Prirodni gas — energija za domaćinstvo

PRIRODNI GAS pokriva više od 20 posto ukupne svetske potražnje za energijom. Odakle se dobija? Šta je potrebno da bi bio spreman za upotrebu? Koliko ga još ima?

Mnogi naučnici veruju da je prirodni gas nastao pre više miliona godina od ostataka biljaka i životinja, uključujući plankton. Prema toj teoriji, pod dejstvom bakterija, pritiska nataloženih naslaga i visoke temperature iz unutrašnjosti Zemlje, organski ostaci su se tokom dugih perioda pretvarali u fosilna goriva — ugalj, gas i naftu. S vremenom je veći deo tog gasa ispunio šupljikave stene, ponekad stvarajući ogromne zalihe, to jest gasna polja, koja su bila zarobljena duboko ispod naslaga nepropusnih stena. Neka od tih polja su veoma velika i sadrže više biliona kubnih metara gasa. Kako se otkrivaju ta nalazišta?

Traganje za nalazištima gasa

Sateliti sa senzorima, sistemi za globalno pozicioniranje, seizmička refleksija i kompjuteri umnogome su olakšali pronalaženje nalazišta gasa. Seizmička refleksija se temelji na principu odbijanja zvuka o slojeve stena u unutrašnjosti Zemlje, na osnovu čega se dobija zvučna slika onoga što se nalazi ispod površine. Istraživači stvaraju zvučne talase koristeći slabije eksplozive ili pneumatske mašine postavljene na posebna vozila. Ti udarni talasi prodiru u Zemljinu koru, odbijaju se i zatim vraćaju do mernih uređaja koji ih registruju. Na osnovu toga, naučnici prave trodimenzionalne kompjuterske prikaze strukture stena. Zahvaljujući tim prikazima, otkrivaju se moguća nalazišta gasa.

Kod podvodnih istraživanja, zvučni talasi se stvaraju tako što se u more ispaljuju kompresovan vazduh, para ili voda. Tako nastaju udarni talasi koji stižu do morskog dna i potom se vraćaju do hidrofona koji su dugim kablovima povezani s brodom za istraživanje. I u ovom slučaju, naučnici koriste primljene signale da bi napravili kompjuterske prikaze za analizu.

Da bi se opravdali troškovi vađenja gasa, nalazište mora biti dovoljno veliko. Geolozi zato najpre određuju pritisak u nalazištu, kao i njegovu zapreminu. Pritisak se može prilično tačno odrediti pomoću manometra. Međutim, mnogo je teže precizno odrediti zapreminu. Jedan način je da se izmeri prvobitni pritisak, ispusti određena količina gasa i zatim ponovo izmeri pritisak. Mali pad pritiska znači da je nalazište veliko, dok veliki pad ukazuje da je nalazište malo.

Pripremanje gasa za upotrebu

Nakon vađenja, prirodni gas se cevima sprovodi do rafinerija gde se iz njega otklanjaju neželjeni sastojci poput ugljen-dioksida, sumpor-vodonika i sumpor-dioksida, kao i vodena para koja može izazvati koroziju cevi. Prirodni gas se zatim prečišćava na veoma niskim temperaturama da bi se otklonio nezapaljivi azot i ponovo oslobodili veoma važni helijum, butan, etan i propan. Krajnji proizvod je čist metan koji je bezbojan, bez mirisa i veoma zapaljiv. Budući da je on prirodni proizvod, naziva se i prirodni gas.

Da bi se prirodni gas bezbedno koristio u domaćinstvima, proizvođači mu dodaju male količine sumpornih jedinjenja koja imaju jak miris kako bi se brzo primetilo curenje i zatvorio dovod gasa pre nego što dođe do eksplozije. Pa ipak, prirodni gas je mnogo čistije gorivo od drugih fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta.

Radi lakšeg transporta, prirodni gas se ponekad rashlađuje na veoma niskim temperaturama i pretvara u tečni prirodni gas. Butan i propan se obično pretvaraju u tečni naftni gas koji se u mnogim domaćinstvima koristi za kuvanje. Tečni naftni gas takođe služi kao gorivo za autobuse, traktore, kamione i druga vozila. U hemijskoj industriji, butan i propan se upotrebljavaju za dobijanje plastike, rastvarača, sintetičkih vlakana i drugih organskih proizvoda.

Ograničene zalihe

Poput ostalih fosilnih goriva, ni prirodni gas nije obnovljiv izvor energije. Prema procenama, preostalo je još oko 45 posto zaliha gasa. Ukoliko je to tačno, one bi prema trenutnoj stopi potrošnje mogle potrajati još oko 60 godina. Međutim, u mnogim zemljama se potrošnja energije stalno povećava tako da današnje procene možda nisu toliko pouzdane.

Vrtoglavi porast industrijalizacije u nekim zemljama mogao bi navesti na pomisao da su Zemljina prirodna bogatstva neiscrpna. Naravno, tu je i nuklearna energija, kao i obnovljivi izvori energije poput Sunca i vetra. Ali, hoće li oni biti dovoljni da se podmire sve veće potrebe? Da li će biti štetni po okolinu i bezbedni? Vreme će pokazati.

[Dijagram/Slika na 14. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Nakon vađenja, prirodni gas se cevima sprovodi do rafinerija gde se prerađuje radi upotrebe u domaćinstvima i industriji

[Dijagram]

Nalazište gasa

Rafinerija

Kompanija za distribuciju

[Slika na 13. strani]

Posebne mašine stvaraju zvučne talase koji prodiru u Zemljinu koru i zatim se vraćaju do mernih uređaja

[Slika na 13. strani]

Geolozi analiziraju trodimenzionalne prikaze napravljene na osnovu zvučnih talasa

[Izvori slika na 13. strani]

Gore: © Lloyd Sutton/Alamy; dole: © Chris Pearsall/Alamy