Prva Samuilova
1 Bio je jedan čovek u Ramatajim-Sofimu*,+ u Jefremovim brdima,+ koji se zvao Elkana,+ sin Jeroama, sina Elijuja, sina Tova, Sufovog sina, iz Jefremovog plemena. 2 On je imao dve žene. Jedna se zvala Ana, a druga Fenina. Fenina je imala decu, a Ana ih nije imala. 3 Taj čovek je svake godine išao iz svog grada u Silom+ da se pokloni Jehovi nad vojskama i prinese mu žrtve. Tamo su dva Ilijeva sina, Ofnije i Fines,+ služila kao Jehovini sveštenici.+
4 Na dan kada bi Elkana prinosio žrtvu, dao bi svojoj ženi Fenini komad mesa od žrtve, a isto tako i svim njenim sinovima i ćerkama,+ 5 a Ani bi dao poseban komad, jer je nju više voleo. Međutim, Jehova joj nije dao decu*. 6 Njena suparnica ju je stalno vređala i uznemiravala zato što joj Jehova nije dao decu. 7 Tako joj je činila svake godine. Kad god bi Ana išla u Jehovin dom,+ njena suparnica bi je toliko vređala da je ona plakala i ništa nije jela. 8 Njen muž Elkana joj je govorio: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš i zašto si toliko tužna*? Zar ti ja ne vredim više od deset sinova?“
9 Nakon što su u Silomu jeli i pili, Ana je ustala i otišla. A sveštenik Ilije sedeo je na stolici kraj ulaza u Jehovin hram*.+ 10 Ana je bila sva očajna* pa je počela da se moli Jehovi,+ gorko plačući. 11 Zatim se zavetovala: „Jehova nad vojskama, ako pogledaš na nevolju svoje sluškinje pa me se setiš i ako ne zaboraviš svoju sluškinju i daš muško dete svojoj sluškinji,+ ja ću ga dati tebi, Jehova, da ti služi sve dane svog života i on nikad neće šišati svoju kosu*.“+
12 Ona se dugo molila Jehovi, a Ilije je posmatrao njena usta. 13 Ana je govorila u svom srcu i samo su joj se usne micale, ali glas joj se nije čuo. Zato je Ilije pomislio da je pijana. 14 Ilije joj je rekao: „Dokle ćeš se opijati? Prestani da piješ vino.“ 15 Ana mu je na to odgovorila: „Nisam pijana, gospodaru, nego sam veoma tužna*. Nisam pila ni vino ni neko drugo alkoholno piće, nego otvaram dušu* pred Jehovom.+ 16 Nemoj misliti da je tvoja sluškinja neka pokvarena žena. Molila sam se sve do sada zbog svoje velike tuge i nevolje.“ 17 Tada joj je Ilije rekao: „Idi s mirom, i neka ti Izraelov Bog usliši molitvu koju si mu uputila.“+ 18 Ona je rekla: „Neka tvoja sluškinja i dalje bude u tvojoj milosti.“ Zatim je otišla svojim putem, jela je i lice joj više nije bilo tužno.
19 Elkana i njegova porodica ustali su rano ujutru i poklonili se pred Jehovom, a onda su se vratili svojoj kući u Ramu.+ Elkana je imao odnose sa svojom ženom Anom i Jehova je obratio pažnju na nju*.+ 20 Pre nego što se navršilo godinu dana*, Ana je zatrudnela i rodila sina. Dala mu je ime+ Samuilo*, rekavši: „Izmolila sam ga od Jehove.“
21 Nakon nekog vremena Elkana je otišao sa celom svojom porodicom da prinese Jehovi godišnju žrtvu+ i svoj zavetni prinos. 22 Ali Ana nije otišla,+ jer je svom mužu rekla: „Kad prestanem da dojim dečaka, odvešću ga u Jehovin dom* i on će ostati tamo celog života.“+ 23 Tada joj je njen muž Elkana rekao: „Učini kako misliš da je najbolje*. Ostani kod kuće dok ne prestaneš da ga dojiš. Neka se Jehova pobrine da bude onako kako si rekla.“ Tako je ona ostala kod kuće dok nije prestala da ga doji.
24 Kada je prestala da ga doji, odvela ga je u Silom. Povela je trogodišnjeg junca i ponela efu* brašna i veliki krčag vina.+ Došla je u Jehovin dom u Silomu+ i dovela dečaka sa sobom. 25 Tada su zaklali junca, a dečaka su odveli kod Ilija. 26 Onda je ona rekla: „Oprosti, gospodaru! Veruj mi*, gospodaru, ja sam ona žena koja je stajala s tobom na ovom mestu i molila se Jehovi.+ 27 Molila sam se za ovog dečaka i Jehova je uslišio molitvu koju sam mu uputila.+ 28 Zato ga sada dajem Jehovi. Sve dane svog života neka bude posvećen Jehovi.“
Tu se Elkana poklonio Jehovi.