Mostovi — šta bismo bez njih?
„Hvali most koji te je preneo“ (Džordž Kolman, engleski pozorišni pisac iz 19. veka).
KADA ste poslednji put prešli preko nekog mosta? Da li ste to uopšte zapazili? Milioni ljudi svakodnevno prelaze mostove. Mi ih jednostavno uzimamo zdravo za gotovo. Hodamo i vozimo se po njima ili putujemo ispod njih, a da možda i ne pomislimo na njih. Ali šta bi bilo da ih nema?
Već hiljadama godina, čovek i životinja mogu preći preko inače neprolaznih jazova, bilo da se radi o reci, provaliji ili guduri, zahvaljujući nekakvoj vrsti mosta. Teško je i zamisliti neke gradove bez mostova — Kairo, London, Moskvu, Njujork, Sidnej i mnoge druge. Da, mostovi imaju drevnu prošlost.
Mostovi u prošlosti
Pre više od 2 500 godina, vavilonska kraljica Nitokris sagradila je most preko reke Eufrat. Zašto? Grčki istoričar Herodot odgovara: „Reka je podelila [Vavilon] na dva zasebna dela. Pod vlašću prethodnih kraljeva, ako je neko želeo da pređe s jedne strane na drugu, morao je to učiniti čamcem, što je čini mi se, bilo veoma mučno.“ Koristeći drvo, pečene cigle i kamene blokove kao građevinski materijal a gvožđe i olovo kao malter, Nitokris je podigla most na jednoj od najpoznatijih reka drevnih vremena.
Ponekad, mostovi su uticali na tok istorije. Kada je Darije Veliki, kralj Persije krenuo u svoj vojni pohod protiv Skita, on je želeo da pođe najkraćim mogućim kopnenim putem iz Azije u Evropu. To je značilo vođenje armije od 600 000 ljudi preko Bosforskog moreuza. Bilo je opasno preći brodom preko moreuza zbog guste magle i opasnih struja, tako da je Darije spojio brodove sve dok nije načinio jedan ploveći pontonski most dugačak 900 metara. Danas, ne morate da se namučite kao Darije da biste prešli preko tog moreuza. Taj put možete prevaliti automobilom za manje od dve minute ako koristite most Bosfor u Istambulu, u Turskoj.
Ako ste student Biblije, možda se možete setiti situacije kada je nepostojanje mosta uticalo na tok istorije. Setite se šta se dogodilo kada je vavilonski kralj Navuhodonosor izvršio opsadu ostrvskog grada Tira. On je 13 godina pokušavao da osvoji grad ali mu to nije pošlo za rukom, delimično zato što nije postojao most između ostrva i kopna (Jezekilj 29:17-20). Ostrvski deo grada nije bio osvojen još trista godina, kada je Aleksandar Veliki izgradio jedan nasip od obale do ostrva.
Do prvoga veka, ’svi putevi su vodili u Rim‘, ali Rimljanima su bili potrebni i mostovi, koliko i putevi, da bi sjedinili carstvo. Upotrebom kamenja teškog i do osam tona, rimski inženjeri su izgradili zasvođene mostove koji su bili tako vešto projektovani da neki od njih još uvek postoje, nakon više od dve hiljade godina. Njihovi akvadukti i vijadukti u stvari jesu mostovi.
U srednjem veku, mostovi su ponekad služili kao utvrđenja. Godine 944. n. e., Saksonci su sagradili most od drvene građe preko reke Temze u Londonu, da bi odbili napad Danaca. Skoro trista godina kasnije, ovaj drveni most bio je zamenjen Starim londonskim mostom, proslavljenim u istoriji i poeziji.
Do vremena kada je kraljica Elizabeta I sela na presto Engleske, Stari londonski most nije više bio samo utvrđenje od kamena. Na samom mostu bile su izgrađene zgrade. Na prvom spratu nalazile su se prodavnice. A na gornjim spratovima? Oni su služili kao stambene prostorije za bogate trgovce pa čak i članove samog kraljevskog dvora. Londonski most postao je centar društvenog života Londona. Zakupnina koja se sakupljala od prodavnica i stanova, koristila se za finansiranje održavanja mosta, i naravno, na Londonskom mostu naplaćivala se mostarina!
Dok su Evropljani bili zaokupirani izgradnjom mostova od drvene građe i kamena, južnoameričke Inke pravile su ih od užadi. Jedan poznati primer toga jeste most u San Luis Reju, koji je premošćavao reku Apurimak u Peruu. Inke su koristile vlakna biljaka koja su uplele u užad debelu poput ljudskog struka. Postavili su užad preko kamenih stubova i zatim ih prevukli preko reke. Kada su vezali užad na oba kraja, postavili su platformu načinjenu od debelih dasaka da bi napravili stazu. Ljudstvo za održavanje užadi obnavljalo je užad svake druge godine. Ovaj most je bio toliko dobro konstruisan i održavan da je trajao pet stotina godina!
Mostovi i naše promenljive potrebe
Mostovi moraju biti kadri da odole zemljotresima, jakim vetrovima i promenama temperature. Kao što smo videli, sve donedavno inženjeri su koristili drvenu građu, ciglu ili kamen za izgradnju mostova. Kada su krajem 19. veka počeli da se koriste automobili, trebalo je već postojeće mostove ojačati i povećati da bi se prilagodili fizički težem saobraćaju.
Pronalaskom parne lokomotive takođe je dat daljnji podstrek izgradnji mostova i njihovom obliku. Najpodesniji smer železničke pruge često se opružao preko nekog širokog kanala ili duboke provalije. Može li se sagraditi most koji bi premostio jaz i izdržao teret koji se stalno povećavao dodavanjem lokomotivi sve većeg broja teretnih vagona? Mostovi od livenog gvožđa udovoljili su potrebama tog vremena. Jedan od najpoznatijih mostova s početka 19. veka, jeste viseći most nad Menajskim moreuzom, u Severnom Velsu, a projektovao ga je i dovršio 1826. škotski inženjer Tomas Telford. Dugačak je 176 metara i još uvek je u upotrebi! Međutim, liveno gvožđe je krto i mostovi su se često rušili. Konačno, krajem 1800-ih, počela je proizvodnja čelika. Ovaj materijal je posedovao svojstva koja su bila pogodna za izgradnju dužih i bezbednijih mostova.
Vrste strukture mostova
Postoji sedam glavnih vrsta mostova. (Vidite gornji okvir.) Ovde ćemo ukratko osmotriti dve.
Konzolni mostovi imaju dva masivna potporna stuba sa obe strane reke. Grede su pričvršćene za svaki potporni stub kao što je daska za skakanje pričvršćena za ivicu bazena. Da bi se završio most, grede se na sredini spajaju čvrstim graničnikom.
Gde je brza reka ili gde je rečno korito veoma meko, često je poželjnija konzolna konstrukcija pošto ona ne zahteva postavljanje stubova usred rečnog korita. Zbog njihove krutosti, konzolni mostovi su idealni za tako težak saobraćaj kao što je saobraćaj teretnih vozova.
Možda ste već videli akrobatu u cirkusu kako hoda po žici. Shvatate li da on u stvari hoda preko mosta — i to visećeg mosta? Neki viseći mostovi koji su danas u upotrebi nisu mnogo složeniji od zategnute žice. Oni mogu biti sastavljeni od užeta vezanog na oba kraja s korpom koja je okačena o uže. Putnik seda u korpu i samog sebe pokreće niz blagu padinu sve dok ne stigne na drugu stranu. Ljudi širom sveta, sve vreme koriste proste mostove od užeta.
Naravno, teško bi bilo zamisliti da automobil pređe preko mosta od užeta. Pronalaskom gvozdenih lanaca i čeličnih žica bila je omogućena izgradnja visećih mostova koji bi mogli izdržati velika opterećenja. Savremeni viseći mostovi mogu imati raspon od 1 200 metara ili još veći. Viseći most se uglavnom sastoji od dva čelična stuba, od kojih svaki stoji na jednom stubu nosaču. Čelični kablovi, sačinjeni od hiljada žica, pričvršćeni su za čelične stubove mosta i za put koji se nalazi ispod. Kablovi su glavni nosači tereta saobraćaja i puta. Kada je pravilno konstruisan, viseći most je jedan od najbezbednijih mostova na svetu.
U prošlosti, možda ste mostove uzimali zdravo za gotovo. Međutim, sledeći put kada se šetate preko nekog vama poznatog mosta, zapitajte se: ’Šta ja u stvari znam o ovom mostu? Kada je izgrađen? Pažljivo ga pogledajte. Da li je on konzolni, viseći ili most neke druge vrste? Zašto je izabrana baš ta vrsta?
Zatim, dok hodate mostom, pogledajte naniže i zapitajte se: ’Šta bih ja bez njega?‘
[Okvir/slika na 12. strani]
VRSTE MOSTOVA
1. GREDNI MOSTOVI se često koriste na autoputevima. Grede su položene na stubove ili podupirače. Ovi mostovi mogu imati raspon i do 300 metara.
2. REŠETKASTE MOSTOVE podupiru rešetke u obliku trougla. Ovi mostovi, često korišćeni za železnicu, grade se da bi premostili klisure, reke i druge prepreke.
3. Kod LUČNIH MOSTOVA oba kraja formiraju luk. To je jedna od najstarijih vrsta mostova. Rimljani su gradili ovu vrstu luka za svoje akvadukte i vijadukte, i koristili su završni kamen pri stvaranju luka. Mnogi njihovi mostovi postoje još i danas.
4, VISEĆI MOSTOVI S KABLOVIMA liče na viseće mostove, s tom razlikom što su kod njih kablovi direktno vezani za potporne stubove.
5. POKRETNI MOSTOVI se mogu podizati ili okretati da bi brodovima omogućili prolaz. Londonski Tauer Bridž je dobar primer takvog mosta.
6. KONZOLNI MOSTOVI objašnjeni su u tekstu
7. VISEĆI MOSTOVI objašnjeni su u tekstu (World Book Encyclopedia, 1994).
[Tabela na 13. strani]
NEKI POZNATI MOSTOVI
VISEĆI
Storebelt Danska 1 624 m
Bruklin SAD 486 m
Golden Gejt SAD 1 280 m
Jiangjin Jangce Kina 1 385 m
KONZOLNI
Fort (dva raspona) Škotska oba po 521 m
Kvibek Kanada 549 m
Misisipi River SAD 480 m
ČELIČNI LUČNI
Sidnej Harbor Australija 500 m
Berčinaf Zimbabve 329 m
VISEĆI S KABLOVIMA
Pon de Normandi Francuska 856 m
Skarnsane Norveška 530 m
[Slika na 10. strani]
Savremeni gredni most iznad drevnog lučnog mosta u Almeriji, u Španiji
[Slika na 13. strani]
Bruklin Bridž, Njujork, SAD (viseći)
[Slika na 13. strani]
Tauer Bridž, London, Engleska (pokretni)
[Slika na 13. strani]
Sidnej Harbor Bridž, Australija (lučni)
[Slika na 13. strani]
Seto Ohaši, Japan (viseći s kablovima)