Šta kaže Biblija

Da li moramo ispuniti svoje zavete?

INAČE srećan bračni par suočava se s mučnim problemom. Pre mnogo godina, kad su se našli u teškom porodičnom škripcu zavetovali su se da će desetinu svojih prihoda darovati Bogu ukoliko ih on oslobodi njihovih problema. Sada, već u poodmaklim godinama i opterećeni neočekivanim finansijskim problemima, oni se pitaju: „Da li smo prisiljeni da ispunimo taj zavet?“

Njihova neprilika naglašava savet jednog mudrog čoveka protiv prenagljenosti u govoru: „Bolje ti je ne činiti zaveta, nego ga činiti i ne ispuniti. Ne daj ustima svojim da ti pȕt na greh navedu, i ne kaži pred vesnikom božjim da je to nesmotrenost bila“ (Propovednik 5:4, 5 [5:5, 6, DK]).

Nema neubedljivih izgovora

Iako su bezvredne zakletve i prazna obećanja normalna stvar u današnjem popustljivom društvu, ne možemo očekivati da Bog veruje izmišljenim izgovorima; njima ne bismo mogli da zavaravamo čak ni poslovne ljude. Članak „Business Integrity: An Ohymoron?“ koji se pojavio u poslovnom žurnalu Industry Week žali se: „Mi više ne verujemo ljudima da će reći istinu, da će postupati pošteno umesto da se služe lukavstvima, da će ispunjavati svoje obaveze.“ Dok se domišljatim izmišljotinama, poput one: „Već smo poslali novac, kako to da još nije stigao?“, može da dobije na vremenu kod ljudskih poverilaca, anđele nikada ne možemo prevariti.

To ne znači da Bog koristi anđele da bi silom iznudio ono što je neko zavetovao, kao što to čine beskrupulozni zelenaši koji možda koriste svoje grubijane da bi iznudili isplatu kamata od nesrećnih žrtava. Umesto toga, Bog s ljubavlju svoje anđele čini ’duhovima za [izgrađujuću] javnu službu, poslane da služe onima koji će naslediti spasenje‘ (Hebrejima 1:14, NW). Kao takvi, anđeli mogu i igraju ulogu u odgovaranju na naše iskrene molitve.

Međutim, ako u našim molitvama neprestano dajemo prazna obećanja, možemo li s pravom očekivati Božje blagoslove? Mudar čovek je izjavio: „Zašto da se gnevi Bog na reči tvoje i da potre [bar do određene mere] delo ruku tvojih?“ (Propovednik 5:5b [5:6b, DK]).

Zato nije strah od anđela osvetnika to što treba da nas navede da ispunimo naše zavete, umesto da se izgovaramo. Umesto toga, mi treba da cenimo naš dobar odnos s Bogom i da iskreno želimo da nas Bog podupre u našim aktivnostima. Kao što se ranije spomenuti par predivno izrazio: „Želimo imati čistu savest pred Bogom i želimo postupati prema njegovoj volji.“

Zadržati dobru savest

Da bismo mogli imati čistu savest u vezi s ispunjavanjem zaveta, moramo da budemo pošteni prema sebi. Da to prikažemo: Pretpostavimo da vam neko duguje veću svotu novca, ali zbog neke nesreće nije u mogućnosti da vam vrati novac. Šta bi vas više zadovoljilo — da on jednostavno slegne ramenima na celi dug govoreći kako je nemoguće da ga vrati, ili da tako uredi stvari da vam redovno isplaćuje manji iznos, prema svojim mogućnostima?

Po toj istoj logici, pretpostavimo da se nepromišljeni zavet o posvećivanju celog nečijeg vremena ili drugih sredstava ispravnim hrišćanskim aktivnostima jednostavno ne može ispuniti. Zar ne treba da se osećamo obaveznima da ispunimo svoj zavet u onoj meri u kojoj nam to dopuštaju sadašnje okolnosti? „Dobra je volja kad postoji“, pisao je Pavle, „ugodna“ bez obzira da li možemo dati puno ili malo (2. Korinćanima 8:12). Ali, šta je sa zavetima koje je neko učinio pre nego je stekao tačno spoznanje biblijske istine?

Neispravni ili nebiblijski zaveti

Ako shvatimo da je zavet nečist ili nemoralan, treba da ga odbacimo kao užareno ugljevlje (2. Korinćanima 6:16-18). Evo nekoliko primera nečistih zaveta:

◻ Zaveti dati krivim bogovima ili boginjama, kao što je vavilonska ’kraljica nebeska‘ (Jeremija 44:23, 25).

◻ Nezakoniti zaveti, kao što je bila zakletva 40 muškaraca da neće ništa jesti dok ne ubiju apostola Pavla (Dela apostola 23:13, 14).

◻ Otpadnički zaveti koji slede „nauke đavolske... lažnih učitelja... koji zabranjuju ženiti se, i uzimati jela koja Bog stvori da ih sa zahvalnošću jedu verni i oni koji istinu upoznaše“ (1. Timoteju 4:1-3).

Zato, očigledno, možda neke svoje prošle zavete moramo proglasiti nevažećim. Ali, što se tiče zaveta koji ne uključuju ništa što se temelji na Bibliji, zašto tražiti izgovore? Zar nas sadašnje tačno spoznanje ne treba podstaknuti da pokazujemo veće poštovanje prema prošlim zavetima nego što smo to činili ranije?

Razmotrite svoje prošle i buduće zavete

Možemo takođe zaključiti da treba trezveno da razmislimo pre nego što našem obožavanju dodamo bilo kakve buduće zavete. Zaveti se ne smeju koristiti samo da bi se osoba motivisala da učini ili ne učini nešto, na primer da poveća vreme koje provodi u hrišćanskom obožavanju ili da se uzdržava od prežderavanja. Ipak Isus nije prigovarao svim zakletvama, kao što su na primer one koje se traže na legalnom sudu. Ali, očigledno je postavio granicu s obzirom na neograničene zakletve, pošto je upozorio: „Još ste čuli da je kazano starima: Ne kuni se krivo i ispuni pre Gospodu ono što si pod zakletvom obrekao. Ali vam ja kažem: Ne kunite se nikako“ (Matej 5:33, 34). Zašto je on zauzeo takav stav? Da li su zaveti postali manje prikladni nego što su to bili pre?

Zakletve koje su davali verni pojedinci drevnih vremena često su bile uslovne. U svečanoj molitvi oni bi obećali Jehovi: ’Ako mi pomogneš u ovoj krizi, učiniću to i to u tvoju korist.‘ Ali, Isus je rekao: „U istinu, u istinu vam kažem da sve što zaištete u Oca, daće vam u ime moje.“ Daleko od toga da je vernim pojedincima svoga vremena preporučio uslovne zavete, Isus ih je ohrabrio: „Do sada ne iskaste ništa u ime moje. Ištite i primićete“ (Jovan 16:23, 24).

To poverenje u ime, ili službu, Isusa treba takođe da utešimo svakoga ko se još uvek oseća krivim zbog toga što — iako daje sve od sebe — ne može ispuniti ono što je Bogu obećao „izgovarajući lakomisleno“ (Levitik 5:4-6). Dakle, iako svoje nekadašnje zavete nećemo olako shvatati, sada možemo ne samo da molimo u Isusovo ime, već možemo da molimo Boga da primeni Isusovu otkupnu žrtvu za naše grehe i da preklinjemo za oproštenje u Isusovo ime. Tako možemo primiti ’punu veru, srcem očišćenim od zle savesti‘ (Jevrejima 10:21, 22).

[Izvor slike na 28. strani]

Sveštenici zavetuju na Monmartru