Pesma nad pesmama
8 „Kad bi mi samo bio brat,
kog je moja majka dojila!
Kad bih te srela napolju, poljubila bih te,+
i niko me zbog toga ne bi prezirao.
Dala bih ti da piješ začinjeno vino,
sveži sok od nara.
4 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,
ne budite ljubav u meni, ne budite je kad se sama nije probudila.“+
5 „Ko je ona što dolazi iz pustinje,
naslonjena na svog dragog?“
„Probudila sam te pod jabukom.
Tamo je tvoja majka bila u porođajnim bolovima.
Tamo te je ona u porođajnim bolovima rodila.
6 Stavi me kao pečat na svoje srce,
kao pečat na svoju ruku,
jer ljubav je jaka kao smrt+
i vernost je nepopustljiva kao grob*.
Njen plamen je kao razbuktala vatra, plamen koji dolazi od Jah*.+
Kad bi čovek za ljubav ponudio i sve svoje bogatstvo,
ono bi bilo prezreno*.“
Šta ćemo učiniti za svoju sestru
kad dođu da je prose?“
9 „Ako bude poput zida,
sagradićemo na njemu kulu od srebra*,
a ako bude poput vrata,
zatvorićemo ih kedrovim daskama.“
10 „Ja sam zid,
a dojke su moje kao kule.
Zato on u meni vidi
ženu koja ima mir u srcu.
11 Solomon je imao vinograd+ u Valamonu.
Poverio ga je vinogradarima
i svaki je za njegov rod morao doneti hiljadu srebrnika.
12 Ja imam svoj vinograd i on je samo za mene.
A tebi neka je hiljada srebrnika*, Solomone,
i dvesta onima koji čuvaju rod tvog vinograda.“
Daj da ga i ja čujem!“+