Zašto starimo?

„Čovek, koga je žena rodila, kratkog je veka i pun nemira“ (JOV 14:1, NW).

VEROVATNO ste nekada razmišljali o tome da sve ima svoj vek trajanja. Usled svakodnevne upotrebe, automobili i usisivači s vremenom prestanu da rade. Neko bi rekao da se slično dešava i sa životinjama koje ostare i uginu. Ali, profesor zoologije Stiven Ostad objašnjava: „Živi organizmi se u mnogo čemu razlikuju od mašina. Najosnovnija karakteristika živih organizama jeste to što imaju sposobnost da se sami obnavljaju.“

Prosto je neverovatno kako se telo samo obnavlja nakon povrede, a šta tek reći za svakodnevnu regeneraciju! Uzmimo za primer naše kosti. „Iako naoko izgleda beživotno, kost je živo tkivo koje se kroz ceo život neprestano troši i ponovo obnavlja“, objašnjava se u časopisu Scientific American. „Takvim obnavljanjem se ceo skelet zameni za 10 godina.“ Drugi delovi tela se obnavljaju i brže. Neke ćelije kože, jetre i creva zamenjuju se skoro svakog dana. Svake sekunde, naše telo proizvede oko 25 miliona novih ćelija koje služe kao zamena za stare. Da se to ne dešava i da se svi delovi našeg tela stalno ne obnavljaju, ostarili bismo još tokom detinjstva.

Kada su biolozi počeli da proučavaju molekule unutar živih ćelija, još više je došla do izražaja činjenica da naš organizam fizički ne propada. Prilikom obnavljanja, svaka nova ćelija mora imati naš DNK, to jest molekul koji sadrži većinu informacija neophodnih za regeneraciju celog našeg tela. Zamislite samo koliko se puta DNK umnoži tokom našeg životnog veka, a da ne pričamo koliko puta se taj proces ponavljao otkako čovek postoji! Da bismo razumeli koliko je to zadivljujuće, razmotrimo šta bi se desilo ako bismo fotokopirali neki dokument, a zatim za sledeće umnožavanje upotrebili tu novu kopiju. Ako bismo stalno tako radili, kvalitet kopija bi bio sve lošiji i na kraju se više ništa ne bi moglo razaznati. Na sreću, kvalitet DNK nikada ne slabi iako se naše ćelije stalno dele. Kako to? Naše ćelije na mnogo načina mogu ispraviti greške koje nastaju u DNK pri njegovom umnožavanju. Da to nije tako, čovečanstvo bi odavno prestalo da postoji!

Pošto se od velikih struktura do sićušnih molekula svi delovi tela stalno zamenjuju i obnavljaju, gubitkom ćelija se ne objašnjava u potpunosti problem starenja. Brojni sistemi u telu se obnavljaju ili zamenjuju decenijama, svaki na svoj način i svojim tempom. Zašto onda kod svih njih otprilike u isto vreme dolazi do prestanka regeneracije?

Da li je starenje genetski predodređeno?

Zašto domaća mačka živi 20 godina, a oposum, koji je slične veličine, samo tri?a Zašto slepi miš može živeti 20-30 godina, a miš samo tri? Zašto džinovska kornjača može živeti 150 godina, a slon samo 70? Činioci kao što su ishrana, težina, veličina mozga i brzina rasta i metabolizma ne objašnjavaju takve razlike u životnom veku. Delo Encyclopædia Britannica navodi: „U genetskom kodu se nalaze uputstva koja određuju životni vek jedne vrste.“ U genima je zapisano maksimalno trajanje životnog veka. Ali, zašto sa približavanjem toj granici sve funkcije polako prestaju s radom?

Molekularni biolog dr Džon Medina piše: „Izgleda da postoje misteriozni signali koji se jednostavno pojave u određeno vreme i kažu ćelijama da prestanu da obavljaju svoje normalne funkcije.“ On takođe primećuje: „Postoje geni koji mogu reći ćelijama, čak celom organizmu da ostari i umre.“

Naše telo se može uporediti sa jednom firmom koja decenijama uspešno posluje. Odjednom poslodavci prestanu da zapošljavaju i obučavaju novo osoblje, da popravljaju i zamenjuju mašine, kao i da održavaju radni prostor. Posao će uskoro početi da slabi. Ali, zašto su ti poslodavci promenili svoju uspešnu politiku? To pitanje je slično onom s kojim se suočavaju biolozi koji se bave starenjem. Knjiga The Clock of Ages kaže: „U istraživanju procesa starenja, jedna od najvećih misterija je pitanje zašto ćelije prestaju da se umnožavaju i počinju da odumiru.“

Može li se starenje sprečiti?

Starenje se naziva „najsloženijim biološkim problemom“. Nakon decenija truda, naučna istraživanja nisu otkrila ni šta je uzrok starenja, a kamoli kako se ono može sprečiti. Časopis Scientific American je 2004. godine objavio upozorenje 51 naučnika koji proučavaju proces starenja. Tamo je stajalo: „Trenutno ne postoji apsolutno nijedan proizvod na tržištu koji usporava, zaustavlja starenje ili pomaže da se podmladimo.“ Iako uravnotežena ishrana i vežbanje mogu poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od prevremene smrti usled neke bolesti, još uvek ne postoji ništa što može usporiti starenje. Ti zaključci nas podsećaju na Isusove reči koje su zapisane u Bibliji: „Ko od vas može time što se brine da doda svom životnom veku jedan lakat?“ (Matej 6:27).

Sumirajući napredak koji je ostvaren na polju borbe protiv starenja, dr Džon Medina piše: „Mi ne znamo zašto u stvari starimo... Iako smo još pre nekoliko decenija objavili rat raku, još uvek nismo pronašli lek. A proces starenja je daleko složeniji nego sve ono što je uključeno u pojavu raka.“

Istraživači dolaze do važnog zaključka

Istraživanje o tome kako živa bića funkcionišu i zašto dolazi do starenja nije srušilo nadu da je moguće duže živeti. Neki su ustanovili da ih je njihovo istraživanje dovelo do važnog zaključka za razumevanje starenja. Molekularni biohemičar Majkl Bihi piše: „Tokom protekle četiri decenije, savremena biohemija je otkrila tajne ćelije... Plod tog velikog truda da se istraži ćelija — to jest život na molekularnom nivou — jasno, glasno i upečatljivo nameće odgovor: ’Stvaranje!‘“ Neko je mudro stvorio sva živa bića. Naravno, Majkl Bihi nije prvi koji je došao do tog zaključka. Razmišljajući o građi ljudskog tela, jedan psalmista je davno napisao: „Pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren“ (Psalam 139:14, NW).

Ako su sva živa bića stvorena, javlja se zanimljivo pitanje: Da li je Bog, Veliki Tvorac, stvorio čoveka da bi živeo otprilike koliko i mnoge životinje ili on želi da mi živimo duže od njih?

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

’Mi smo divno stvoreni‘

[Slika na stranama 4, 5]

Da li starenje nastaje usled prestanka obnavljanja ćelija?

[Izvor slike na 6. strani]

DNK: fotografija: www.comstock.com