Nordijsko skijanje — da li je za vas?
OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ KANADE
„LANGLOJFER LEBEN LENGER“ — „Nordijski skijaši žive duže.“ Ova popularna nemačka izreka ističe vrednost koju mnogi vide u zimskom sportu zvanom nordijsko skijanje. Zaista, u mnogim zemljama gde snega ima u izobilju, zimski predeli su često išarani mrežom tragova od skija. U nekim zemljama su udaljenosti između gradova i sela često ispisane, i mnoge staze imaju veštačko osvetljenje tako da ih skijaši koriste kada idu na posao i vraćaju se kući.
Pre 1960-ih, nordijskim skijanjem bavilo se relativno malo ljudi, ali poslednjih godina postalo je popularno na mnogim mestima širom sveta. Neki procenjuju da samo u Severnoj Americi u tom sportu godišnje uživa četiri miliona ljudi! U čemu je tajna njegove privlačnosti i draži? U niskoj ceni i očiglednoj jednostavnosti. U poređenju s njegovim poznatijim rođacima — alpskim skijanjem, to jest spustom — neki aspekti nordijskog skijanja su jednostavniji. Skijašu koji se bavi spustom potrebna je posebna, skupa oprema, kao i odeća. On mora da otputuje do brda ili planina posebno održavanih za skijanje gde se može suočiti i s kupovinom skupih karata za uspinjaču i dugim redovima za nju. Spust takođe zahteva nešto treninga što većina početnika sebi ne može priuštiti. S druge strane, u nordijskom skijanju može uživati bukvalno svako, koliko god godina da ima. Jedino što je potrebno jeste nekoliko centimetara svežeg snega, malo vežbe, relativno jeftine skije, skijaške cipele i skijaški štapovi.
Nordijsko skijanje može biti uzbudljivo iskustvo! Skijaš može ići doslovno kuda god poželi — preko poljana i livada, preko zamrznutih jezera i ledom okovanih potoka, kroz tihe šume i snegom pokrivene doline. Nordijsko skijanje može pružiti priliku za meditiranje i razmišljanje, što nama može dati šansu da se poverimo svom Stvoritelju i da mu zahvalimo za čuda života. Zima stavlja jedinstven pečat na stvarstvo Jehove Boga. Svetlucavi snežni prekrivač daje pejzažu spokojan izgled. Zemlja izgleda sveže i čisto, kao da iščekuje da bude otkrivena. Skijanje kroz šumu, pored drveća pokrivenog ledom, umiruje srce i um. Buka našeg mehaničkog sveta zamire i uskoro se čuje samo šuštanje skija.
Ako u tome učestvuje porodica ili grupa prijatelja, tada nordijsko skijanje postaje društveni izlet koji spaja i ujedinjuje. Danas u mnogim zemljama na severu Evrope neke porodice putuju vozom po 20, 30 kilometara i onda zajedno skijaju kući.
Koreni
Neki možda misle da nordijsko skijanje postoji tek odnedavno, ali daleko od toga da je ono novo. Godine 1927, u pećinama norveškog ostrva Rjudija pronađene su rezbarije u kamenu stare hiljadama godina. Jedna rezbarija prikazuje lovca koji očigledno nosi masku zeca. Izgleda da on skija na paru vrlo dugih skija. U skorije vreme, u tresetištu Skandinavije, radnici su otkrili stotine drevnih skija u odličnom stanju. Za rane nordijske narode skijanje je bilo glavni vid putovanja tokom dugih, snežnih zima. To je do te mere bio sastavni deo njihovog načina života da su čak obožavali i poštovali boga i boginju skijanja! Danas mnogi gradovi i sela u Norveškoj i Švedskoj u svojim nazivima nose tragove ovih drevnih paganskih verovanja. Pa i sam naziv Skandinavija možda ukazuje na boginju skijaša, Skade.
Dok je skijanje vekovima bilo neophodan deo nordijskog života, popularizovanje nordijskog skijanja kao međunarodnog sporta moralo je da čeka sve do 19. veka. Norvežani su u to vreme oblikovali i suzili tradicionalne skije, čime su ih poboljšali. Takođe, razvili su sistem kaiša za petu i prste, kaiša koji su preteče današnjih sistema za vezivanje. Na Telemarku, planinskoj regiji na jugu centralne Norveške, uskoro su započeli sa serijom takmičenja. Veruje se da je tamo održana prva zabeležena skijaška trka kojoj je izmereno vreme, s pobednikom koji je stazu od pet kilometara prešao za oko 30 minuta. Ubrzo posle toga, u zemljama na severu Evrope postala su popularna takmičenja u nordijskom skijanju, ali ga je jedan drugi događaj predstavio ostatku sveta.
Godine 1888, norveški istraživač Fritjof Nansen predvodio je na skijama jednu ekspediciju po Grenlandu. Nakon toga, o svom iskustvu napisao je knjigu koja je 1891. prevedena na engleski, francuski i nemački. Taj izveštaj, koji je opisao njegovo iscrpljujuće putovanje po pustim predelima Arktika, zaokupio je maštu njegovih viktorijanskih čitalaca. Rasplamsao je romantične predstave o osvajanju netaknute divljine.
Šezdesetih godina na veliko se počelo sa organizovanjem porodičnih ski-tura. Skijaški centri koji su se specijalizovali za nordijsko skijanje počeli su brzo da niču. Proizvođači su zapazili sve to i pojavila se nova, savremena oprema. Čak je i moda našla svoje mesto u svemu tome, učinivši da nordijsko skijanje postane šik. Javnost je zahtevala mesta za skijanje što je dovelo do toga da su mnoge opštine napravile staze na bilo kakvoj zemlji koja je bila slobodna, uključujući i terene za golf i gradske parkove.
Fizičke koristi
Smatra se da je nordijsko skijanje od popularnih sportova najbezbednije. Iako pad može prouzrokovati manja uganuća, ozbiljne povrede su retke i obično se dogode samo kada se nordijski skijaš usudi da pođe na strm teren ili neki zabačeni predeo.
Zbog toga što su pokreti u nordijskom skijanju mekani i ritmični, dolazi do vrlo malo oštećenja usled preopterećenja ili istezanja zglobova i mišića. Sportski doktori će onima koji su se povredili prilikom trčanja ili vožnje bicikla često prepisati nordijsko skijanje kao terapiju. To je jedna od retkih aktivnosti u kojoj su aktivirane gotovo sve glavne mišićne grupe tela, tako da skijaš dobija potpun trening. To mnogo koristi srcu i plućima, i aktivni skijaši obično imaju niži krvni pritisak i usporeniji puls u odnosu na neaktivne ljude. Zato se nordijski skijaši smatraju jednima od atleta s najboljom formom na svetu.
Kombinacija malog rizika od povrede i uglađenih, dinamičnih pokreta čini nordijsko skijanje idealnom vežbom za starije. U nekim zemljama na severu Evrope veoma je uobičajeno videti starije ljude kako idu na skijanje.
Skijanje oslobađa veliku količinu telesne toplote, tako da je moguće osećati se sasvim prijatno u relativno hladnim uslovima. Uobičajeno je da se skijaši i po najhladnijim danima takmiče u tankim kombinezonima za trku, često bez rukavica. Međutim, amateri moraju adekvatno voditi računa da zaštite ekstremitete od hladnoće. Iskusni entuzijasti koji uživaju u prirodi obično se oblače slojevito, i to tako što počinju s donjim slojem od vune ili sintetike, a završavaju sa spoljašnjim slojem koji ne propušta ni vodu ni vetar. To im omogućava da regulišu telesnu toplotu i ličnu udobnost. Prema potrebi, oni samo uklone ili dodaju slojeve. Mudri roditelji treba da budu sigurni da su njihovi mališani dobro obučeni, jer se dečja mala tela hlade mnogo brže nego tela odraslih. Pošto im se telo veoma brzo ohladi, ona vrlo lako mogu dobiti promrzline.
Ulepšajte svoje zimsko iskustvo
„Ako možete da hodate, možete i da skijate“, jeste uobičajen slogan među nordijskim skijašima, zato što su pokreti u ovom sportu tako tesno povezani s hodanjem. Premda je ova izjava do izvesne mere tačna, većini od nas bi bilo od velike koristi da sat ili dva provedemo s nekim sposobnim učiteljem. Skijaški centri nude pojedinačne ili grupne časove i početnik za kratko vreme može naučiti osnove nordijskog skijanja — prelaženje preko ravnih površina, skijanje uzbrdo, uspešno spuštanje nizbrdo i, naravno, zaustavljanje! Kada im se jednom pokažu te osnovne veštine, većina ljudi je spremna da se uhvati u koštac s terenom.
Fritjof Nansen je 1890. u vezi s nordijskim skijanjem rekao da „ništa ne može tako očvrsnuti mišiće i telo učiniti tako snažnim i elastičnim“. Možda ćete i vi uživati u ovom sportu. Vaše zimsko iskustvo zbog njega može postati uzbudljivo.
[Slike na stranama 24, 25]
Nordijsko skijanje je relativno jeftino i u njemu mogu uživati ljudi svih uzrasta
[Slika na 26. strani]
Drevne skandinavske skije pronađene u Vosu u Norveškoj
[Izvor]
Foto: © Universitetets kulturhistoriske museer, Eirik Irgens Johnsen
[Slika na 26. strani]
Rezbarija u kamenu na kojoj je drevni skijaš
[Izvor]
Foto: Inge Ove Tysnes / Syv søstre forlag