Moj hobi je astronomija
ŽIVIM na Severnom ostrvu Novog Zelanda, u Južnom Pacifiku. Još kada sam bio dečak od 15 godina, interesovala me je astronomija. To je tihi hobi koji može biti onoliko jednostavan ili kompleksan koliko vi to želite. Budite sigurni da nije potrebno da imate diplomu iz fizike ili da budete genije u matematici da biste uživali u astronomiji.
Većina hobija zahteva neku opremu. Stoga, šta će vam biti potrebno? Uglavnom vaše oči. Kada prvi put izađete iz osvetljenih soba vaše kuće u noć, vašim očima će biti potrebno desetak minuta da bi se prilagodile smanjenom osvetljenju. Ako ste stanovnik grada, možete zapaziti uplitanje uličnog i kućnog osvetljenja. Šta možete uraditi u vezi s tim? Za dobre rezultate, zauzmite položaj koji je zaštićen od ovih izvora svetlosti.
Uživaćete u najboljim promatračkim uslovima u tamnoj, vedroj noći bez meseca. Mesec pruža prigušen sjaj atmosferi, uzrokujući da mnoge bleđe zvezde nestanu. Koliko zvezda možete videti golim okom? Obično između 2 000 i 4 000. Teže je videti zvezde koje su bliže horizontu, jer gledate kroz gušći atmosferski omotač, što dovodi do većeg pomračenja i krivljenja. Mnogi ljudi su iznenađeni što se golim okom može videti samo relativno mali broj zvezda, budući da izgleda da ih ima na milione kad prvi put pogledamo u visine.
Zvezda ili planeta?
Videti sjajniju svetlosnu tačku navodi na pitanje: je li to zvezda ili planeta? Zvezde su izvori svetlosti, veliki nuklearni motori koji izbacuju svoje elektromagnetne signale u svemir. One su na velikoj udaljenosti od zemlje, najbliža zvezda — sem sunca — udaljena je 4,3 svetlosne godine. Svetlost putuje brzinom od oko 299 000 kilometara u sekundi. Zbog toga što svetlost od zvezda putuje tako daleko da bi stigla do nas, ona postaje prilično slaba. Ona zatim mora proći kroz rastuću gustinu zemljine atmosfere, koja tamo-amo prelama svetlosne zrake. „Žmirkaj, žmirkaj, zvezdo mala; šta si, šta si, kad bih znala“, kaže jedna pesmica, dodajući malo živahnosti ćutljivim nebesima. Ako žmirka, to je zvezda.
Međutim, planete samo reflektuju svetlost od sunca, kao što to mesec radi. One su relativno blizu nas, budući da su sučlanovi sunčeve porodice, sunčevog sistema. Stoga planete koje se mogu videti golim okom reflektuju svetlost koja je postojana i koja ne treperi.
Pomoć je na raspolaganju
Ako biste voleli da nastavite sa ovom pustolovinom, dozvolite mi da vam kažem o nekim prijateljima koji moj hobi čine mnogo prijatnijim. Prvi je atlas zvezda. Moj sadašnji primerak je Norton’s Star Atlas, prerađeno izdanje. On ima izvanredne mape nebesa, plus informacije koje amatera upoznaju s rečnikom astronomije.
Moj drugi prijatelj je planisfera, koja se sastoji od dva plastična diska, jedan iznad drugog, koji su u sredini spojeni kupolom. Gornji disk, s otvorom, može se okretati oko donjeg diska na kome je odštampana karta zvezda i može se postaviti na traženo vreme i traženi datum. Sada možete odrediti koje se zvezde mogu promatrati s vašeg povoljnog mesta, u koliko sati i u koje doba u godini kao i na vašoj geografskoj širini. Na Novom Zelandu, Filipsova planisfera se može lako kupiti u mnogim knjižarama ili naručiti kod njih. Kada kupujete planisferu, treba da znate geografsku širinu vašeg rodnog grada, severnu ili južnu od ekvatora.
Da li treba da kupite teleskop? Ako težite za ovim hobijem, pretpostavljam da ćete to na kraju i uraditi. Postoje tri vrste — refraktor, reflektor i refraktor-reflektor. Posetite vašu javnu biblioteku radi knjiga o astronomiji i teleskopima. Iznenađujuće je lako da sami napravite reflektor teleskop. Kupite jeftinu knjigu o tome kako napraviti astronomski teleskop. Ustanovićete da je to interesantan projekat.
Dvogled pruža opsežan pogled na nebo. Možete videti lepa zvezdana jata koja na crnom somotskom nebu vise poput dragulja. Možete videti pramenove oblaka koji se pokazuju kao magline, oblaci prašine i gasa, udaljeni svetlosne godine u dubokom svemiru. Sjajna traka Mlečnog puta može se videti s bilo koje tačke na Zemlji. Dvogled je takođe najbolji za posmatranje neba kad tražite ili promatrate komete, lutalice koje se ponekad ušunjaju u naš obližnji svemir. Lokalne novine možda objavljuju sedmične članke koji se sastavljaju da bi vam pomogli da posmatrate noćno nebo.
Imate li lični kompjuter? Postoje neki programi o astronomiji u kojima će početnik uživati, plus neki složeniji. Ja koristim svoj kompjuter da bih uskladištio sve vrste informacija koje se tiču mog hobija. Takođe ima popularnih časopisa o astronomiji. S vremena na vreme, Probudite se! objavljuje članke o ovoj temi.
Mesec i planete
Naravno, nije teško pronaći mesec. Kada je vidljiv, on dominira noćnim nebom. Pun mesec, koji na izgled plovi od istoka ka zapadu dok se noć proteže ka zori, zaista je lep. Bliže osmatranje, sa zvezdama kao vodiljama, otkriva da mesec u stvari putuje u istom pravcu kao i mi, od zapada ka istoku. Proverite ovo tokom perioda od jednog ili dva sata ili tokom dve uzastopne noći, beležeći položaj fiksnih zvezda koje su povezane s mesecom. Zato što se zemlja okreće oko svoje ose brže nego što mesec kruži, ostavljamo mesec za sobom.
Astronom se može suočiti s problemom kad je mesec pun — on daje previše svetla. Oduvek sam najviše uživao osmatrajući mesec kada je star od 4 do 7 dana ili od 22 do 24 dana, pošto su senke njegovih planinskih i kraterskih ivica duže i oštrije. Pošto je mesec jedino nebesko telo koje je dovoljno blizu da golim okom vidimo njegove stalne površinske crte, izgleda da se njegova površina razlikuje u zavisnosti od toga da li ste severno ili južno od ekvatora.
To važi i za sazvežđa, tj. omeđane grupe zvezda, i zato je bolje da koristite štampane mape vaše hemisfere. U suprotnom ona su izokrenuta i ono što je nazad u stvari je napred — što je donekle zbunjujuće, naročito za amatera. Takođe se mora spomenuti da astronomski teleskop prikazuje posmatrani predmet kao da je izokrenut. Ali gde su planete? Prvo, postoje dve stvari koje treba da znamo: šta su ekliptika i zodijak?
Ekliptika je prividna sunčeva putanja na njegovom godišnjem putovanju, sa zvezdama kao pozadinom. Ekliptika preseca nebeski ekvator na oko 23,5 stepeni. Zodijak, što znači „životinjski krug“, jeste zamišljeni krug koji prati ekliptiku nekih 8 stepeni na obe strane. Sunce, mesec i planete koje se mogu videti golim okom, uvek se nalaze unutar granica zodijaka. Nakon uzastopnih noćnih promatranja znaćete da posmatrate planetu, jer će planeta zauzimati drugačiji položaj u odnosu na prividno fiksne zvezde.
Ali koju planetu gledam? Merkur i Venera će uvek biti prema zapadu na večernjem nebu a ujutro prema istoku, nikada neće biti iznad zemlje. Veneri je samo Mesec rival. Bez sumnje je znate kao jutarnju zvezdu ili kao večernju zvezdu. Planete koje kruže oko Sunca dalje od zemlje prave svoju putanju od istoka ka zapadu. Mars, Jupiter, Saturn i Uran takođe se vide golim okom. Prethodno će biti potrebno konsultovati se s nekim izvorima informacija o njihovom položaju, budući da se kriju među zvezdama.
Zvezde
Uvek ćete ustanoviti da su zvezde fascinantne svetlosne tačke. Upoznavanje sa sazvežđima može biti početak jednog novog prijateljstva sa ovom Stvoriteljevom tvorevinom koja uliva strahopoštovanje.
Neke zvezde su od naročitog interesa za nas. Jedna je Sirijus; najsjajnija zvezda. Takođe je dvojna zvezda, pošto su to dve zvezde u orbiti oko zajedničkog težišta. Druga najsjajnija zvezda jeste Kanopus. Svemirski brodovi koriste ovu zvezdu da bi pronašli svoj položaj u svemiru i da bi okrenuli svoje antene prema zemlji kako bi olakšali komandnu komunikaciju.
Reči upozorenja
(1) Astronomija treba da bude hobi, ne opsesija. Izvanredno pravilo je, „Stvoritelj ispred stvorenog“. (2) Nemojte nikada teleskopom ili dvogledom gledati u sunce ili istraživati nebo igde blizu njega; kazna može biti slepilo. (3) Nemojte verovati svemu što pročitate. Stare knjige vas mogu obmanuti, kao što to mogu uraditi i nedokazane teorije. (4) Budite spori u trošenju novca na opremu, jer možete izgubiti zainteresovanost.
Moj hobi je beskrajna pustolovina otkrića i divljenje. Čak ni u večnom životu u Božjem novom svetu nećemo saznati sve misterije kosmosa (Propovednik 3:11; 8:17). Ali tada će biti večno fascinantno učiti sve više i više o njemu (Priloženo).