Jov
4 Tada je Elifas+ Temanac rekao:
2 „Ako se neko usudi da ti nešto kaže, hoćeš li imati strpljenja da ga saslušaš?
Jer ko se može suzdržati da ništa ne kaže?
3 Ti si sam učio mnoge
i jačao si slabe.
4 Svojim rečima si podizao svakoga ko je posrnuo
i jačao si one kojima su kolena klecala.
5 Ali sad je tebe to snašlo i ti si klonuo,
tebe je to pogodilo i obeshrabrio si se.
6 Zar ti strahopoštovanje prema Bogu ne uliva pouzdanje?
Zar ti tvoja vernost Bogu*+ ne pruža nadu?
7 Razmisli, molim te: Da li je ikada nedužan čovek poginuo?
Kad su to čestiti izginuli?
9 Od Božjeg daha ginu,
od provale njegovog gneva nestaju.
10 Čuje se lavlja rika i glas mladog lava,
ali i snažnim lavovima se lome zubi.
11 Lav umire kad nema plena,
a lavići se razilaze.
12 A meni je reč u tajnosti došla
i neki šapat došao je do mojih ušiju.
13 Noću, kad ljudi utonu u dubok san,
imao sam vizije koje su me uznemirile.
14 Počeo sam snažno drhtati,
sve su mi se kosti ispunile strahom.
15 Neki duh je prošao ispred mog lica
i sav sam se naježio.
16 Tada je stao,
ali nisam shvatio šta je to.
Neka prilika je bila pred mojim očima.
Bila je tišina, a onda sam začuo glas:
17 ’Može li smrtni čovek biti pravedniji od Boga?
Može li čovek biti čistiji od svog Tvorca?‘
19 Kako li tek gleda na one koji žive u glinenim kućama,
kojima je temelj u prašini,+
koje je kao moljca lako zdrobiti!
20 Ujutru su živi, a uveče su samo prah.
Nestaju zauvek i niko na to ne obraća pažnju.
21 Ne padaju li poput šatora kome je uže izvučeno?
Umiru ne stekavši mudrost.