Mladi pitaju...
Krađa — zašto ne?
„Imam 16 godina i imam jedan veoma velik problem. U poslednje vreme puno kradem. Upravo sam otišla u trgovački centar i ukrala sedam pari minđuša. Plašim se da bilo kome kažem o svom problemu. Molim vas, pomozite mi!“
TAKO je pisala jedna zabrinuta tinejdžerka savetodavnoj rubrici jednog časopisa. Jedan pisac je izvestio: „Procenjuje se da se svake godine roba široke potrošnje u vrednosti deset milijardi dolara ... opljačka, pohara, opleni ili na neki drugi način ukrade iz prodavnica [u Sjedinjenim Državama]. Tinejdžeri su odgovorni za skoro polovinu svih hapšenja zbog krađa po prodavnicama.“
Prema jednoj nedavnoj anketi, više od jedne trećine srednjoškolaca priznalo je da su krali po prodavnicama. A prema jednoj drugoj anketi, koju su sproveli istraživači Džejn Norman (Jane Norman) i Majron Haris (Myron Harris) „skoro svi [mladi] su priznali da su s vremena na vreme uzimali ponešto a da nisu platili za to.“
Zašto kradu
Lopov je neko ko namerno bez odobrenja uzima nešto što pripada nekom drugom. Ponekad može izgledati da je lopovluk opravdan ličnom potrebom. „Bio sam u teškoj situaciji“, priseća se jedan osiromašen mladić. „Otišao bih iza [ekspres restorana] i udarcem nogom otvorio bih vrata i uzeo nešto piletine. Ali to je bilo sve. Uradio sam to samo zato što sam bio gladan.“
Biblijska poslovica kaže: „Ne smatra se nevin ni lupež koji krade da utoli glad kad ogladne.“ Pa ipak, krađa je moralno pogrešna. Sledeći biblijski stih je prema tome pokazao da čak i gladan lopov mora da ’vrati‘ time što će platiti strogu kaznu (Poslovice 6:30, 31).
Neverovatno je ipak da samo manjina tinejdžerskih lopova krade iz neke opravdane potrebe. Tipičan primer je mlada Meri Džejn koja je priznala: „Da, krala sam iz prodavnica i to je stvarno bilo čudno jer ne znam zašto sam to uradila. Roditelji mi daju novac za sve. Ništa mi nije bilo potrebno.“a Časopis Seventeen je slično izvestio: „U anketi koju je sproveo Nacionalni savet za sprečavanje kriminaliteta, najuobičajeniji razlog koji su dali okrivljeni bilo je to da su želeli nešto besplatno.“ Neki mladi su čak nalazili izgovor za svoje duge prste time što obrazlažu da prodavnice ’traže previše‘.
Za mnoge mlade, krađa je jednostavno sredstvo za ublažavanje dosade. „To je bilo samo nešto da se radi posle škole“, objasnio je bivši lopov po imenu Džeremi. Izgleda da krađa takođe služi kao jedna vrsta veoma rizičnog sporta; neki izgleda vole nalet adrenalina koji nadolazi dok trpaju ukradenu bluzu u torbu ili krišom stavljaju kompakt disk u ranac.
Maskiranje bola?
Naravno, postoje daleko sigurniji načini za borbu protiv dosade nego rizikovanje kazne zatvora. Da li bi onda moglo biti da postoji nešto više iza takvog traganja za uzbuđenjem osim želje za malo zabave? Mnogi stručnjaci veruju da postoji. Ladies’ Home Journal je primetio da neki mladi „nalaze da im je teško da izađu na kraj s pritiscima odrastanja. Sukob s roditeljima, prekid prijateljstva, loša ocena na testu, mogu učiniti da se osećaju da nemaju kontrolu; kršenje pravila vraća im osećaj snage.“
Da, iza lopovljevog razmetanja hrabrošću može biti puno bola i patnje. Kao što to Biblija kaže: „I sred smeha može srce biti žalosno“ (Poslovice 14:13). Dokaz pokazuje da ponovljena krađa po prodavnicama može biti znak depresije. Utvrđeno je čak da neki mladi lopovi imaju prošlost zlostavljanog deteta. Šta god da je uzrok bola, uzbuđenje krađe može izgledati da ga zaustavlja — bar za izvesno vreme.b Uzmi na primer jednog američkog mladića koji nalazi zabavu u krađi automobila i u odlasku na ludu vožnju. „Dobro je“, kaže on. „Imaš taj osećaj kao da si uplašen, kao da si opijen.“
Vršnjaci i njihov pritisak
Biblija kaže: „Zla društva kvare dobre običaje“ (1. Korinćanima 15:33). Ova istina je naširoko priznata. Književnica Deniz V. Lang (Denise V. Lang) je primetila: „Retko da jedna mlada osoba, bilo da je muško ili žensko, upadne sama u nevolju.“ Vršnjaci će često izazivati jedan drugoga da nešto ukradu. Žalosno je reći da mnogi mladi popuštaju tom pritisku.
„Upetljala sam se s jednom grupom devojaka iz srednje škole“, kaže mlada Keti. Koja je bila cena članstva u njihovom ekskluzivnom klubu? Krađa jednog skupog džempera. „Želela sam da budem u tom klubu, pa sam otišla u prodavnicu i ukrala džemper“, priznaje ona.
Sticanje Božjeg gledišta
Izgledi da poseduješ stvari koje sebi ne možeš priuštiti, da uživaš u veoma rizičnim uzbuđenjima ili da te vršnjaci prihvate, može učiniti da krađa izgleda privlačno. Ipak, jedna od Deset zapovesti u Bibliji kaže: „Ne kradi“ (Izlazak 20:15). Apostol Pavle je napisao da ’kradljivci neće naslediti carstva Božijeg‘ (1. Korinćanima 6:10, Ča). Mladi koji su odgajani kao hrišćani treba da budu naročito zainteresovani za Božje gledište. Kako bi bilo licemerno zaodenuti se izgledom pravičnosti a tajno nastaviti kao lopov! Apostol Pavle je ovako rekao: „Zar ti koji učiš drugoga, sebe ne učiš? Propovedaš da se ne krade, a kradeš?“ (Rimljanima 2:21, DS).
Ponižavajući izgled da budeš uhapšen dovoljan je razlog da se izbegava porok krađe. Nakon što je bio uhvaćen, jedan mladi lopov je rekao: „Želeo sam da umrem.“ Saznanje da Jehova ’mrzi na grabež‘ jeste najsnažniji razlog da se izbegne popuštanje nagonu — ili pritisku — da se krade (Isaija 61:8). Čak i da neko može da sakrije lopovluk od prodavaca, policije i roditelja, on ga ne može sakriti od Jehove. Raskrinkavanje je neizbežno (Isaija 29:15).
Zapamtite takođe da greh ukrućuje osobu (Jevrejima 3:13). Sitne provale naginju da eskaliraju u drskije i nepromišljenije postupke. Mladi Rodžer je, na primer, započeo svoj kriminalni život time što je krao novac iz majčinog novčanika. S vremenom, obarao je starije žene na zemlju i krao njihove novčanike!
Borba s iskušenjem
Doduše, ako je osoba počela da krade u tajnosti, prestati s tim možda nije lako. „Bila je to donekle zavisnost“, priznao je jedan mladić. Šta može pomoći jednoj mladoj osobi da promeni svoje puteve?
Priznaj Bogu svoj greh. On će ’mnogo praštati‘ onima koji se kaju zbog svojih nedela i iskreno mu se ispovedaju (Isaija 55:7).
Nađi pomoć. Mnogi čitaoci ovog časopisa su upoznati sa hrišćanskom skupštinom Jehovinih svedoka na svom području. Ovi pojedinci mogu potražiti lokalne hrišćanske nadglednike i zamoliti za duhovnu pomoć i popravku (Jakov 5:14, 15). Roditelji koji imaju dobra moralna načela takođe se mogu pokazati da su izvor pomoći i podrške. Ukoliko bol, patnja ili obična dosada stoje iza pogrešnog ponašanja, razgovor o tim stvarima sa saosećajnim slušačem može biti od velike pomoći (Poslovice 12:25).
Vrati novac. Pod Mojsijevim zakonom od lopova se zahtevalo da vrati ukradenu robu s kamatom (Levitska 6:4, 5). Činiti slično ne samo što pomaže osobi da očisti savest već joj takođe ostavlja utisak o nevoljama koje krađa prouzrokuje drugima. Biblija obećava da kad osoba ’povrati što je otela i stane hoditi po uredbama životnim ... ona će živeti, neće umreti‘ (Jezekilj 33:15).
Uguši osećaje zavisti i pohlepe. Poslednja od Deset zapovesti je: „Ne požudi ... bilo čega što je bližnjega tvoga“ (Izlazak 20:17). Ako postoji nešto što ti je stvarno potrebno — ili što želiš — ali ne možeš priuštiti, možda možeš pronaći način da zaradiš novac da to kupiš. Apostol Pavle je savetovao: „Koji je krao više da ne krade, nego da radi ... čineći dobro rukama svojim“ (Efescima 4:28).
Pazi na svoje drugove. „Ako si s prijateljem ili grupom prijatelja koji rade nešto pogrešno ili počine zločin“, podseća književnica Deniz Lang, „tebe će takođe smatrati krivim jednostavno zato što si bio s njima na mestu događaja.“ Imaj snage da kažeš ne ukoliko vršnjaci predlažu da se uradi nešto protivzakonito (Poslovice 1:10-19).
Razmotri štetu koju krađa nanosi drugima. Lopov misli samo na sebe. Ali nas Isus savetuje: „Sve što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima“ (Matej 7:12). Kad osoba nauči da brine o drugim ljudima, ona je manje naklonjena da uradi nešto što bi moglo prouzrokovati štetu drugima.
Misli o posledicama po tebe (Galatima 6:7). Umesto da razmišljaš o tome kako bi bilo lepo da poseduješ taj sjajan nakit ili stvarčicu koju ne možeš priuštiti, razmišljaj o tome kako bi to bilo neugodno da te uhvate i optuže; razmišljaj o sramoti koju bi naneo svojim roditeljima i samom Bogu! Sigurno ćeš zaključiti da krađa uostalom i nije tako dobra ideja.
[Fusnote]
a Neka imena su promenjena.
b Mi ne razmatramo kleptomaniju — mentalno oboljenje koje se karakteriše neodoljivim nagonom za krađom. Doktori kažu da je kleptomanija retka, i da utiče na manje od 5 procenata znanih lopova po prodavnicama. Oboljenje se često leči lekovima.
[Slika na 18. strani]
Lopovi po prodavnicama često trpe poniženje kada su uhvaćeni