20. poglavlje

Kome će uskrsenje biti blagoslov

Uvezi sa uskrsenjem mrtvih nastaju mnoga pitanja. Ko će ustati? Zar i deca? Čak i dojenčad? Kako pravednici tako i nepravednici? Da li će oni, koji su bili oženjeni, biti opet sjedinjeni sa svojim ranijim bračnim drugovima.

Biblija ne objašnjava svaku pojedinost o uskrsenju. No, ona sadrži divno obećanje da će mrtvi biti dozvani u život i navodi dovoljno pojedinosti, da bi poduprla veru u to obećanje. Zar da, samo zato što ona prećutkuje neke pojedinosti, sumnjamo u verodostojnost tog obećanja?

Mi ni u našem ophođenju sa ljudima ne očekujemo da nam uvek sve podrobno objasne. Kad smo na primer, pozvani da neku svečanu gozbu, ne pitamo domaćina: „Zar će kod vas biti mesta za tolike ljude? Jeste li spremni kuvati za tolike ljude? Imate li dovoljno pribora za jelo i posuđa?“ Ne bi li takva pitanja bila uvreda? Takođe ne bi niko došao na pomisao da domaćinu kaže: „Ja ću doći samo ako mi osiguraš da ću se dobro zabaviti“. Primiti poziv i znati od koga dolazi, trebalo bi biti dovoljno za uveriti nas, da se nećemo razočarati.

Sigurno ne bi niko voleo da mora sve što kaže tačno objasniti ili dokazati. Kad bi nam, na primer, poznanik pričao da je opasno nekog utopljenika, tada ne bismo ukoliko nam je dobar prijatelj, zahtevali od njega da dokaže da je zaista učinio sve što nam je pričao, jer bi to pokazivalo nedostatak poverenja i ne bi doprinosilo učvršćenju i održavanju prijateljstva. Prema tome, neko, ko bi verovao u obećanje uskrsenja tada kada bi znao svaku pojedinost o tome, ne bi mogao biti označen prijateljem. Ko želi da ga prizna za svog prijatelja mora pokazivati veru i pouzda nje u Njegovu reč. (Jevr. 11:6) Bog se pobrinuo za mnoštvo dokaza, na kojima se može izgraditi takva vera; ali on ne sili nikoga da veruje, tako da bi naveo i dokazao svaku pojedinost, jer tada vera praktično više ne bi bila potrebna.

Izostavljanje izvesnih pojedinosti služi tako ispitivanju ljudi, da bi se utvrdilo šta im leži na srcu. Ima osoba koje su toliko obuzete sobom i svojim obljubljenim idejama da žele postupati potpuno nezavisno. Ne žele nikome polagati račun. Vera u uskrsenje zahtevala bi od njih da žive po Božjoj volji. Zato ih izostavljanje izvesnih pojedinosti o uskrsenju izgleda opravdanim razlogom da u to ne veruju. Oni su vrlo slični Sadukejima koji su živeli u vreme Isusovog delovanja na Zemlji. Sadukeji nisu verovali u uskrsenje i ukazali su zato na jedan problem, koji je prema njihovom mišljenju bio neprebrodiv. Rekli su Isusu:

„Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svojemu. Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umrije bez dece; i uze drugi ženu, i on umrije bez dece; i treći je uze; i tako svih sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše; a posle sviju umrije i žena. O uskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena“. (Luka 20:28-33)

Odgovorom, koji je Isus Hrist dao Sadukejima, dokazao je da su njihova razmišljanja bila kriva i istakao je pouzdanost obećanja o uskrsenju. Odgovorio im je:

„Deca ovoga sveta žene se i udaju; a koji se udostoje dobiti onaj svet i uskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati; ... A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Jehovu Boga Avramova i Boga Isakova i Boga Jakovljeva. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi“. (Luka 20:34-38).

ZAŠTO USKRSNULI NEMAJU IZGLED ZA BRAK?

Odgovor, koji je Isus dao Sadukejima, mogao bi neke zaprepastiti jer je rekao, da se uskrsnuli neće ženiti. Oni bi čak mogli pomisliti da uskrsenje bez braka nema za njih više nikakvu draž i da im ne može biti blagoslov.

Ne, osmotrimo li pobliže Isusov odgovor, trebamo se setiti da smo nesavršeni. Sviđa li nam se nešto ili ne, zavisi uglavnom od toga, da li „smo na to navikli ili ne. Zato sada još niko ne može sigurno znati kako će mu se sviđati pripreme koje će tada Bog stvoriti za uskrsnule. Mi sada ne znamo još ni sve pojedinosti o uskrsenju Bog je u tom pogledu mislio dobro za nas. Možda mi, kao nesavršeni ljudi, na mnogo toga, što bi nas kao savršene ispunilo radošću, sada nepovoljno reagujemo. Moguće mi ove pojedinosti sada još uopšte ne možemo razumeti. Hrist Isus je bio svestan nedostataka nesavršenih ljudi i uzimao ih je u obzir. To proizlazi iz sledećih reči koje je jednom izgovorio svojim učenicima: „Još vam mnogo imam kazati; ali sad ne možete nositi“. (Jov. 16:12)

Oni, koji će uskrsnuti u besmrtni život na nebu, nemaju nikakvu predstavu o tom životu. Ne mogu ga srazmeriti ni sa čim na Zemlji. Imaće sasvim drugačije telo. Obeležja polova, koja kao ljudi pokazuju, potpuno će nestati, neće se više moći ženiti, jer kao celina sačinjavaju Hristovu „nevestu“.

Kako je sa onima koji uskrsavaju za večni život ovde na Zemlji? Hoće li biti ponovo sjedinjeni sa svojim pređašnjim bračnim drugom? Biblija tako nešto ne govori. Ona jasno ukazuje da smrt rastavlja brak. U Rimljanima 7:2, 3 stoji: „Jer je udata žena privezana zakonom za muža dokle god on živi; a ako li muž njezin umre, razdreši se od zakona muževljega. ... prosta je od zakona da ne bude preljubočinica ako pođe za drugoga“.

Odlučuje li se sada neko na ponovnu ženidbu, ne treba biti zabrinut zbog toga, kako bi to u uskrsenju moglo delovati na njegovog pređašnjeg bračnog druga. Ako mu je teško biti neoženjen, ne treba to bezuslovno ostati nadajući se da će se nakon uskrsenja ponovo sjediniti sa svojim pređašnjim bračnim drugom. Bog je uistinu dobrostiv što od nas ne zahteva da pređašnji bračni odnos treba nakon uskrsenja umrlog bračnog druga biti opet uspostavljen kako su Sadukeji krivo mislili.

Iako mi ne znamo u kojim će područjima i s kim uskrsnuli zajedno živeti, ipak možemo biti uvereni, da će sve odredbe koje će biti postavljene, doprineti njihovoj sreći. Božji darovi — pa i uskrsenje — zadovoljiće želje i potrebe poslušnih ljudi, jer su njegovi darovi savršeni, besprekorni. (Jak. 1:17) Sve ono, što nam je do sada u svojoj velikodušnosti dao kao izraz svoje ljubavi, uverilo nas je u tu činjenicu.

DECA I OSTALI KOJI ĆE BITI PROBUĐENI

Šta će biti sa decom koja umiru? Hoće li se i ona vratiti u život, kad na Zemlji bude vladala pravda? To je sigurno želja svih roditelja, kojima je smrt oduzela dete, imaju i razloga da se nadaju ispunjenju te želje.

Meću uskrsnulima iz mrtvih, o kojima izveštava Biblija, nalazila su se i deca. Kćerka Jaira iz Galileje imala je oko 12 godina kada je Isus ponovo oživeo. (Luka 8:42, 54, 55) Dečaci, koji su uskrsnuti od proroka Ilije i Jelisija, mogli su biti mlađi ili stariji. (1. Car. 17:20-23; 2. Car. 4:32-37) I zar ne treba obzirom na uskrsavanje dece u prošlosti, s pravom očekivati da će pod vladavinom kralja Isusa Hrista uskrsnuti nebrojena deca? Sasvim sigurno! Možemo biti čvrsto uvereni da će Jehova Bog u svemu, što je u tom pogledu preduzeo, postupati prema dotičnom pravedno, mudro i sa mnogo ljubavi.

Iz Biblije jasno proizlazi da će većina ljudi — muževa, žena i dece — ustati iz mrtvih. Apostol Pavle je u svom obrambenom govoru pred namesnikom Filiksom rekao: „I imajući nadanje na Boga da će biti uskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima“. (D. ap. 24:15) „Pravednici“ su oni, koji su živeli tako, da su postigli Božju milost. Ostali ljudi su „nepravednici“. Ne znači li to da će svaki pojedinac umrli uskrsnuti? Ne, to nikako ne znači.

KO NEĆE USKRSNUTI?

Neke osobe su već osuđene od Boga i nisu dostojne uskrsenja. Biblija govori o onima KOJI se danas suprotstavljaju Hristovoj vladavini i koji nisu spremni činiti dobro njegovoj „braći“ na Zemlji: „Ovi će otići u večno odrezanje“ (Mat. 25:46, NS) To „večno odrezanje“ doživeće u neposrednoj predstojećoj „velikoj nevolji“, u kojoj će Isus Hrist zajedno sa svojim nebeskim suvladarima uništiti sve neprijatelje svoje pravedne vladavine.

O predviđenim sudionicima u nebeskom kraljevstvu, koji se pokažu nevernima Bogu, čitamo sledeće: „Nema više žrtve za grehe; nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se suprote“. (Jevr. 10:26, 27)

Govori se i o čitavim klasama ljudi, koji će biti zauvek uništeni. Isus Hrist je rekao da su fariseji, koji se nisu kajali, vođe njegovih dana, gledano kao klasa, sagrešili protiv Duha Svetoga. On je o tom grehu rekao: „Svaki greh i hula oprostiće se ljudima; a na Duha svetoga hula neće se oprostiti ljudima. Iako ko reče reč na sina čovečjega, oprostiće mu se; a koji reče na Duha svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome“. (Mat. 12:31, 32) Budući da se taj greh neće oprostiti, ostaće za kaznu večno mrtvi svi, koji su postali krivi, jer su pobijali očigledne objave Duha Božjega.

Osim za osobe o kojima Biblija izričito govori da su za uvek uništene, ne možemo mi ni za koga reći da neće uskrsnuti. Činjenica, da neki neće uskrsnuti, treba nam služiti kao opomena, kako ne bismo pošli putem, na kome bismo navukli na sebe Božje negodovanje.

USKRSENJE SUDA

Da će većina ljudi uskrsnuti iz mrtvih, treba zaista pripisati Božjoj nezasluženoj dobroti. Bog to nije bio dužan učiniti, ali Njegova ljubav i samilost prema čovečanstvu potakla su ga da dade svog sina kao otkupnu cenu i tako stvori temelj za tu pripremu. (Jov. 3:16) Zato se jedva može zamisliti da mogu postojati ljudi, koji ne bi cenili što su uskrsnuti i što su dobili izgled na večni život. Ipak će biti nekih koji neće razvijati isključivu nepokolebivu i lojalnu ljubav prema Jehovi Bogu. Zato im neće biti udeljeni večni blagoslovi, koji su im stavljeni u izgled njihovim povratkom u život.

Isus Hrist je obratio pažnju na tu činjenicu kad je govorio o „uskrsenju suda“ i nasuprot tome, o „uskrsenju života“. (Jov. 5:29) Upoređivanje života sa sudom pokazuje, da se kod suda mora raditi o nekoj presudi. O kakvoj presudi?

Upoređenje situacije onih, koji ustaju za večni život na Zemlji, i situacije onih, koji ustaju za besmrtni život na nebu, pomoći će nam da to razumemo. Biblija kaže za one, koji imaju deo „u prvom uskrsenju“; „Blažen je i svet onaj koji ima dijel u prvom uskrsenju: nad njim druga smrt nema oblasti“. (Otkr. 20:6) Budući da 144 000 sunaslednika uskrsava za nebeski besmrtni život, oni ne mogu umreti. Njihova je vernost tako nepokolebljiva, da im on može pokloniti nerazoriv život. No to se ipak ne odnosi na one, koji uskrsavaju za zemaljski život. Neki će od tih postati neverni Bogu. Zbog svoje nevernosti biti će osuđeni na „drugu smrt“, na smrt, iz „vlasti“ koje više nema oslobođenja.

Ali zašto bi neko, nakon što mu je bila ukazana Božja nezaslužena milost da bude uskrsnut iz mrtvih, ipak postupao tako da bude osuđen?

Razmotrimo li šta je Isus rekao za neke osobe koje će uskrsnuti, možemo bolje razumeti odgovor na to pitanje. Isus je rekao svojim nevernim zemljacima:

„Ninivljani izaći će s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninijem poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone. Carica južna izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Salamunovu: a gle, ovde je veći od Salamuna“. (Mat. 12:41, 42; Luka 11:31, 32)

O gradu, koji bi se tvrdoglavo ustručavao slušati reči istine, rekao je Isus:

„Lakše će biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan strašnoga suda nego li gradu onome“. (Mat. 10:15, pogledaj i nadalje i Mat. 11:21-24)

Ukoliko će Sodomi i Gomori biti „lakše“ u „dan suda“? Kako će Ninivljani koji su poslu šali Jonino propovedanje i „carica južna“ osuditi naraštaj Isusovih zemljaka?

Svojim reagovanjem na pomoć koja će im se pružati za vreme vladavine Isusa Hrista i njegovih 144 000 sukraljeva i susveštenika. To će vreme vladavine biti „dan suda“, jer će se za to vreme svim ljudima pružati prilika da pokažu žele li se podvrgnuti Božjim odredbama ili ne. Osobama, kao npr., nevernim stanovnicima gradova, koji su bili svedoci Isusovih čuda neće to biti lako.

Njima će biti veoma teško da ponizno priznaju grešku, koju su počinili kad su odbacili Isusa kao Mesiju, i da mu se sada podrede kao Kralju. Njima će zbog njihovog ponosa i tvrdoglavosti biti teže da se podvrgnu nego li stanovnicima Sodome i Gomore, koji su, doduše, bili zli, ali nikada nisu odbijali takve divne prilike kakve su imali oni, koji su bili svedoci Hristovih čudesa. Povoljnija reakcija uskrsnulih Ninivljana i carice od Sabe biće kao prekor uskrsnu loj generaciji Isusovih zemljaka koji su živeli u vreme njegove zemaljske službe. Ninivljanima i sličnim osobama biće mnogo lakše podvrgnuti se vladavini onoga, protiv koga nisu nikada imali nikakvih predrasuda.

Osobe, koje očigledno ne budu spremne pod vladavinom Hristovog kraljevstva napredovati na putu pravde, biće osuđene na „drugu smrt“. Kod nekih će se to dogoditi još pre nego postignu savršenstvo.

Drugi će se, naprotiv, nakon što dostignu ljudsko savršenstvo, pokazati nezahvalnim i nevernim Jehovi Bogu kad budu stavljeni na kušnju Nakon hiljadugodišnje vladavine biće sotona, đavo, pušten na kratko vreme iz bezdana u kojem je bio zarobljen. Kao što je zaveo Evu (koja je opet zavela Adama) time što je osporavao Božju suverenost tada će ponovo pokušati navesti savršene ljude na pobunu protiv Božje vladavine. O rezultatu tog sotoninog pokušaja piše u Otkrivenju 20:7-10, 14, 15:

„I kad se svrši hiljada godina, pustiće se sotona iz tamnice svoje, i izići će da vara narode po sva četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj, kojijeh je broj kao pesak morski. I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše oko svetijeh, i grad ljubazni, i siđe oganj od Boga s neba, i pojede ih. I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni prorok, i biće mučeni dan i noć vavijek veka. ... I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. I ko se ne nađe zapisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.“

To ukazuje na njihovo konačno uništenje ili istrebljenje. Za te neverne — kako je to Isus rekao — uskrsenje će biti „uskrsenje suda“ ili osude. Oni, koji ne budu sudelovali u sotoninoj pobuni, biće naprotiv proglašeni dostojnima večnog života. To će biti za njih trajna radost jer će živeti kao savršeni ljudi i u beskrajnu večnost ljubiti i biti ljubljeni. Njihovo uskrsenje pokazaće se kao „uskrsenje života“.

Mi možemo već sada razvijati svojstva koja Bog traži od svojih prokušanih slugu. Ako smo mu zahvalni za sve što je za nas učinio i ako već sada polazimo putem pravde, tada nam osim sadašnjeg života stoji u izgledu daleko više: večni život u savršenstvu, bez briga i boli!