Pesma nad pesmama

2 „Ja sam samo šafran s priobalne ravnice*,

ljiljan iz doline.“+

 2 „Kao ljiljan među trnjem,

takva je voljena moja među devojkama.“

 3 „Kao drvo jabuke među šumskim drvećem,

takav je dragi moj među mladićima.

Žudim da sedim u njegovom hladu

i njegov plod mi je sladak.

 4 Uveo me je u kuću gde je gozba*,

njegova ljubav je poput zastave nada mnom.

 5 Snagu mi vratite suvim grožđem,+

okrepite me jabukama,

jer bolujem od ljubavi.

 6 Njegova leva ruka mi je pod glavom,

a desnom me grli.+

 7 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,

gazelama+ i košutama poljskim,

Evo ga! Dolazi,

penje se po gorama, preskače bregove.

Evo ga, stoji iza našeg zida,

gleda kroz prozore,

viri kroz rešetke.

’Ustani, voljena moja,

lepotice moja, pođi sa mnom.

12 Sve je procvetalo,+

došlo je vreme da se loza orezuje,+

i čuje se glas grlice u našoj zemlji.+

13 Sazreli su prvi plodovi smokve,+

loza cveta i širi svoj miris.

14 Golubice moja, koja se skrivaš među stenama,+

koja nalaziš zaklon u liticama,

daj da te vidim i da ti čujem glas,+

jer ti je glas predivan i prekrasno izgledaš.‘ “+

15 „Pohvatajte lisice,

male lisice koje uništavaju vinograde,

jer su nam vinogradi u cvatu.“

17 Pre nego što dnevni povetarac dune i senke se razbeže,

brzo mi se vrati, dragi moj,

kao gazela+ i mladi jelen+ po gorama koje nas razdvajaju*.