10. poglavlje

Je li to, možda, vešta obmana?

TOKOM vekova postali su ljudi svedoci značajnih događaja. Kamenje, čaše za vodu i slični predmeti kretali su se vazduhom kao da ih nosi neka nevidljiva ruka. Čuli su se glasovi, znakovi kucanja i drugi šumovi nepoznatog porekla ili bez uočljivog uzroka. Pojavljivale su se aveti i zatim iznenada nestajale. Takvi su događaji delom tako dobro posvedočeni da se u njih jedva može sumnjati.

Mnogi ljudi smatraju takve pojave dokazom da smrt ne znači kraj svesne egzistencije. Neki veruju da duhovi mrtvih pokušavaju bilo kako obra titi na sebe pažnju živih, da bi s njima stupili u vezu.

No, moglo bi se pitati: „Ako su to stvarno umrli članovi porodice koji pokušavaju stupiti u kontakt sa živima, zašto tada njihovo javljanje obično plaši one koji ih vide? Šta se krije iza takvih stvari?

Biblija jasno pokazuje da je smrt kraj, sa svet ću povezane egzistencije. (Prop. 9:5) Prema tome, druge sile moraju biti odgovorne za događaje koji se pripisuju duhovima mrtvih. Kakve su to sile? Jesu li to možda inteligentne sile? Ako da, da li bi tada bilo moguće, da one znaju vešto varati ljude?

Mi sigurno ne želimo biti zavaravani. Biti zavaravan značilo bi za nas veliki gubitak a možda bismo zbog toga dospeli u veliku opasnost. Stoga imamo dosta razloga, da ispitamo sve postojeće dokaze i s tim raščistimo, kako bismo bili sigurni da nismo postali žrtva zavaravanja. Ne žalimo truda da se vratimo u istoriju čovečanstva koliko nam je to samo moguće da bismo saznali istinu o tom pitanju.

To nam omogućuje Biblija. Ona nas vodi čak u vreme kad je bio stvoren prvi ljudski par. 3. poglavlje 1. Mojsijeve izveštava o jednom razgovoru koji danas može mnogima izgledati neverovatnim, ali taj razgovor ipak nije izmišljen. On nam posreduje ključ za odgovor na pitanje, meša li se u ljudske prilike neko, ko ume vešto zavaravati.

POČETAK OBMANE

Jednog dana kad je Eva, prva žena bila sama č vrtu, začula je neki glas. Izgledalo je kao da govori zmija. Biblija izveštava o tom razgovoru sledeće:

„Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Jehova Bog; pa reče ženi: „Je li istina da Je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu’? A žena reče zmiji: „Mi jedemo roda sa svakog drveta u vrtu; samo s onog drveta usred vrta, kazao je Bog: „Ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. „A zmija reče ženi: ‘Nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro ili zlo“.’ I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati“. (1. Mojs. 3:1-6)

Vest, koju je prenela zmija, bila je laž. To je bila prva laž koja nam je posredovana. Ona potiče od uzročnika ili oca laži. Budući da je ta laž dovela i do smrti, lažov je istovremeno postao i ubica. Lažov očigledno nije bila doslovna zmija — stvorenje koje po prirodi ne zna govoriti. Iza zmije se morao skrivati neko, ko je poput trbuhozborca pobudio izgled kao da zmija govori. Nas, koji živimo u dvadesetom veku, ne treba to ni najmanje čuditi, jer se danas može membranu u zvučniku radija ili televizije dovesti u takvu vibraciju da proizvodi čovečji glas. Ali ko je bio taj koji je govorio kroz zmiju?

NEVIDLJIVI VARALICA

Isus Hrist, koji je došao s neba i znao šta se dogodilo u nevidljivom carstvu, rekao je ko je to bio. (Jov. 8:58) Kad su neki religiozni voće nastojali ubiti Isusa, rekao im je on: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž svoje govori, jer je laža i otac laži“. (Jov. 8:44)

Budući da je đavo lažov i ubica on očigledno mora biti obdaren razumom. No, sad se postavlja pitanje, kako je on nastao?

Iz Biblije proizlazi da su nevidljive duhovne osobe postojale još pre stvaranja Zemlje. U Jovu 38:7 te duhovne osobe označene su kao „sinovi Božji, koji klikovahu“ kada je Jehova stvarao Zemlju. Jer se nazivaju „sinovi Božji“, primili su svoj život od Boga. (Ps. 90:2)

Dakle, onaj koji je pomoću zmije prevario Evu bio je jedan od tih duhovnih Božjih sinova, inteligentno Božje stvorenje. Protuslovio je opomeni koju je Bog izgovorio obzirom na drvo spoznanja dobra i zla, oklevetao je svog Stvoritelja, prikazao je Boga lažovom. Zato je sa pravom nazvan „đavo“, jer ta reč koja se izvodi od grčke reči diabolos, znači „lažljivi optužitelj, iskrivljavatelj činjenica“. Takvim se postupkom to stvorenje suprotstavilo Bogu i time se samo načinilo sotonom (hebrejski; satan; grčki: satanas), što znači „onaj koji se odupire“.

Mi ne možemo Jehovu učiniti odgovornim za ono, što je to stvorenje učinilo, jer Biblija govori za Boga: „Delo je te stene savršeno, jer su svi putevi Njegovi pravda; Bog je veran bez nepravde, pravedan je i istinit.“ (5. Mojs. 32:4) On je stvorio svoje inteligentne sinove, kako duhovne sinove tako i čoveka, sa slobodnom voljom. Nije ih prisiljavao da mu služe, već je želeo da to učine dragovoljno i iz ljubavi. Osposobio ih je da mogu sve više produbljivati svoju ljubav prema Njemu, svom Bogu i ocu.

Ali duhovno stvorenje, koje se samo po sebi načinilo protivnikom Božjim ili klevetnikom, nije htelo usavršavati svoju ljubav prema Stvoritelju, već je dopustilo da se u njegovom srcu ukorene sebične ambicije. (usporedi 1. Tim. 3:6) To se odražava u „ponašanju cara Tirskoga“. U Jezekiljevom proročanstvu nalazimo tužbalicu o tom kralju koji je postao izdajica izraelskog kraljevstva. U toj tužbalici govori:

„Gle, ti beše uzor savršenstva, pun mudrosti i čudesno lep! U Edenu, vrtu Božjem, ti življaše, ... Postavih te kao raskriljena heruvima zaštitnika; bio si na svetoj gori Božjoj, hodio si posred ognjena kamenja. Savršen beše na putima svojim od dana svojega rođenja dok ti se u srcu ne zače bezakonje... Srce ti se uzoholi zbog lepote tvoje, mudrost svoju odbaci zbog svojega blaga!.. (Jezek. 28:12-17, ST)

Kao „car Tirski“ koji je postao izdajnik, tako je i pobunjenički duhovni sin Božji mislio previsoko o sebi. Oholost je pobudila u njemu želju da vlada nad ljudskim rodom, a svoj cilj nastojao je postići obmanom. Do sada je većina ljudi postala žrtva te obmane. Odbijaju vršiti volju Božju koja je objašnjena u Reči Božjoj, Bibliji, i tako se u stvari povezuju sa sotonom. Oni prihvataju istu laž kao i Eva, naime, da može biti od velike koristi ako se radi nasuprot volji Božjoj.

Budući da Reč Božja zabranjuje saobraćati sa mrtvima, osobe koje pokušavaju s njima razgovarati, stavljaju se na stranu sotone, đavola. One mogu verovati da su uspostavile vezu s mrtvima dok su u stvari žrtve prevare. Sotona, koji je mogao kod Eve pobuditi utisak da govori zmija. može isto tako veoma lako pobuditi utisak da govore umrli preko medija. Znači li to, da je sotona lično odgovoran za sve te značajne pojave koje se pripisuju duhovima umrlih? Sudeluju li na tome još i drugi?

DALJNJE NEVIDLJIVE VARALICE

Iz Biblije proizlazi da sotona nije jedino buntovno stvorenje. U tom je biblijskom stavku sotona prikazan simbolično kao „veliki ognjeni zmaj“ kojega „rep“ odvlači „trećinu zvezda nebeskih“. Da, sotona je uspeo svojim uticajem, uspoređenim repom, navesti i druge „zvezde“ ili duhovne sinove Božje da mu se priključe i postupaju buntovnički kao i on. (Usporedi Jov 38:7, gde su duhovni sinovi Božji nazvani „zvezdama jutarnjim“). To se dogodilo pre opšteg potopa. Mnogi anđeli napustili su protivno volji Božjoj „svoje pravo prebivalište“ na nebu i, uzevši ljudska tela, živeli su sa ženama u bračnim zajednicama te stvarali potomstvo bastarda, poznato kao nefilimi. O tome čitamo:

„I dogodi se, kad su se ljudi počeli množiti na površini Zemlje i kad im se narediše kćeri, da su sinovi istinitog Boga motrili kćeri ljudske i da su primetili da su lepo izgledale; tada su uzimali za žene sve, koje su izabrali... U te su se dane nalazili na Zemlji nefilimi, a i nakon toga, jer su sinovi istinitog Boga nastavljali imati odnose s ljudskim kćerima te im one rađahu sinove, a to bijahu snažni muževi od starine, muževi na glasu“. (1. Mojs. 6:1-4, NS)

Za vreme opšteg potopa izgubili su sinovi Božji svoje žene i potomke, koji su bili bastardi. Oni sami morali su napustiti svoja tela. Biblija izveštava o tome, šta im se nakon toga dogodilo, sledeće: „Jer kad Bog ne poštede anđela koji sagrešiše, nego ih baci u bezdan i metnu u okove mraka, i zadržava ih za sud. (2. Pet. 2:4, BA) U Judi 6 se još o tome kaže: „I anđele koji ne održaše svojega starešinstva nego ostaviše svoj stan, čuva u večnim okovima pod mrakom za sud velikoga dana“.

Budući da se ti opisi odnose na duhovna stvorenja, ne može se „bezdanom duboke tame“ i „večnim okovima“ misliti nešto doslovno. Ti su izrazi samo slika ograničenja slobode, stanja poniženja, bez zraka Božjeg svetla.

Biblija ne daje povoda zaključku, da se ti neposlušni anđeli nalaze na nekom mestu sličnom Tartaru poznatom iz grčke mitologije, koji opisuje Homer u svojoj Ilijadi a to znači, u najdonjoj tamnici gde bi trebali biti zarobljeni Kronos n duhovi drugih Titana. Apostol Petar nije verovao u takve mitske bogove. Stoga ne postoji nikakav razlog zaključivati, da je taj grčki izraz „baciti u Tartar“, koji je upotrebio, makar samo bledo ukazivanje na postojanje tog mitskog mesta koje je Homer devet vekova ranije spomenuo. U grčkom jeziku je izraz „baciti u Tartar* samo jedna reč, jedan glagol, naime, tartaroo. Ta se reč takođe upotrebljava u značenju; poniziti na najniži stepen.

To ne znači da se nekoga doslovno dovodi na neko niže ležeće mesto, nego samo da ga se ponizi. Zato ne smemo grčki glagol koji se prevodi izrazom „baciti u Tartar“ smatrati ukazivanjem na to da uistinu postoji takvo mesto nego ukazivanjem na neko stanje.

Ta su ponižena duhovna stvorenja označena u 1. Petrovoj 3:19, 20 kao „duhovi u tamnici“, ikoji nekad ne hteše slušati, kad ih očekivaše Božje trpljenje u vreme Nojevo, kada se građaše kovčeg“. Iz Biblije, dakle jasno proizlazi da je „anđelima koji su sagrešili“ bila ograničena sloboda. Nigde se u Bibliji ne govori da su se oni nakon opšteg potopa mogli utelovljavati i vidljivo delovati na Zemlji. To dopušta razuman zaključak da su ograničenjem, koje im je postavljeno bili onemogućeni da se ponovo utelovljavaju.

ČUVAJ SE UTICAJA DEMONA

Međutim, treba zalaziti da su neposlušni anđeli koji su tada postali poznati kao demoni, snažno težili da žive s ljudima u telesnoj zajednici. Za volju spolnog užitka sa ženama bili su spremni napustiti svoje nebeske položaje. Njima više nije moguće održavati takve telesne odnose. Biblija pokazuje da su njihove želje ipak ostale nepromenjene. Oni koriste svaku priliku da bi došli u dodir s ljudima ili da čak njima ovladaju. Na to se osvrnuo Isus Hrist kad je slikovito rekao:

„A kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nađe ga. Onda reče: da se vratim u dom svoj od kuda sam izašao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje gore čoveku onome od prvoga“. (Mat. 12:43-45)

Zato je bezuslovno potrebno biti na oprezu, ako ne želimo podleći uticaju demona. Možemo biti u neizvesnosti obzirom na nas i našu budućnost. Ali, možda imamo nezadrživu želju dobiti bilo kakvu potvrdu, da će nam biti dobro. Mogu nas čak dražiti neugodne i zastrašujuće pojave prilikom okultističkih čaranja. Mogli bismo čuti o nekome ko bi bio u stanju sasvim tačno unapred proreći budućnost. Ili, želimo upoznati razna sredstva za vračanje: alfabetske tablice, AUM (moć nadnaravnog zapažanja), proricanje na talog kafe, uljne šare na vodi, viline rašlje, klatno, položaj i kretanje zvezda (astrologija), zavijanje pasa, let ptica, kretanje zmija, gledanje u kristalnu kuglu i slično. Mogli bismo misliti da je naš položaj toliko ozbiljan, ili da je okultističko uzbuđivanje tako snažno, da možda odlučimo poći nekom vračaru ili mediju. Ili da se počnemo baviti nekim drugim oblikom čarobnjaštva. Možda bismo želeli to samo jednom pokušati.

Je li to razumno? Sasvim sigurno nije. Naša nas znatiželja može dovesti pod uticaj demona. Takav postupak ne donosi olakšanje, a ni utehu, nego time može naš položaj postati samo još nezgodniji. Natprirodne pojave mogu nas noću lišiti ona, a danju zastrašivati. Možemo čuti čudnovate glasove koji nam šapću da ubijemo sebe ili nekoga drugog.

Nije li, stoga, razumno izbegavati takvu opasnost i čuvati se bilo kakvog oblika vračanja? U Jehovinim očima to nisu beznačajne stvari. On je čarobnjaštvo označio zločinom koji zaslužuje smrtnu kaznu, kako bi Izraelce sačuvao da ih zli duhovi ne prevare i da im ne nanesu štetu. Zakon je glasio: „A čovek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih“. (3. Mojs. 20:27)

Bog još uvek tako gleda na medije, čarobnjake i vračare. Još uvek je na snazi Božja osuda za sve one koji se bave spiritizmom. (Otkr. 21:8)

Zato nastoj svim silama sprečiti da te prevare ta zla duhovna stvorenja. Ako ikada čuješ takav čudnovat glas, koji te, možda, želi uveriti da s tobom razgovara neki umrli prijatelj ili član tvoje porodice, tada ga prezri. Zovi ime istinitog Boga Jehove i moli mu se za pomoć da bi mogao odoleti uticaju demona. Sledi savet sina Božjega moleći Boga: „Oslobodi me od onoga koji je zao“. (Mat. 6:13, NS) Što se pak tiče predmeta koji su u vezi sa čarobnjaštvom, potrebno je slediti stanovnike staroga grada Efesa koji su se odlučili za pravo obožavanje: „A mnogi od onih koji čarahu, sabravši knjige svoje spaljivahu ih pred svima.“ Iako su to bile skupe knjige, nije ih to sprečilo da ih unište. (D. ap. 19:19)

Šta misliš, da li bi, obzirom na ovaj primer, bilo ispravno, namerno saobraćati sa osobama koje se bave okultizmom i primati od njih darove? Ne bi li, time mogao doći pod uticaj demona?

Najbolju priliku izbeći opasnost da budemo prevareni od tih zlih duhova imamo ako spoznamo, da su oni često uzrok što neke osobe vide neprijatne i zastrašujuće prilike ili čuju glasove, kucanja i vide senke aveti nepoznatog porekla. To znanje oslobodiće nas straha pred mrtvima i podbuditi, da ne podržavamo kult mrtvih, što je i onako bezvredno. Doprineće i tome da ne budemo prevareni od zlih duhova.

Ali, mi se možemo zaštititi od svake vrste prevare sotone i njegovih demona u vezi mrtvih. samo ako verujemo u čitavu Bibliju i u skladu sa njom postupamo. To moramo činiti, jer ona je nadahnuta Reč Božja.