Preventiva kod kuće

Monika je imala devet godina kada je on počeo da je zlostavlja. Počeo je time što ju je uhodio dok se presvlačila; zatim je počeo da posećuje njenu sobu noću i da dodiruje njene intimne delove tela. Kad mu se oduprla, bio je besan. Jednom ju je čak napao čekićem i gurnuo niz stepenice. „Niko mi ne bi verovao“, priseća se Monika — čak ni majka. Zlostavljač je bio Monikin očuh.

NIJE stranac u kabanici, samotnjak koji se krije u žbunju, onaj što predstavlja najveću pretnju deci. To je član porodice. Ogromna većina seksualnih zlostavljanja dešava se unutar doma. Kako dakle možemo da dom učinimo otpornijim na zlostavljanje.

U svojoj knjizi Pokolj nedužnih (Slaughter of the Innocents), istoričar dr Sander Dž. Brajner (Sander J. Breiner) ispituje dokaze o zlostavljanju dece u pet drevnih društava — Egiptu, Kini, Grčkoj, Rimu, i Izraelu. On zaključuje da iako je zlostavljanje postojalo u Izraelu, ono je bilo relativno retko u poređenju s ostale četiri civilizacije. Zašto? Za razliku od svojih suseda, ljudi u Izraelu su bili poučeni da imaju poštovanje prema ženama i deci — prosvetljeno gledište koje su dugovali Svetom pismu. Kad su Izraelci primenjivali božanski zakon na porodični život, oni su sprečavali zlostavljanje dece. Današnjim porodicama potrebna su ta čista, praktična merila više nego ikad.

Moralni zakoni

Da li biblijski zakon ima uticaj na tvoju porodicu? Na primer, Levitik 18:6 kaže: „N[i]ko od vas neće pristupiti k rođaki svojoj da otkrije golotinju njenu. Ja sam [Jehova].“ Slično tome hrišćanska skupština danas primenjuje snažne zakone protiv svih oblika seksualnog zlostavljanja. Bilo ko ko seksualno zlostavlja dete rizikuje da bude isključen, isteran iz skupštine (1. Korinćanima 6:9, 10).a

Sve porodice treba da poznaju i zajedno ponavljaju takve zakone. Deuteronom 6:6, 7 nalaže: „I ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ.“ Usađivanje ovih zakona podrazumeva više od povremenog držanja lekcija vašoj deci. Ono uključuje redovnu diskusiju uz razmenu mišljenja. S vremena na vreme, i majka i otac treba da ponovo utvrde Božje zakone o incestu i razloge pune ljubavi za ove zakone.

Takođe možete koristiti takve priče kao što je ona o Tamari i Amnonu, Davidovoj deci, da biste pokazali deci kako u stvarima seksa postoje granice koje niko — uključujući bliske rođake — nikad ne sme prekoračiti (Postanje 9:20-29; 2. Samuelova 13:10-16).

Cenjenje prema ovim načelima može se pokazati čak i u praktičnim pripremama življenja. U jednoj orijentalnoj zemlji, istraživanje pokazuje da se dosta incesta događa u porodicama gde deca spavaju s roditeljima čak i kad ne postoji nikakva ekonomska potreba za tim. Slično tome, uopšte je nemudro dozvoliti da deca suprotnog pola dele krevet ili sobu dok odrastaju, ukoliko se to ikako može izbeći. Čak i kad su skučeni uslovi življenja životna činjenica, roditelji treba da upotrebe dobro rasuđivanje prilikom odlučivanja gde svaki član porodice treba da spava.

Biblijski zakon zabranjuje pijanstvo, podsećajući da ono može voditi do izopačenosti (Poslovice 23:29-33). Prema jednoj anketi, nekih 60 do 70 posto žrtava incesta izvestilo je da je njihov partner zlostavljač pio kad je zlostavljanje počelo.

Poglavar porodice pun ljubavi

Istraživači su utvrdili da je zlostavljanje uobičajenije u porodicama s muževima koji dominiraju. Široko zastupano gledište da žene postoje samo da bi ispunile potrebe muškaraca prema Pismu je neispravno. Neki muškarci upotrebljavaju ovo nehrišćansko gledište da opravdaju njihovo okretanje k ćerci za bilo šta što ne mogu dobiti od žene. Ova vrsta ugnjetavanja može prouzrokovati da žene u ovim okolnostima izgube svoju emocionalnu ravnotežu. Mnoge gube čak i prirodni nagon da zaštite svoju sopstvenu decu. (Uporedite Propovednik 7:7.) S druge strane, jedna anketa je utvrdila da kada su radoholični očevi bili dosta odsutni iz svog domaćeg ambijenta, ponekad se, kao čir, razvilo seksualno zlostavljanje majka-sin.

Kako je s tvojom porodicom? Da li ti kao suprug ozbiljno preuzimaš ulogu glave, ili je prepuštaš svojoj ženi? (1. Korinćanima 11:3). Da li se ophodiš prema svojoj ženi s ljubavlju, poštovanjem, i cenjenjem? (Efescima 5:25; 1. Petrova 3:7). Da li se njena gledišta računaju? (Postanje 21:12; Poslovice 31:26, 28). I kako je s tvojom decom? Da li ih smatraš dragocenom? (Psalam 127:3). Ili na njih gledaš samo kao na terete, spremne za iskorišćavanje? (Uporedite 2. Korinćanima 12:14.) Odbacite moralno iskrivljena, nebiblijska gledišta o porodičnim ulogama u vašem domaćinstvu, i učinićete ga otpornijim na zlostavljanje.

Emocionalno sigurno mesto

Jedna mlada žena, koju ćemo zvati Sandi, kaže: „Čitava moja porodica bila je podesna za zlostavljanje. Ona je bila izolovana, i svaki član je bio izolovan od drugih.“ Izolacija, krutost, i opsesivna tajnovitost — ti nezdravi, nebiblijski stavovi jesu zaštitni znak domaćinstva u kome je prisutno zlostavljanje. (Uporedite 2. Samuelova 12:12; Poslovice 18:1; Filipljanima 4:5, NW). Stvorite kućnu atmosferu koja je za decu emocionalno sigurna. Dom treba da bude mesto gde se ona osećaju ojačanom, gde se osećaju slobodnom da otvore svoja srca i slobodno govore.

Takođe, deca imaju veliku potrebu za fizičkim izrazima ljubavi — grljenjem, maženjem, držanjem za ruke, igranjem s njima. Nemojte preterano reagovati na opasnosti od seksualnog zlostavljanja time što bi se uzdržavali od ovakvih iskazivanja ljubavi. Poučavajte decu kroz otvorenu, toplu naklonost i hvalite ih kako vrede. Sandi se seća: „Gledište moje mame bilo je da je pogrešno bilo kome dati ikakvu pohvalu. To bi te uobrazilo.“ Sandi je ćutke podnosila najmanje deset godina seksualno zlostavljanje. Deca koja nisu sigurna u saznanju da su voljene, vredne individue mogu biti podložnija na zlostavljačeve pohvale, njegovu „naklonost“, ili na njegove pretnje da će je uskratiti.

Jedan pedofil koji je seksualno zlostavljao stotine dečaka u toku 40-godišnjeg perioda priznao je da su dečaci koji su imali emocionalnu potrebu za prijateljem kao što je on bili „najbolje“ žrtve. Nemojte stvarati jednu takvu potrebu u vašem detetu.

Prekinite krug zlostavljanja

Pod teškim iskušenjem Jov je rekao: „Dodijô je život duši mojoj! Pustiću od sebe tugovanku svoju, govoriću u jadu duše svoje“ (Job 10:1). Slično tome, mnogi roditelji utvrđuju da oni mogu pomoći svojoj deci time što pomažu sebi. The Harvard Mental Health Letter nedavno je primetio: „Jake društvene norme koje su protiv toga da muškarci izražavaju bol, kako se čini, ovekovečuju krug zlostavljanja.“ Izgleda da su muškarci koji nikad ne izražavaju svoju bol zbog toga što su bili seksualno zlostavljani skloniji da i sami postanu zlostavljači. Knjiga The Safe Child Book izveštava da je većina seksualnih zlostavljača dece kao dete bila i sama seksualno zlostavljana ali nikad nisu dobili pomoć da se oporave. Oni svoju bol i gnev izražavaju time što zlostavljaju drugu decu.b (Pogledajte takođe Job 7:11; 32:20.)

Opasnost po decu takođe može biti veća kad majke ne nauče da izađu na kraj sa zlostavljanjem iz prošlosti. Na primer, istraživači izveštavaju da se žene što su bile seksualno zlostavljane kao devojke često udaju za muškarce koji su zlostavljači dece. Nadalje, ukoliko žena nije naučila da izađe na kraj s prošlim zlostavljanjem, razumljivo je da može utvrditi kako joj je teško da razgovara o zlostavljanju sa svojom decom. Ako se zlostavljanje dogodi, ona može biti manje sposobna da ga opazi i da preduzme pozitivnu akciju. Tada deca plaćaju užasnu cenu za majčinu neaktivnost.

Na taj način, zlostavljanje se može preneti s jedne generacije na sledeću. Naravno, mnogi pojedinci koji izaberu da ne razgovaraju o svojoj bolnoj prošlosti izgledaju sposobnim da se dosta dobro bore u životu, i to je pohvalno. Ali u mnogima bol je dublja, i njima je zaista potrebno da preduzmu koncentrisane napore — uključujući, ako je potrebno, traženje kompetentne profesionalne pomoći — da bi zalečili takve ljute rane iz detinjstva. Njihov cilj nije da se valjaju u samosažaljenju. Oni žele da prekinu ovaj bolesni, bolni krug zlostavljanja dece koji pogađa njihovu porodicu. (Pogledajte Probudite se! od 8. januara 1992, od 3. do 11. strane.)

Kraj zlostavljanja

Ako se ispravno primene, prethodne informacije mogu mnogo učiniti da se umanje šanse za zlostavljanje dece u vašem domu. Ipak, zapamtite da zlostavljači rade potajno, da iskorišćavaju poverenje, i da na nedužnoj deci upotrebljavaju taktike odraslih. Neizbežno, dakle, neki od njih kako se čini zaista umaknu sa svojim odvratnim zločinima.

Međutim, budite uvereni da Bog vidi šta oni rade (Job 34:22). Ukoliko se ne pokaju i promene, On neće zaboraviti njihova opaka dela. On će ih u svoje pravo vreme izneti na videlo. (Uporedite Matej 10:26.) I on će do kraja zahtevati pravdu. Jehova Bog obećava jedno vreme kada će svi takvi podmukli ljudi biti „iščupani iz [zemlje]“, a samo smernima i obzirnima što vole Boga i bližnjeg biće dozvoljeno da ostanu (Priče Solomunove 2:22, Daničić-Karadžić; Psalam 37:10, 11, 29; 2. Petrova 2:9-12). Imamo tu divnu nadu o novom svetu zahvaljujući otkupnoj žrtvi Isusa Hrista (1. Timoteju 2:6). Tada, i samo tada, zlostavljanje će se zauvek okončati.

U međuvremenu mi moramo učiniti sve što možemo da zaštitimo našu decu. Ona su tako dragocena! Većina roditelja bi spremno rizikovala svoju sopstvenu bezbednost da bi zaštitili svoju malu decu (Uporedite Jovan 15:13.) Ukoliko ne štitimo našu decu, posledice mogu biti jezive. Ako to činimo, mi im dajemo jedan divan poklon — detinjstvo koje se oseća nedužno i slobodno od nevolje. Ona se mogu osećati baš kao i psalmista, koji je napisao: ’Govorim [Jehovi]: „Ti si utočište moje, branič moj, Bog moj, u koga se uzdam.“‘ (Psalam 91:2).

[Fusnote]

[Okvir na 11. strani]

Jedna osoba koja je preživela godine incesta rekla je: „Zlostavljanje ubija decu, ono ubija njihovo poverenje, njihovo pravo da se osećaju nedužnima. Zbog toga deca moraju biti zaštićena. Jer ja sad moram ponovo da izgradim čitav svoj život. Zašto terati i drugu decu da to čine?“

Stvarno, zašto?

[Okvir na 11. strani]

Slušajte decu!

U BRITANSKOJ KOLUMBIJI, u Kanadi, nedavna anketa je ispitala karijere 30 seksualnih zlostavljača dece. Rezultati su bili jezivi. Tih 30 pojedinaca su, između sebe, zlostavljali 2 099 dece. Cela polovina od njih držala je položaje od poverenja — prosvetni radnici, sveštenici, službenici, i oni koji čuvaju decu. Jedan zlostavljač, 50-godišnji zubar, zlostavljao je skoro 500 dece u periodu od 26 godina.

Međutim, novine The Globe and Mail iz Toronta primećuju: „U 80 posto slučajeva, jedan deo ili više delova društva (uključujući prijatelje ili kolege počinioca, porodice žrtava, drugu decu, neke žrtve) poricali su ili umanjivali zlostavljanje.“ Ne iznenađuje što „izveštaj podseća da poricanje i neverovanje omogućava da se zlostavljanje nastavi.“

Neke žrtve su prijavile zlostavljače. Međutim, The Globe and Mail citiraju taj izveštaj kako kaže: „Roditelji mladih žrtava bili su nevoljni da prihvate ono što su im njihova deca govorila.“ Slično tome, nedavno je jedna vladina službenica u Nemačkoj navela izveštaj da deca, žrtve seksualnog zlostavljanja, moraju čak sedam puta pristupiti k odraslima sa svojom pričom pre nego što im se poveruje.

[Okvir na 12. strani]

„Pribavite pomoć sada“

„UKOLIKO ste čovek i ako ste seksualno povezani s decom, možda sebi kažete, ’ona to voli‘, ili ’on je to tražio‘, ili ’ja je učim o seksu‘. Vi lažete sebe. Pravi muškarci nisu seksualno povezani s decom. Ako postoji bilo koji deo vas koji zaista brine za to dete, prestanite s tim. Pribavite pomoć sada.“ (Predloženi oglas javne službe, naveden u knjizi By Silence Betrayed).

[Slika na 13. strani]

Deci je potrebno puno srdačne pažnje pune ljubavi