Koja je Božja namera?

MNOGI ljudi koji sumnjaju u postojanje svemoćnog Boga punog ljubavi, pitaju: ako Bog postoji, zašto je dozvolio toliko patnje i zla tokom cele istorije? zašto dopušta ovo žalosno stanje koje vidimo oko nas danas? zašto ne učini nešto da bi okončao ratove, kriminal, nepravdu, siromaštvo i druge jade koji su sve učestaliji u tako puno zemalja širom sveta?

Neki kažu da je Bog stvorio svemir, postavio ljude na planeti Zemlji i zatim ih ostavio da se bave svojim stvarima. Prema ovom gledištu, Bog ne bi bio kriv za nevolju i jad koji ljudi sami sebi čine zbog svoje pohlepe ili lošeg upravljanja.

Ipak, drugi odbacuju takvu teoriju. Na primer, profesor fizike Konjerz Hering, koji priznaje da veruje u Boga, kaže: „Odbacujem ideju o Bogu koji je nekada davno pokrenuo jedan veliki mehanizam i da otada stoji po strani kao nemi posmatrač i gleda kako se čovečanstvo bori sa svojim problemima. Jedan od razloga zbog kojih odbacujem ovakvu teoriju jeste taj što mi moje iskustvo kao naučnika ne pruža nikakve argumente da verujem da postoji bilo kakav model svemira ’tačan kao sat‘, koji je definitivno i krajnje ispravan. Naše naučne teorije... postajaće sve bolje, ali sasvim sam siguran da će one uvek ostati nesavršene. Mislim da je realnije verovati u jednu živu silu koja nam ovo poboljšanje uvek čini mogućim.“

Bog ima nameru

Božja prvobitna namera bila je da planeta Zemlja bude naseljena pravednim, savršenim ljudima. Prorok Isaija je rekao: „Jer ovako govori Gospod, stvoritelj neba, jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava“ (Isaija 45:18).

Umesto da naseli Zemlju direktnim stvaranjem ljudi, Bog je nameravao da je napuni procesom rađanja. Kada su se Adam i Eva pobunili protiv Boga, to nije osujetilo njegovu prvobitnu nameru već je samo dovelo do neophodnog podešavanja nekih detalja da bi se njegova namera s ljudima ostvarila i sasvim napunila Zemlja.

U otprilike prvih 6 000 godina ovog perioda, Bog je dozvolio čovečanstvu da deluje nezavisno od njegovog direktnog vođstva. To je upravo ono što su naši praroditelji izabrali prema sopstvenoj slobodnoj volji (Postanje 3:17-19; Ponovljeni zakoni 32:4, 5). Dopuštanjem nezavisnosti od Božjeg vođstva i dopuštanjem postojanja ljudskih vladavina koje su usledile umesto Božje, trebalo je razotkriti čovekovu nesposobnost da upravlja svojim koracima i njegovu nesposobnost da uspešno vlada nad svojim bližnjima.

Naravno, Jehova je unapred znao ishod. On je nadahnjivao biblijske pisce da to zapišu. Na primer, prorok Jeremija je napisao: „Znam Gospode! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23).

Mudri čovek Solomon, komentarisao je o katastrofalnim posledicama koje nastaju kada ljudi pokušavaju da vladaju nad svojim bližnjima, kao što su to vekovima činili. „Sve sam ovo video, i upravio sam pažnju srca svoga na sve što se pod suncem radi. Ima i vreme kad čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9).

Međutim, iako ne „stoji po strani kao nemi posmatrač i gleda kako se čovečanstvo bori sa svojim problemima“, Svemogući Bog ima dobre razloge što dozvoljava da prolaze ove hiljade godina a da se pri tome ne meša direktno u život većeg dela čovečanstva.

Poslužilo je u dobru svrhu

Proteklih 6 000 godina ljudske istorije može izgledati kao dug period u poređenju s našim prosečnim životnim vekom koji je kraći od 100 godina. Ali, prema Božjem vremenskom planu i njegovom gledištu o prolasku vremena, ove hiljade godina jesu poput šest dana — manje od jedne nedelje! Apostol Petar je objasnio: „Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubljeni: da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, a hiljada godina kao jedan dan“ (2. Petrova 3:8).

Petar zatim protivreči bilo kakvoj optužbi zbog navodnog nemara ili odugovlačenja s Božje strane, time što dodaje: „Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego vas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje“ (2. Petrova 3:9).

Dakle, kada taj određeni broj godina istekne, Stvoritelj će dokrajčiti ovo loše postupanje prema našoj predivnoj planeti. Do tada će već biti dato dovoljno vremena da se dokaže da je čovek nesposoban da vlada, prekine ratove, nasilje, siromaštvo, bolesti i druge uzroke patnji. To će kroz praktično iskustvo potvrditi ono na šta je Bog još na samom početku ukazivao ljudima — naime, da moraju slediti božansko vođstvo da bi bili uspešni (Postanje 2:15-17).

Prema ispunjenju biblijskog proročanstva, sada živimo u završnom delu ’poslednjih dana‘ ovog bezbožnog sistema stvari (2. Timoteju 3:1-5, 13; Matej 24:3-14). Božje tolerisanje ljudskog vladanja koje je nezavisno od Boga, kao i tolerisanje zla i patnje, približava se svome kraju (Danilo 2:44). Uskoro će nastupiti najveća nevolja kakvu svet nikada nije video, koja će kulminirati u ’boju velikog dana Boga Svedržitelja‘, u Armagedonu (Otkrivenje 16:14, 16). Ovaj rat koji Bog vodi, neće uništiti Božje delo, Zemlju, već će ’uništiti one koji zemlju uništuju‘ (Otkrivenje 11:18).

Božje hiljadugodišnje Kraljevstvo

Nakon Armagedona, na Zemlji će biti na milione preživelih (Otkrivenje 7:9-14). Tada će se ispuniti proročanstvo iz Poslovica 2:21, 22: „Jer u zemlji živeće pravedni i pošteni u njoj će ostati. Bezdušnici će se istrebiti iz zemlje, nevernici će se iščupati iz nje.“

Božja namera je da nakon pravednog rata od Armagedona usledi jedan poseban period od hiljadu godina (Otkrivenje 20:1-3). Kroz taj period će se utvrditi hiljadugodišnja vladavina Božjeg sina, Isusa Hrista, Kralja Božjeg nebeskog Kraljevstva (Matej 6:10). Tokom ove radosne Kraljevske vladavine nad Zemljom, bezbroj miliona ljudi biće uskrsnuto iz smrtnog sna da bi se i oni pridružili milionima preživelih u Armagedonu (Dela apostolska 24:15). Svi zajedno biće obnovljeni do savršenstva, i tada — na kraju hiljadugodišnje Hristove vladavine — konačno će Zemlja biti napunjena savršenim muškarcima i ženama, potomcima Adama i Eve. Božja namera biće slavno i uspešno izvršena.

Da, Božja namera je da ’otre svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti, jer prvih stvari nestade. I onaj što seđaše na prestolu reče: „Evo sve novo tvorim“‘ (Otkrivenje 21:4, 5). Bez sumnje, ta namera biće ispunjena u veoma bliskoj budućnosti (Isaija 14:24, 27).

[Slika na 5. strani]

U Božjem novom svetu, ljudi će zauvek srećno živeti