sastanka.+ 44 Tada je Jehova rekao Mojsiju: 45 „Udaljite se od tog naroda da ih odmah pobijem.“+ Na to su se oni poklonili licem do zemlje.+ 46 Mojsije je zatim rekao Aronu: „Uzmi kadionicu, stavi u nju žar sa oltara,+ a preko njega kâd pa požuri do naroda i izvrši obred očišćenja za njega,+ jer se Jehova žestoko razgnevio. Pomor je počeo!“ 47 Aron je odmah uzeo kadionicu, kao što je rekao Mojsije, i otrčao do naroda. Među narodom je već počeo pomor. Zato je on stavio kâd u kadionicu i počeo da vrši obred očišćenja za narod. 48 Stajao je između mrtvih i živih dok pošast nije prestala. 49 Od pošasti je pomrlo 14 700 ljudi, ne računajući one koji su poginuli zbog Koreja. 50 Kad je pošast prestala, Aron se vratio kod Mojsija na ulaz u šator sastanka.