Knjiga dostojna poverenja — 6. deo

NAKON osnivanja hrišćanstva, Isusovi sledbenici su nastavili da šire njegova učenja po celom Rimskom carstvu. U mnogim zemljama, među kojima su i Velika Britanija, Egipat i Srbija, još uvek se mogu videti rimski putevi, akvadukti i spomenici. Ti ostaci iz rimskog doba su stvarni. Podsećaju nas da su Isus i njegovi apostoli takođe postojali i da njihove reči i dela nisu izmišljeni. Evo jednog primera: ako se nađete na drevnom Apijevom putu, vi hodate istim putem kojim je apostol Pavle išao u Rim (Dela apostolska 28:15, 16).

Biblijski zapis o Isusu i njegovim učenicima sadrži mnogobrojna ukazivanja na istorijske događaje iz prvog veka. Zapazite kako je Luka, jedan od pisaca Biblije, istakao godinu u kojoj su se odigrala dva izuzetno značajna događaja: početak službe Jovana Krstitelja i krštenje Isusa, koji je tada postao Hrist, to jest Mesija. Luka je napisao da se to desilo „u petnaestoj godini vladavine cara Tiberija [29. n. e.], kad je Pontije Pilat bio namesnik Judeje, Irod tetrarh u Galileji“ (Luka 3:1-3, 21). Luka je spomenuo još četiri istaknute ličnosti — Irodovog brata Filipa, Lisaniju, Anu i Kajafu. Svih sedam imena se spominju i u spisima svetovnih istoričara. Ukratko ćemo reći nešto o Tiberiju, Pilatu i Irodu.

Car Tiberije. Poznata istorijska ličnost, čiji je lik sačuvan na mnogim umetničkim delima. Rimski senat ga je proglasio za cara 15. septembra 14. n. e., kada je Isus imao oko 15 godina.

bista cara Tiberija: Photograph taken by courtesy of the British Museum

Pontije Pilat. Njegovo ime se pojavljuje uz Tiberijevo u spisima rimskog istoričara Tacita, kratko nakon što je bilo završeno pisanje Biblije. Govoreći o hrišćanima, Tacit je napisao: „Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata.“

Irod Antipa. Poznat je kao graditelj Tiberijade, grada na obali Galilejskog mora. Tu je podigao i svoju palatu. Verovatno je u Tiberijadi po njegovom naređenju bila odrubljena glava Jovanu Krstitelju.

U biblijskim zapisima se takođe ukazuje na neke od važnijih događaja iz rimskog perioda. U vezi sa Isusovim rođenjem, Biblija kaže: „U to vreme izašla je naredba cara Avgusta da se popiše sve stanovništvo. Bio je to prvi popis koji je izvršen dok je Kvirinije upravljao Sirijom. Svi su išli na popis, svako u svoj grad“ (Luka 2:1-3).

Kvirinija spominju i Tacit i judejski istoričar iz prvog veka, Josif Flavije. Kao dokaz da su se takvi popisi stvarno vršili služi naredba koju je izdao jedan rimski namesnik. U primerku te naredbe, koji se čuva u Britanskoj biblioteci, stoji: „Budući da je došlo vreme da se svako domaćinstvo popiše, neophodno je da se svi, koji iz bilo kog razloga borave van svoje oblasti, vrate svojim kućama.“

Biblija nam otkriva i da je tokom vladavine rimskog cara Klaudija ’zavladala velika glad‘ (Dela apostolska 11:28). Istoričar Josif potvrđuje te reči. On je napisao: „U to vreme ih je zaista pogodila glad i mnogi ljudi su umrli.“

Pored toga, u Delima apostolskim 18:2 piše da je „Klaudije naredio da svi Judejci napuste Rim“. U prilog tome govori Klaudijeva biografija, koju je oko 121. n. e. napisao rimski istoričar Svetonije. Klaudije je „proterao sve Judejce iz Rima“, kaže Svetonije, dodajući da su Judejci „stalno izazivali nemire“ jer su gajili neprijateljstvo prema hrišćanima.

Otprilike u vreme kada je vladala prorečena glad desilo se još nešto. Iz Biblije saznajemo da je Irod Agripa, obučen u „kraljevsko ruho“, držao govor pred narodom. Okupljeni ljudi su zadivljeno povikali: „To je božji glas, a ne ljudski!“ Biblijski zapis kaže da su nakon toga Agripu „izjeli crvi i tako je izdahnuo“ (Dela apostolska 12:21-23). O ovom događaju je pisao i Josif, koji je uključio još neke pojedinosti. Prema njegovim rečima, Agripa je držao govor u „odori potpuno istkanoj od srebra“. Takođe je naveo da ga je ’iznenada obuzeo strahovit, razdiruć bol u stomaku‘ i da je umro pet dana kasnije.

U Bibliji takođe nalazimo upečatljiva proročanstva koja su bila zapisana i ispunila se u rimsko doba. Primera radi, kada je Isus ušao u Jerusalim, zaplakao je nad njim i rekao na koji će način rimska vojska uništiti grad: „Doći [će] dani kad će tvoji neprijatelji podići oko tebe ogradu od zašiljenih kolaca... Neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu, jer nisi prepoznao da je Bog došao da ispita kakva su tvoja dela“ (Luka 19:41-44).

Međutim, Isusovi sledbenici će imati priliku da pobegnu. Kako? Isus im je unapred detaljno objasnio šta da učine. „Kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega“, upozorio ih je on, „tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Oni koji budu u [Jerusalimu] neka ga napuste“ (Luka 21:20, 21). Isusovi sledbenici su se verovatno pitali: ’Kako ćemo pobeći iz opkoljenog grada?‘

Istoričar Josif je opisao šta se desilo. Kada je 66. n. e. rimski namesnik uzeo iz hramske riznice novac koji su Judejci dugovali za porez, razbesneli judejski pobunjenici su poubijali rimske vojnike i proglasili nezavisnost. Kasnije te godine, Cestije Gal, rimski namesnik Sirije, zaputio se na jug sa 30 000 vojnika i stigao u Jerusalim tokom verskog praznika. Ušao je u predgrađa i čak počeo da potkopava zidine hrama u kom su pobunjenici našli utočište. Gal se zatim povukao bez ikakvog očiglednog razloga! Puni ushićenja, Judejci su napadali njegovu vojsku koja se povlačila.

Ovaj preokret nije zavarao verne hrišćane. Bilo im je jasno da se pred njihovim očima ispunjava Isusovo neverovatno proročanstvo: grad je opkolila vojska! Kada se ta vojska povukla, hrišćani su shvatili da im se ukazala prilika da pobegnu. Mnogi su otišli u Pelu, politički neutralan grad pretežno nastanjen nejevrejima, koji se nalazio u brdima s druge strane Jordana.

Šta se desilo s Jerusalimom? Rimska vojska se vratila na čelu s Vespazijanom i njegovim sinom Titom, koji su ovog puta poveli 60 000 vojnika. Stigli su do grada nešto pre Pashe 70. n. e. i opkolili ga. Tako su uhvatili u klopku i stanovnike i hodočasnike koji su sa svih strana došli na proslavu praznika. Rimski vojnici su posekli sve drveće oko grada i napravili zid od zašiljenih kolaca, baš kao što je Isus prorekao. Jerusalim je pao posle opsade koja je trajala oko pet meseci.

Premda je Tit naredio vojnicima da ne diraju hram, jedan od njih je bacio baklju i izazvao požar, posle čega je ta građevina do temelja razrušena. Tako su se u potpunosti ispunile Isusove reči. Prema Josifom izveštaju, umrlo je oko 1 100 000 Judejaca i prozelita, uglavnom od gladi i zaraznih bolesti. Ostalih 97 000 bilo je odvedeno u zatočeništvo. Mnogi su završili u Rimu kao robovi. Ako posetite Rim, možete videti čuveni Koloseum, koji je završen nakon Titovog vojnog pohoda na Judeju, kao i Titov slavoluk, koji je podignut u spomen na osvajanje Jerusalima. Nema sumnje da se biblijska proročanstva uvek ispunjavaju do najsitnijih detalja. Zato je veoma važno da ozbiljno shvatimo ono što Biblija kaže o budućnosti.

Kada je bio izveden pred rimskog namesnika Pontija Pilata, Isus je govorio o kraljevstvu koje „nije deo ovog sveta“ (Jovan 18:36). Poučio je svoje sledbenike da se mole za tu kraljevsku vlast. „Oče naš, koji si na nebesima“, rekao je Isus, „neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10). Vredi zapaziti da će Božje Kraljevstvo omogućiti da se na zemlji vrši Božja volja, a ne volja ponosnih i častoljubivih ljudi.

Isus je kralj tog nebeskog Kraljevstva. U skladu s Božjom prvobitnom namerom, on će celu našu planetu pretvoriti u raj (Luka 23:43).

Kada će se Božje Kraljevstvo umešati u zbivanja na zemlji? Odgovor na to pitanje nazire se u onome što je Isus nakon uskrsenja otkrio apostolu Jovanu, koji je bio zatočen na ostrvu Patmos tokom vladavine rimskog cara Domicijana, Titovog brata. Isus mu je govorio o „sedam kraljeva“ i rekao: „Pet ih je palo, jedan vlada, a drugi još nije došao, ali kad dođe, ostaće kratko“ (Otkrivenje 17:10).

U vreme kada je Jovan zabeležio ove reči, pet „kraljeva“, to jest carstava je već palo: Egipat, Asirija, Vavilon, Medo-Persija i Grčka. Onaj koji je vladao bio je Rim. Prema tome, preostao je još samo jedan „kralj“ — poslednja svetska sila u biblijskoj istoriji. O kome se radi? Koliko će vladati? Odgovore na ova pitanja potražite u sledećem izdanju Probudite se!