Kolekcionarstvo — hobi za koji je potrebna uravnoteženost

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AUSTRALIJE

DA LI ponekad uhvatite sebe kako sakupljate stvari pod izgovorom da bi vam „jednog dana“ mogle zatrebati? Ali, ako taj dan ne dođe, verovatno ćete malo-pomalo pobacati ono što nema praktičnu vrednost. Ipak, zanimljivo je što mnogi uživaju u sakupljanju stvari koje im nikada neće koristiti. Hobi tih osoba naziva se kolekcionarstvo.

Neki kolekcionari sakupljaju sasvim obične stvari poput kamenčića, poštanskih marki i starih novčića. Drugi predano sakupljaju lutke, plišane životinje, escajg, medalje, razglednice, antikvitete, muzičke ploče i suvenire. Mogućnosti su neograničene! Primera radi, jedan advokat iz SAD, ima kolekciju od nekih 200 000 železničkih klinova! On je jedan od stotina kolekcionara koji pretražuju zemljište oko pruge u potrazi za klinovima koji na sebi imaju utisnut datum.

Časopis Harper’s Magazine zapaža: „Neverovatno je šta sve ljudi sakupljaju: zube, perike, lobanje, tegle, karte za prevoz, pramenove kose, lepeze, papirne zmajeve, klešta, pse, novčiće, štapove, kanarince, cipele... dugmad, kosti, igle za šešire, falsifikovane potpise, prva izdanja časopisa i gas-maske.“

Ima i onih koji vole bizarne stvari. Jedna ruska grofica je sakupljala lopatice za bolesnike koje su koristili bogati i slavni. Jedan japanski regent je imao 5 000 pasa koje je držao u luksuzno opremljenom hotelu za pse. Kako navodi Harper’s Magazine, jedan bogati kolekcionar je sakupio više hiljada buva koje je „čuvao u zasebnim bočicama sa alkoholom na kojima je napisao gde je koju buvu našao i ime osobe ili životinje sa koje ju je uzeo“.

Bez obzira na takve ekstremne slučajeve, ideja o kolekcionarstvu nije novijeg datuma. Na primer, knjige i manuskripti su se od davnina sakupljali u velikom broju. Knjiga Light From the Ancient Past priča o tome kako je asirski kralj Asurbanipal (sedmi vek pre n. e.) po celome kraljevstvu razaslao pisare da bi sakupili rane zapise i dokumente za njegovu kraljevsku biblioteku u Ninivi. Njegovu palatu s tom izuzetnom bibliotekom arheolozi su otkrili 1853.

Grčko i rimsko plemstvo takođe je bilo poznato po sakupljanju umetničkih predmeta. Knjiga Collecting — An Unruly Passion navodi: „U vreme Cicerona i Cezara, Rim se isticao pobedničkom ekstravagancijom i rasipničkim trošenjem novca... Prodavci umetničkih dela zauzimali su čitave gradske četvrti. Neki od najbogatijih građana imali su čak i privatne muzeje.“

Šta je toliko privlačno u kolekcionarstvu?

Zašto se ljudi danas opredeljuju da im hobi bude sakupljanje stvari? The Encyclopedia Americana kaže: „Ljudi imaju hobi iz raznih razloga, ali uglavnom je to iz razonode. Hobi opušta i razbija svakodnevnu rutinu.“ Da, mnogi prosto uživaju u tome da posmatraju svoje kolekcije omiljenih stvari.

U australijskim novinama Canberra Times jedan članak navodi: „[Kolekcija] može dozvati u sećanje mesta i ljude koje je um praktično predao zaboravu. Kada se sastoji od antikviteta, to u nama izaziva cenjenje za umeća i interesovanja prethodnih generacija.“ Da, sakupljanje stvari može biti i veoma poučno. Na primer, poznati australijski kolekcionar Reks Nan Kivel imao je izuzetnu kolekciju od oko 15 000 predmeta vezanih za najraniju istoriju Australije i Novog Zelanda.

Još jedan razlog zbog čega je kolekcionarstvo popularno jeste taj što mnogi smatraju da su stvari koje sakupljaju dobra investicija. Časopis Utne Reader kaže: „Zašto bi inače ljudi platili 65 evra za komplet ’originalnih karata za Vudstok 1969‘, uz koji ide i pismo kojim se potvrđuje autentičnost, kada nisu čak ni bili na tom rok koncertu?... Zato što je sakupljanje stvari vezanih za ono što je popularno postalo veliki biznis.“

Međutim, na mestu je i koja reč opreza. Članak iz novina The Canberra Times upozorava: „Sakupljanje ne donosi uvek zadovoljstvo. Postoje i zamke. Nisu svi prodavci savesni. Ima mnogo falsifikata koji se bez imalo poštenja i osećaja za moral predstavljaju kao nešto dragoceno.“ Kako bi veliko razočaranje bilo otkriti da je vaša „investicija“ zapravo bezvredni falsifikat! Stoga su reči iz Poslovica 14:15 veoma praktične za kolekcionare: „Lud sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake.“

Potrebna je uravnoteženost

Baveći se kolekcionarstvom, osoba bi mogla da izgubi previše vremena, energije i novca. Jedna žena je tu svoju naviku opisala kao „neodoljiv nagon“. Dugogodišnji kolekcionar Alaster Martin čak je priznao da su neki kolekcionari „prilično čudni“.

U knjizi Collecting — An Unruly Passion (Kolekcionarstvo — neukrotiva pasija), Verner Minsterberger kaže: „Posmatrajući kolekcionare, osoba brzo zapazi neutoljivu potrebu, čak glad za sticanjem... Ono što bi nekome moglo biti čudno nije sam fenomen sakupljanja, već smešan prizor koji mnogi kolekcionari prave od sebe, njihova emocionalna vezanost za sakupljanje, njihovo uzbuđenje kada dođu do nečega ili razočaranje kada im to izmakne, i ponekad njihov čudan stav i ponašanje.“

Da li bi hrišćanin trebalo da dozvoli da njegovo oduševljenje nekim hobijem postane toliko veliko da ga odvede u nerazumnu ili čak nedoličnu krajnost? Ne, jer nas Biblija podstiče da budemo uravnoteženi (1. Petrova 1:13). Iako hobi može pričinjavati zadovoljstvo, on ne predstavlja jednu od ’važnijih stvari‘ za koje kao pobožne osobe treba da se zanimamo (Filipljanima 1:10). Možemo učiti iz primera kralja Solomona. Zahvaljujući ogromnim sredstvima kojima je raspolagao, imao je mnogo kuća, vinograda, šuma i životinja. „Što su god želele oči moje, ne branjah im“, priznao je Solomon. Ali, da li mu je težnja za takvim stvarima donela pravo zadovoljstvo? Solomon odgovara: „Ja stadoh razmišljati o svim delima ruku svojih i o trudu koji uložih da ih izvedem, i gle, sve je to taština i trčanje za vetrom“ (Propovednik 2:3-11).

Šta možete preduzeti kako biste bili sigurni da vam kolekcionarstvo neće zaseniti važnije stvari? Možete se pitati: ’Koliko vremena zaista mogu da odvojim za hobi ili razonodu?‘ Zadržite na umu da vam je potrebno vreme ne samo za sakupljanje željenih stvari nego i za održavanje kolekcije, za redovno čišćenje, izlaganje, posmatranje i čuvanje. A kako je s novcem? Da li će vam hobi izvući iz džepa i poslednju paru koja vam je neophodna za podmirivanje potreba vaše porodice? (1. Timoteju 5:8). Imate li dovoljno samokontrole da biste mogli odoleti kupovini nečega što inače sebi ne možete da priuštite? Zato, ma koliko vi to želeli, jednostavno ne možete sakupiti sve na svetu. Ono što je Solomon rekao o knjigama važi i za druge stvari: „Ne bi se nikad kraju stiglo kad bi se htelo mnogo knjiga napisati, i suviše veliko učenje umor je telu“ (Propovednik 12:14). Dakle, potrebna je uravnoteženost.

Kao što i stoji u naslovu ranije spomenute knjige, kolekcionarstvo se naziva „neukrotivom pasijom“. Ali ne mora da bude tako. Ako postoji uravnoteženost i umerenost, kolekcionarstvo može biti opuštajuća, prijatna, pa čak i poučna razonoda.

[Slika na 26. strani]

Mudro je proračunati koliko će vremena i novca odlaziti na hobi