Čudo govora — kako stičemo tu sposobnost?

JESU li ti ikad manjkale reči? To su retki trenuci, jer obično oduševljeno iznosimo naše misli i osećaje. Govor nam omogućava da to činimo. „Misao je nemoguća bez govora“, smatra jedan kompetentan autoritet.

Istina, u životinjskom svetu stvorenja uspevaju da razmenjuju informacije bez reči: ptice pevaju, lavovi riču, delfini zvižde, pčele plešu. Druga stvorenja koriste se pokretima i držanjem tela, dodirom i zvukom—čak i mirisom— kao metodama komunikacije. ’Dalje od mene!’ ’Pazi!’ ’Pođi sa mnom!’ Sve su to životinjske poruke koje se jasno prenose.

Međutim, životinjska komunikacija je prilično ograničena. Govor, s druge strane, dopušta ljudima da razgovaraju o bilo čemu što opaze ili zamisle. Profesor pedagogije Denis Čajld tvrdi: „Govor je najfinije svojstvo ljudskog bića“. No, kako stičemo to divno svojstvo? I kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da ga razviju?

Govor i mozak

Naučnici se već vekovima bave pitanjem kako mi učimo da govorimo. Mala deca koja jedva hodaju i ne znaju još sama da jedu na zadivljujuć načnp nauče da govore bez znanja gramatike i bez posebnog nadzora! Lingvist Ronald A. Langaker piše: „(Dete) usavršava . . . lingvistički sistem. Ono to čini na temelju indirektnih i fragmentarnih dokaza i u dobu kad nije sposobno da logički, analitički razmišlja“.

Tako većina naučnika veruje da je sposobnost učenja govora prirođena, da je to sposobnost koja se razvija tokom najranijih detinjih godina.

U početku je, međutim, dečji mozak previše nezreo da bi usavršio razvoj govora. To, naravno, ne sprečava bebu da pokušava. U stvari, neki istraživači veruju da je neznatno bebino guguganje deo razvoja govora, proba za kasnije izražavanje reči. Dok se beba bori s izgovorom, njen se mozak takođe ubrzano priprema za govor. Iako se u svojim prvim godinama detinje telo razvija relativno sporo, njegov mozak do svoje 5. godine dostigne 90 posto od svoje odrasle težine. (Svoju potpunu odraslu težinu dostiže oko 12. godine). To znači da prvih pet godina života predstavlja presudan period učenja, posebno prve dve godine.

Tokom tog vremena rastu i granaju se milijarde nervnih ćelija u korteksu mozga i formiraju gustu isprepletenu mrežu. U dobu od 15 do 24 meseca dolazi do naglog bujanja u rastu ćelija mozga. Tada je mozak spreman da uči govor. Dakle, presudno je da dete bude izloženo govoru tokom tih najranijih godina.

Zanimljivo je da Biblija govori o mladom čoveku Timoteju koji je ’od ranog detinjstva’ bio poučavan iz Biblije (2. Timoteju 3:15).

Pomagati deci da razvijaju veštinu govora

Majke igraju važnu ulogu u razvoju detetovog govora. Osetljiva majka reaguje na signale svoje bebe i često razgovara sa svojom bebom, još mnogo pre nego što beba počinje da razumeva šta joj se govori. U svakom slučaju, položen je temelj za govor. Uskoro dete na majčine reči odgovara svojim vlastitim. Istraživač M. I. Lisina kaže: „Jasno je da se detetov govor pojavljuje uglavnom kao sredstvo interakcije (uzajamnog delovanja) izmeću njega i ljudi koji ga okružuju“. Na taj način i očevi, braća i sestre, bake i dede, a i prijatelji takođe mogu doprineti razvoju dečijeg govora, i to putem razgovora, pričanja priča i čitanja.

Nadalje, švedski psiholog S. I. Sandštrom primećuje da su deca koja su na govornom području uspešna „u proseku su imala mnogo bolji kontakt s odraslima. Te porodice su obično zajedno doručkovale, a deca su učestvovala u razgovoru“.

S druge strane, deca koja su na govornom području slaba „obično su doručkovala sama“, a „za vreme ručka nisu mnogo učestvovala u razgovoru“. Na taj način porodična atmosfera prilikom jela podstiče razvoj govora.

Ako povedete svoje dete na izlet, to vam takođe pruža mogućnost za razvijanje govora dok mu jednostavnim rečima objašnjavate stvari. Razgledajte zajedno čašicu cveta, posmatrajte kako gusenica jede list ili kako pauk plete svoju mrežu. Iskoristite prirodnu radoznalost svog deteta da biste mu razvili govor. Razgovarajte o životinjama koje vidite u zoološkom vrtu, o ljušturicama i kamenčićima koje nalazite na putu kojim hodate, te o raznovrsnosti hrane u kojoj uživate. Istina, sve to zahteva vreme i strpljenje, ali rezultati su vredni toga!

Roditelji su utvrdili da je još jedno sredstvo korisno za poučavanje dece u govoru u ranim godinama. To je redovno slušanje kasete sa snimljenim tekstom Moja knjiga biblijskih priča.a

Nove reči, nove rečenice i izrazi, nova dubina razumevanja ne samo da će obojiti govor vašeg deteta nego će povećati i njegov intelektualni kapacitet. A kad mu pokažete kako su prirodna čuda povezana s njihovim Stvoriteljem ili kad razgovarate o Božjim namerama, produbljuje se i dečija ljubav i cenjenje Stvoritelja (5. Mojsijeva 6:6—9).

Mogućnost proširenja kapaciteta i povećanja kvaliteta govora na sreću nije ograničena samo na razdoblje detinjstva. Mi svakodnevno možemo da usavršavamo našu sposobnost komuniciranja tako da usvajamo nove reči i učimo ispravan gramatički govor. Na taj način i dalje razvijamo čudnu sposobnost govora i retko će nam manjkati reči.

[Fusnota]