Luka

1 Mnogi su se trudili da sastave zapis o događajima u čiju smo se istinitost uverili,+ 2 onako kako su nam ih preneli oni koji su od početka bili očevici tih događaja+ i koji su objavljivali Božju reč*.+ 3 Zato sam i ja, časni Teofile,+ pažljivo ispitavši sve od početka, odlučio da ti napišem sve po redu, 4 da se uveriš u pouzdanost onoga čemu si poučen.+

5 U danima judejskog kralja Iroda*+ živeo je jedan sveštenik koji se zvao Zaharija, iz Avijinog reda.+ Žena mu je bila poreklom iz Aronove porodice, a zvala se Jelisaveta. 6 Oboje su bili pravedni pred Bogom. Živeli su besprekorno po svim Jehovinim* zapovestima i zakonima. 7 Ali nisu imali dece, jer je Jelisaveta bila nerotkinja, a oboje su bili u poodmaklim godinama.

8 Jednog dana, Zaharija je obavljao svešteničku službu pred Bogom, jer je po rasporedu služio njegov red.+ 9 Prema svešteničkom običaju, žrebom je određeno da on uđe u Jehovino* svetilište+ i prinese kâd.+ 10 Za vreme prinošenja kâda sav okupljeni narod molio se napolju. 11 Tada se Zahariji pojavio Jehovin* anđeo. Stajao je s desne strane kadionog oltara. 12 Kad ga je ugledao, Zaharija se uznemirio i obuzeo ga je strah. 13 Ali anđeo mu je rekao: „Ne boj se, Zaharija, jer su tvoje usrdne molitve uslišene i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina. Daj mu ime Jovan.+ 14 Radovaćeš se i veselićeš se i mnogi će se obradovati njegovom rođenju,+ 15 jer će biti velik u Jehovinim* očima.+ Ali ne sme da pije vino ni drugo alkoholno piće.+ Biće pun svetog duha i pre nego što se rodi*.+ 16 Pomoći će mnogima u izraelskom narodu da se vrate svom Bogu Jehovi*.+ 17 Ići će pred Bogom pun duha i snage kao Ilija,+ da učini da srce očeva postane poput srca dece*+ i da pomogne neposlušnima da postupaju mudro poput pravednika, da bi pripremio narod za Jehovu*.“+

18 Zaharija je rekao anđelu: „Kako je to moguće? Jer ja sam star i moja žena je u poodmaklim godinama.“ 19 Anđeo mu je odgovorio: „Ja sam Gavrilo,+ koji stoji pred Bogom.+ On me je poslao da ti objavim ovu dobru vest. 20 Ali pošto nisi poverovao mojim rečima, koje će se ispuniti u svoje vreme, onemećeš i nećeš moći da govoriš do dana kad će se to dogoditi.“ 21 A narod je čekao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u svetilištu. 22 Kad je izašao, nije mogao ništa da kaže, pa su shvatili da je u svetilištu video nešto natprirodno*. Pošto nije mogao da govori, pokušavao je da se znakovima sporazume s njima. 23 A kad su se završili dani njegove službe, otišao je kući.

24 Posle nekog vremena, njegova žena Jelisaveta je zatrudnela. Pet meseci nije izlazila iz kuće, govoreći: 25 „Jehova* je to učinio za mene. Smilovao mi se i uklonio je s mene sramotu.“+

26 Kad je bila u šestom mesecu trudnoće, Bog je poslao anđela Gavrila+ u galilejski grad Nazaret, 27 devici+ po imenu Marija.+ Ona je bila isprošena* za Josifa, koji je poticao iz Davidove loze. 28 Kad je anđeo došao kod nje, rekao joj je: „Zdravo, milošću darovana, Jehova* je s tobom.“ 29 Te reči su je uplašile, pa je počela da razmišlja šta bi taj pozdrav mogao da znači. 30 Zato joj je anđeo rekao: „Ne boj se, Marija, jer si stekla Božju naklonost. 31 Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina.+ Daj mu ime Isus.+ 32 On će biti velik+ i zvaće se Sin Svevišnjeg.+ Jehova* Bog daće mu presto njegovog oca Davida+ 33 i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom Kraljevstvu neće biti kraja.“+

34 Marija je pitala anđela: „Kako je to moguće kad sam još uvek devica*?“+ 35 Anđeo joj je odgovorio: „Sveti duh doći će na tebe+ i sila Svevišnjeg zaseniće te. Zato će dete koje ćeš roditi biti sveto+ i zvaće se Božji Sin.+ 36 Evo, i tvoja rođaka Jelisaveta rodiće sina, uprkos svojoj starosti. Ljudi su je zvali nerotkinjom, a sada je već u šestom mesecu trudnoće. 37 Jer Bogu ništa nije nemoguće*.“+ 38 Tada je Marija rekla: „Ja sam Jehovina* robinja! Neka mi bude kao što si rekao.“ Zatim je anđeo otišao od nje.

39 Tih dana Marija se spremila i brzo otišla u jedan grad u judejskim brdima. 40 Kad je stigla tamo, ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Jelisavetu. 41 Čim je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, dete u njenoj utrobi je poskočilo. Jelisaveta se ispunila svetim duhom 42 i uzviknula: „Blagoslovljena si među ženama i blagoslovljen je plod tvoje utrobe! 43 Čime sam zaslužila tu čast da majka mog Gospoda dođe kod mene? 44 Jer čim sam čula tvoj pozdrav, dete u mojoj utrobi je poskočilo od radosti. 45 Srećna je ona koja je poverovala, jer će se ispuniti sve što joj je rekao Jehova*.“

46 A Marija je rekla: „Moja duša* veliča Jehovu*+ 47 i moj duh kliče Bogu, mom Spasitelju,+ 48 jer je obratio pažnju na svoju neznatnu robinju.+ Od sada će me svi naraštaji nazivati srećnom,+ 49 jer je moćni Bog učinio za mene velika dela i sveto je njegovo ime.+ 50 Iz naraštaja u naraštaj milostiv je onima koji ga se boje.+ 51 Svojom rukom je učinio moćna dela, rasterao je one kojima su u srcu ohole zamisli.+ 52 Zbacio je moćne s njihovih prestola,+ a neznatne je uzvisio,+ 53 gladne je nasitio dobrima,+ a bogate je ostavio praznih ruku. 54 Došao je u pomoć svom slugi Izraelu zbog svoje milosti,+ 55 kao što je obećao našim precima da će zauvek biti milostiv Avrahamu i njegovom potomstvu*.“+ 56 Marija je ostala kod nje oko tri meseca, a zatim se vratila kući.

57 Jelisaveti je došlo vreme da se porodi i rodila je sina. 58 Njeni susedi i rođaci čuli su da joj je Jehova* pokazao veliku milost i radovali su se s njom.+ 59 Došli su osmog dana, kad je trebalo obrezati dete,+ i hteli su da mu daju ime po ocu, Zaharija. 60 Ali majka je rekla: „Ne, nego će se zvati Jovan.“ 61 Na to su joj rekli: „Nema nikoga od tvoje rodbine ko se tako zove.“ 62 Zatim su pomoću znakova upitali oca kako bi on hteo da se dete zove. 63 On je zatražio tablicu za pisanje i napisao: „Ime mu je Jovan.“+ Tada su se svi začudili. 64 Istog časa vratila mu se moć govora+ i počeo je da hvali Boga. 65 Svi njihovi susedi su se ispunili strahopoštovanjem i po celom brdovitom kraju Judeje počelo je da se priča o tom događaju. 66 Svi koji su to čuli razmišljali su o tome i pitali se: „Šta li će biti od tog deteta?“ Jer bilo je jasno da je Jehova* s njim*.

67 Tada se Zaharija, njegov otac, ispunio svetim duhom pa je počeo da prorokuje: 68 „Neka je hvaljen Jehova*, Izraelov Bog,+ jer se smilovao svom narodu i izbavio ga.+ 69 I podigao nam je moćnog spasitelja*+ iz loze* svog sluge Davida,+ 70 kao što je govorio preko svojih svetih proroka iz davnina,+ 71 da će nas spasti od naših neprijatelja i od svih koji nas mrze,+ 72 da će nam iskazati milosrđe, kao što je obećao našim precima, i da će se setiti svog svetog saveza,+ 73 zakletve koju je dao našem praocu Avrahamu,+ 74 da će nam, kad budemo izbavljeni iz ruku neprijatelja, dati da mu služimo* bez straha 75 u vernosti i pravednosti pred njim sve dane svog života. 76 A ti, dete, bićeš nazvan prorokom Svevišnjeg, jer ćeš ići pred Jehovom* da mu pripremiš puteve,+ 77 da poučiš njegov narod da spasenje dolazi oproštenjem njihovih greha,+ 78 zbog duboke samilosti našeg Boga. Njegova samilost će nas obasjati s neba kao svitanje, 79 da donese svetlost onima koji žive u tami i nad kojima se smrt nadvila poput senke,+ da nas dovede na put mira.“

80 A dečak je odrastao i postao zreo čovek*. Živeo je u pustinji sve dok nije došlo vreme da ode među izraelski narod.