22. poglavlje
Ne čezni za onim što si ostavio!
1. a) Koji blagoslovi stoje neposredno pred Božjim slugama? b) Ali, šta rade neki?
ISPUNJENJE biblijskih proročanstava daje nedvosmisleno do znanja da se mi danas nalazimo na pragu Božjeg slavnog novog sastava stvari. Uskoro će nestati zao svet a s njim i sve patnje, nezadovoljstvo i boli koje je prouzrokovao. Zemlja će biti pretvorena u raj u kom će se obožavaoci pravog Boga zauvek moći radovati savršenom čovečjem životu. Da bi ukazao na sigurno ispunjenje svojih obećanja, Jehova je rekao apostolu Jovanu: „Piši, ove su reči istinite i verne“ (Otkrivenje 21:1-5). Ali, koliko god to čudno izgledalo, neke osobe koje poznaju istinu, čeznu za načinom života sveta koji će Bog da uništi. Kako žalosno! Zašto to rade?
2. a) Šta treba da učini neko nakon što je upoznao istinu, kako mu se ne bi takvo šta dogodilo? b) Šta može ovladati njegovim mislima, ako to ne učini, i s kojim posledicama?
2 Kada su prvi put čuli dobru vest o Božjem Carstvu i saznali šta će ono da prouzrokuje, radosno su prihvatili vest. Ali, važno je takođe napredovati do hrišćanske zrelosti, produbljivati razumevate Reči Božje i nastojati sve više je primenjivati u svom životu (Jevrejima 6:1, 11, 12). Ako to neko propušta da radi zbog nedostatka cenjenja, on neće više službu Bogu smatrati dragocenom prednošću. Takva osoba može nestrpljivo da očekuje fizičke blagoslove koje Bog obećava, ispuštajući kod toga iz vida potrebu da duhovno raste i da zavisno od svojih mogućnosti deluje u delu propovedanja i pravljenja učenika, koje nam je Bog poverio. Dotični može da troši sve više vremena za ispunjavanje želja vezanih uz materijalne posede ili stvari koje ga „zabavljaju“. Tako duhovni interesi dolaze kod njega tek na drugo mesto. Ne odjednom, nego sasvim postepeno on se vraća natrag u svet (1. Timoteju 6:9, 10).
3. a) Zašto je opasno izabrati za prijatelje osobe koje ne obožavaju Jehovu? b) Kako se može lako dogoditi da se neko druži s takvim osobama?
3 Neko može da kaže da bi rado ostao u životu, imajući udela u „novoj Zemlji“, kako bi živeo u svetu u kom će vladati pravda. Ali, da li je izbor njegovih drugova u skladu sa onim što kaže? Mi naravno svaki dan neizbežno dolazimo u vezu sa osobama koje ne služe Jehovi — na radnom mestu, u školi, prilikom kupovine, da čak kod kuće. Ali, čije društvo biraš za vreme pauze na radnom mestu, pre i posle škole, kada zoveš ili posećuješ prijatelje u slobodno vreme? Da li je to zaista važno? Biblija nas opominje: „Nemojte se varati. Loše društvo kvari korisne navike“ (1. Korinćanima 15:33, NS). Ali, koje je „društvo loše“? Da li je toliko važno što određene osobe ne obožavaju Jehovu, da jednostavno rade ono što je pravo u njihovim očima. Na osnovu onoga što smo već naučili mi znamo da takve osobe neće preživeti Armagedon, niti će imati udela u „novoj Zemlji“. Svi koji omalovažavaju Jehovina merila pri izboru svojih prijatelja, uskoro će se opet naći u svetu, za koji su jednom mislili da su ga napustili. Ali, u Bibliji zapisani opominjujući primeri mogu nas, ako ih uzmemo k srcu, sačuvati od kretanja tim putem (1. Korinćanima 10:11).
„NAPISANO NAMA ZA OPOMENU“
4. a) Kako su živeli Izraelci posle Josifove smrti, u Egiptu? b) Zašto se Izraelcima pridružilo „mnogo drugoga sveta“, kada su bili oslobođeni iz Egipta? v) Kako se ta proročanska drama ispunila u novo vreme?
4 Kakvog li olakšanja za Izraelce kada ih je Jehova oslobodio iz Egipatskog ropstva! Zbog okrutnog tlačenja koje su doživeli nakon Josifove smrti, Egipat im je izgledao kao užarena peć u koju su bili bačeni (2. Mojsijeva 1:13, 14; 5. Mojsijeva 4:20). Tada je Jehova doveo u Egipat deset nevolja. Razlika između pravog Boga i egipatskih bogova bila je jasno vidljiva. Zato se Izraelcima, kada su napuštali zemlju, priključilo „mnoštvo drugoga sveta“, koje se sastojalo od neizraelaca. Tako se i danas „veliko mnoštvo“ odvaja od sveta, da bi se povezalo sa ostatkom duhovnih Izraelaca (2. Mojsijeva 12:38). Ali šta se dogodilo u logoru, ubrzo nakon njihovog izlaska iz Egipta?
5. a) U kom su se smislu ’vratili natrag u Egipat‘ uskoro nakon svog oslobođenja? b) Kako se to moglo dogoditi?
5 Hrišćanski učenik Stefan je objasnio: „Okrenuše se srcem svojim za Egipat.“ Bilo je to samo nekoliko meseci nakon njihovog oslobođenja (Dela apostolska 7:39, 40, dr Čarnić). Kako su to pokazali? Napravili su zlatno tele — na način uobičajen u Egiptu — objašnjavajući da će slaviti „svečanost u čast Jehovi“. Ipak, bilo je to oponašanje Egipćana (2. Mojsijeva 32:1-6). Jehovi se to nije nikako svidelo, jer su se ponašali u potpunoj suprotnosti od zakona koji im je on dao na gori Sinaj. Hiljade su izgubili život. Kako se to moglo dogoditi? Iako su poznavali Jehovine zapovesti očigledno nisu u svojim srcima razvijali cenjenje za te zakone, niti su cenili činjenicu da ih zaista vodi pravi Bog.
6. a) Koje je pripreme učinio Jehova za njih u pustinji? (1. Korinćanima 10:3, 4). b) Zašto su neki počeli da teže za onim što su imali u Egiptu?
6 Kada su napustili Egipat znali su kako Izraelci, tako i „mnoštvo drugog sveta“, koje je krenulo s njima, da je to bilo ispravno. Ali, prošla je i godina dana, a oni se još uvek nisu nalazili u obećanoj zemlji; još nisu našli dom u „zemlji u kojoj teče mleko i med“. Svi su imali hrane dovoljno, a posebno su dobro bili obezbeđeni u duhovnom pogledu. Oblak i stub od vatre stalno su ih podsećali da ih Jehova vodi. Na Crvenom moru i na gori Sinaj videli su znake Jehovine moći koji su ulivali strah u srca, a kroz Zakon zaveta primali su duhovnu hranu i okrepljenje. Na taj način su bili upozoravani na mnogo šta što moraju sati da rade, upućivani na to u kom pogledu moraju promeniti svoje ponašanje, misli i poticaje, kako bi se mogli dopasti Jehovi. Ali, umesto da cene sve što je Jehova učinio za njih, počeli su čeznuti za fizičkim stvarima koje su imali u Egiptu. Ti sebični zahtevi su doveli do uništenja mnoge od njih (4. Mojsijeva 11:4-6, 31-34).
7. a) Zašto su Izraelci počeli pričati o tome da bi se vratili u Egipat, kada su im uhode prenele svoj izveštaj? b) Kakav je bio ishod? (Jevrejima 3:17, 19).
7 Ubrzo potom. Mojsije šalje muževe da uhode obećanu zemlju. Kada su se vratili svi su saglasno rekli, da je to zaista zemlja u kojoj teče mleko i med“. Ipak deset uhoda se uplašilo od stanovnika te zemlje, bili su uplašeni njenim utvrđenim gradovima. Nisu se celim srcem uzdali u Jehovu, pa su uterali strah i ostalim Izraelcima. Opet su se u svojim mislima vratili u Egipat, počeli su da planiraju da se vrate natrag. I tako je zbog njihovog neverovanja celi naraštaj, star dvadeset i više godina izginuo konačno u pustinji, ne ušavši nikada u obećanu zemlju (4. Mojsijeva 13:27-33; 14:1-4, 29).
8. a) Šta su morali učiniti Lot i njegova porodica kako bi bili pošteđeni u vreme uništenja Sodome? b) Kako je Lotova žena postala stub soli? v) Koju opominjuću vest sadrži to za nas?
8 Preko 400 godina pre, ista pouka je bila posredovana u vezi s jednim drugim događajem. Avramov nećak Lot se nastanio u Sodomi, jednom moralno pokvarenom, ali bogatom gradu. Razvratnost Sodome i cele te oblasti bila je tako velika, da je Jehova odlučio da uništi grad, da nikada više ne bude sagrađen. Zato je poslao anđela da bi spasao Lota i njegovu porodicu. Kada je Lot opomenuo svoje buduće zetove, izgledao je u njihovim očima kao da se šali. Ali, nije to bila šala. U ranu zoru anđeli su hitno izveli Lota i ’njegovu porodicu iz grada, tražeći od njih da beže ne gledajući natrag. Njihov život je zavisio od poslušnosti. Lot i njegove dve kćeri učiniše sve što su im rekli anđeli i tako ostadoše u životu. Ali, Lotovoj ženi je očigledno teško palo da se odvoji od materijalnih stvari, koje je morala da ostavi. Zato se okrenula i pogledala natrag. Tako je izgubila život, pretvorivši se u stub soli. Da li smo uzeli k srcu značenje tog događaja? Da ne bismo omalovažavali značenje istog, Isus se osvrnuo na njega, kada je u vezi s našim danima opominjao na hitnost bekstva iz starog sastava. Opomenuo nas je da se ne brinemo preterano za materijalni posed, a zatim je kratko, ali upečatljivo rekao: „Opominjite se žene Lotove“ (1. Mojsijeva 19:12-26; Luka 17:31, 32). Šta nas može sačuvati od zamki, kojima su pali kao žrtve Izraelci i Lotova žena?
’TEŽITI ZA BOLJIM MESTOM‘
9. Šta je vera i kako je možemo razvijati?
9 Da ne bismo pali pod uticaj gledanja natrag, mi moramo jačati veru u ono što leži pred nama. U Jevrejima 11:1 vera se opisuje kao „zasigurano očekivanje stvari kojima se nadamo, javno dokazivanje stvarnosti, iako ih ne vidimo“ (NS). Ona je garancija — isto kao isprava o vlasništvu — da ćemo dobiti u posed ono što je Bog obećao. Vera se temelji na izrazitim činjenicama, što nam daje nepobitne razloge da možemo da budemo uvereni u stvari koje ne možemo videti doslovnim očima. To nije lakovernost, niti spremnost da se veruje u nešto samo zato jer to dobro zvuči. Da bismo mogli imati pravu veru, moramo ’pokazivati dovoljno zanimanje za lično upoznavanje činjenica na kojima se temelji vera. Takođe moramo ozbiljno razmišljati o tome kako se naučeno odnosi na naš lični život, i moramo u svom srcu razvijati ispravno cenjenje za to.
10. a) Kako je Avram pokazao svoju veru i koliko dugo? b) Kako znamo da je učinio što je pravo?
10 Avram je posedovao takvu veru. Kada je Jehova tražio od Avrama da napusti bogati grad Ur u Haldeji i da krene u daleki Hanan, u zemlju koju nikada ranije nije ni video, on je to učinio bez odlaganja. Tamo je živeo kao stranac, ne povezavši se čak ni sa kojim kraljevskim gradom, da bi bio u sigurnosti. „Jer je očekivao grad koji ima čvrste temelje (Jehovino mesijansko kraljevstvo) čiji je graditelj i tvorac Bog“. Da je čeznuo za životom u Haldeji, svakako bi se vratio natrag. Ali, umesto toga on je težio za „boljim mestom, to jest mestom koje pripada nebu“ (Jevrejima 11:8-16). Avram nije težio za tim „boljim mestom“ samo nekoliko godina, pa ni deset ili dvadeset godina. Trajalo je to sve do njegove smrti, 100 ili možda više godina nakon što je napustio Ur. On nije jednostavno rekao da veruje, nego je to dokazao svojim delima. Zato mu je sigurna nagrada. Za njega je vaskrsenje toliko sigurno, da je Isus rekao: ’Za Boga je Avram živ‘ (Luka 20:37, 38; Jakov 2:18).
11. Kako su Isak i Jakov pokazali da veruju?
11 A kako je bilo sa Avramovim sinom Isakom i Isakovim sinom Jakovom? Oni nisu nikada upoznali život u Haldeji, ali to nije za njih bio razlog da se sami jednom uvere kako se tamo živi. Kada su od svojih roditelja saznali za Jehovina obećanja, prihvatite ih svim srcem. Verovali su kao i Avram, ’težeći za boljim mestom‘. Zato ih se Bog nije stideo (Jevrejima 11:9, 16, 20, 21; 1. Mojsijeva 26:24, 25; 28:20-22).
12. Kako su Isav i Dina upali u ozbiljne teškoće?
12 Za razliku od njih, Jakovljev brat Isav nije cenio duhovne stvari. Ulazio je u brakove sa ženama koje nisu obožavale Jehovu. Umesto da ceni svete stvari, prodao je svoje pravo prvenaštva za samo jedan obrok (1. Mojsijeva 25:29-34; 26:34, 35; Jevrejima 12:14-17). Bio je jedan od onih čije fizičke želje moraju odmah da budu ispunjene. I Jakovljeva sestra Dina je upala u ozbiljne teškoće. Zašto? Zato jer se rado družila sa paganskim „kćerima zemlje“ (1. Mojsijeva 34:1, 2).
13. a) Šta mogu da očekuju od života oni koji su danas deo sveta? b) Šta će nas sačuvati od toga da se ne vratimo u svet?
13 Ako i ti kao Avram, Isak i Jakov zaista ’težiš za boljim mestom‘, to jest da bi živeo pod Jehovinim mesijanskim kraljevstvom, onda se ne vraćaj u svet. Seti se: svet ne nudi sigurnu budućnost. „Ali, koji tvori volju Božju ostaje zauvijek.“ A kakav li će to biti bogat, ispunjen život! (1. Jovanova 2:17).
[Slika na 172. strani]
„Opominjite se žene Lotove“