17. biblijska knjiga — Jestira

Pisac: Mardohej

Mesto pisanja: Susan, Elam

Pisanje završeno: otprilike 475. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 493. do otprilike 475. pre n. e.

 1. O čemu govori knjiga o Jestiri?

OVO je priča o persijskom kralju Asviru (neki smatraju da je to bio Kserks I), koji je svoju neposlušnu ženu Astinu zamenio Judejkom Jestirom, Mardohejevom rođakom. Agagej Aman skovao je zaveru da pogubi Mardoheja i pobije sve Judejce, ali je bio obešen na stub koji je sam pripremio. Mardohej je postao najviši državni službenik, a Judejci su bili spaseni. To je u glavnim crtama sadržaj knjige o Jestiri.

 2. (a) Zašto neki dovode u pitanje nadahnutost knjige o Jestiri? (b) U kom obliku se pojavljuje Božje ime u ovoj knjizi?

² Naravno, ima onih koji smatraju da knjiga o Jestiri nije ni nadahnuta ni korisna, nego da se radi samo o jednoj lepoj legendi. Oni svoje tvrdnje temelje na činjenici da se u knjizi ne spominje Božje ime. Iako je tačno da se Bog ne spominje direktno, izgleda da se u hebrejskom tekstu mogu naći četiri različita mesta gde je tetragram napisan u obliku akrostiha, što znači da početna slova četiri reči u nizu daju tetragram JHVH (hebrejski: יהוה), to jest Jehova. Tim početnim slovima pridaje se posebna važnost u najmanje tri drevna hebrejska rukopisa, a u Masori su označena crvenom bojom. Osim toga, izgleda da se u Jestiri 7:5 pojavljuje akrostih Božjih reči: „Postaću.“ (Videti fusnote za Jestiru 1:20; 5:4, 13; 7:5, 7 u engleskom prevodu Svetog pisma Novi svet — s referencama.)

 3. Koji događaji pokazuju da su se Mardohej i Jestira uzdali u Boga i da su mu se molili i u kojim događajima se može prepoznati Božje vođstvo?

³ U celoj knjizi se jasno vidi da je Mardohej uvažavao Jehovin zakon i držao ga se. Nije hteo da se pokloni čoveku koji je po svoj prilici bio Amaličanin, jer je Bog osudio Amaličane na istrebljenje (Jest. 3:1, 5; P. zak. 25:19; 1. Sam. 15:3). Mardohejeve reči iz Jestire 4:14 ukazuju na to da je očekivao izbavljenje od Jehove i da je verovao da Jehova vodi ceo tok događaja. Tri dana pre nego što je otišla kod kralja, Jestira je postila zajedno s drugim Judejcima, pokazujući time da se uzda u Boga (4:16). Božje vođstvo može se prepoznati u tome što je Jestira stekla naklonost Igaja, čuvara žena, i što kralj jedne noći nije mogao da spava pa je tražio da mu se čitaju službeni spisi iz kojih je saznao da Mardohej nije bio nagrađen zbog dobrog dela koje je učinio (Jest. 2:8, 9; 6:1-3; uporediti s Poslovicama 21:1). Poziv upućen Judejcima „da treba da drže... propise o postovima i molitvama za pomoć“ jasno naglašava važnost molitve (Jest. 9:31).

 4. Šta potvrđuje da je knjiga o Jestiri verodostojna i istinita?

⁴ Mnoge činjenice dokazuju da je ovaj izveštaj nadahnut od Boga i verodostojan. Judejci su prihvatili ovu knjigu i nazvali je jednostavno Megila, što znači „svitak“. Među nadahnute knjige pisane na hebrejskom verovatno ju je uvrstio Jezdra, koji to sigurno ne bi učinio da se radilo o izmišljenoj priči. Jevreji sve do danas slave praznik Purim, što znači „žrebovi“, prisećajući se tako velikog izbavljenja do kog je došlo u Jestirino vreme. Knjiga verodostojno opisuje persijske društvene prilike i običaje, a njen sadržaj odgovara poznatim istorijskim činjenicama i arheološkim otkrićima. Na primer, knjiga o Jestiri tačno opisuje kako su Persijanci iskazivali čast ljudima (6:8). Arheološke iskopine potvrđuju da je opis kraljeve palate koji nalazimo u knjizi o Jestiri tačan do najsitnijeg detaljaa (5:1, 2).

 5. Koji precizni podaci idu u prilog verodostojnosti knjige i u koje se razdoblje uklapa s obzirom na jezik?

⁵ I unutar same knjige se može primetiti da su izneti podaci vrlo precizni — tačno se navode imena dvorskih službenika i slugu, čak se poimence spominje i deset Amanovih sinova. Mardohejevo i Jestirino poreklo prati se sve do Kisa iz Venijaminovog plemena (2:5-7). U knjizi se ukazuje na persijske državne spise (2:23; 6:1; 10:2). Knjiga je pisana kasnim hebrejskim jezikom, a sadrži i mnoge persijske i aramejske reči i izraze. Stil pisanja je sličan stilu u Letopisima, Jezdri i Nemiji, pa se tako sasvim uklapa u razdoblje u kojem je bila napisana.

 6. (a) Kada su se odigrali događaji opisani u knjizi o Jestiri? (b) Šta dokazi govore o piscu, kao i o mestu i vremenu pisanja?

⁶ Smatra se da su se događaji opisani u knjizi o Jestiri odigrali u vreme kada je moćno Persijsko carstvo bilo na vrhuncu svoje moći i da obuhvataju razdoblje od 18 godina tokom vladavine Asvira (Kserksa I). Razni grčki, persijski i vavilonski izvori potvrđuju da se radi o razdoblju koje je trajalo sve do otprilike 475. pre n. e.b Knjigu je verovatno napisao Mardohej, koji je bio svedok tih događaja i koji je jedan od glavnih likova u knjizi. Budući da su događaji opisani vrlo detaljno i iscrpno, može se zaključiti da je pisac lično doživeo te događaje u palati u Susanu.c Iako se Mardohej ne spominje ni u jednoj drugoj knjizi u Bibliji, nema sumnje u to da je on stvarna istorijska ličnost. Zanimljivo je da je pronađen jedan nedatirani tekst pisan klinastim pismom za koji je nemački asirolog Artur Ungnad smatrao da govori o osobi po imenu Marduka (Mardohej?), visokom dvorskom službeniku u Suzi (Susanu) za vreme vladavine Kserksa I.d Mardohej je najverovatnije završio knjigu o Jestiri baš u Susanu odmah nakon što su se odigrali opisani događaji, to jest oko 475. pre n. e.

SADRŽAJ KNJIGE O JESTIRI

 7. Kakav je problem nastao na Asvirovoj gozbi i šta je on zbog toga preduzeo?

⁷ Kraljica Astina svrgnuta s položaja (1:1-22). Bila je treća godina Asvirovog vladanja. On je priredio raskošnu gozbu za sve službenike u svom carstvu i 180 dana im je pokazivao bogatstvo i slavu svog kraljevstva. Potom je održana veličanstvena sedmodnevna gozba za sav narod u Susanu. Istovremeno je kraljica Astina priredila gozbu za žene. Kralj se hvalio svojim bogatstvom i slavom, a kada je već bio veseo od vina, pozvao je Astinu kako bi pokazao njenu lepotu narodu i knezovima. Međutim, Astina se nije odazvala na poziv. Dvorski službenici su objasnili Asviru da bi se zbog tog lošeg primera mogao osramotiti u celom carstvu, pa je on po njihovom savetu svrgnuo Astinu s položaja kraljice i razaslao pisma u kojima se od svih žena zahtevalo da ’pokazuju poštovanje prema svojim muževima‘ i da svaki muž „bude gospodar u svom domu“ (1:20, 22).

 8. (a) Kako je Jestira postala kraljica? (b) Koju je zaveru Mardohej razotkrio i gde je taj događaj bio zapisan?

⁸ Jestira postaje kraljica (2:1-23). Kralj je potom naredio svojim slugama da u svih 127 pokrajina u carstvu potraže najlepše device i dovedu ih u Susan, gde će se ulepšavati pre nego što izađu pred kralja. Među izabranim devojkama bila je i Jestira. Ona je bila Judejka bez roditelja, „lepog stasa i lepog lica“, koju je odgojio njen rođak Mardohej, službenik u Susanu (2:7). Jestirino jevrejsko ime Adasa znači „mirta“. Ona se dopala Igaju, čuvaru žena, i on joj je posvetio posebnu pažnju. Niko nije znao da je Judejka jer joj je Mardohej rekao da ništa ne govori o tome. Devojke su redom dolazile pred kralja. On je izabrao Jestiru za svoju novu kraljicu i priredio je gozbu kako bi se proslavilo njeno krunisanje. Ubrzo nakon toga, Mardohej je čuo da neke sluge spremaju zaveru kako bi ubile kralja, pa je rekao Jestiri da to javi kralju „u Mardohejevo ime“ (2:22). Zavera je bila razotkrivena, zaverenici obešeni, a ceo događaj zapisan u kraljevske anale.

 9. Kako je Mardohej razgnevio Amana i kakav je proglas protiv Judejaca kasnije izdao kralj na Amanov nagovor?

⁹ Amanova zavera (3:1–5:14). Prošle su otprilike četiri godine. Aman, koji je verovatno bio potomak amaličkog kralja Agaga kojeg je pogubio Samuilo, postao je najviši državni službenik u carstvu (1. Sam. 15:33). Kralj ga je uzvisio i zapovedio je svim svojim slugama koji su bili na kraljevim vratima da se klanjaju Amanu. To je važilo i za Mardoheja. Međutim, on to nije hteo da radi, a kraljevim slugama je rekao da je Judejac. (Uporediti sa Izlaskom 17:14, 16.) Aman je bio gnevan. Kada je saznao da je Mardohej Judejac, smatrao je da je to odlična prilika da se jednom zauvek reši i Mardoheja i svih Judejaca. Pred Amanom se bacao žreb (pur) kako bi se odredio dan koji je pogodan za istrebljenje Judejaca. Aman je iskoristio kraljevu naklonost i optužio Judejce da se ne drže zakona, te je tražio da se izda pismeni nalog za njihovo istrebljenje. Ponudio je prilog od 10 000 talanata srebra (prema današnjim vrednostima otprilike 55 000 000 evra) kako bi finansirao taj pokolj. Kralj je pristao na to, pa su celim carstvom bili razaslani pismeni nalozi zapečaćeni kraljevim prstenom. Za datum kada bi se sproveo genocid nad Judejcima bio je određen trinaesti dan meseca adara.

10. Kako su Mardohej i Jestira pokazali da se uzdaju u Jehovinu moć?

¹⁰ Saznavši za taj zakon, Mardohej i svi Judejci tugovali su obučeni u kostret i posuti pepelom. Judejci su „postili... plakali i naricali“ (Jest. 4:3). Kada je Jestira čula od Mardoheja kakva je nesreća zadesila Judejce, isprva je oklevala da se zauzme za njih. Naime, ako bi neko nepozvan došao pred kralja, mogao je da bude kažnjen smrću. Međutim, Mardohej je rekao Jestiri da će i ona poginuti ako ne bude htela da im pomogne, a da će „Judejcima... izbavljenje doći s druge strane“. Tako je pokazao da se uzda u Jehovinu moć. Osim toga, rekao je Jestiri da je možda postala kraljica „upravo zbog časa kao što je ovaj“ (4:14). Uvidevši to, Jestira je pristala da dovede svoj život u opasnost, a svi Judejci u Susanu su tri dana postili s njom.

11. Kako je Jestira iskoristila to što je bila u kraljevoj milosti i šta je Aman nameravao da učini s Mardohejem?

¹¹ Jestira je obukla svoju kraljevsku odeću i došla pred kralja. Ona je našla milost u njegovim očima i kralj je pružio prema njoj zlatno žezlo, poštedevši joj tako život. Jestira je tada pozvala kralja i Amana na gozbu. Za vreme gozbe kralj ju je upitao šta želi i obećao je da će joj ispuniti svaku želju, „ako je i pola kraljevstva“. Međutim, ona ih je obojicu pozvala na još jednu gozbu koja bi bila sledećeg dana (5:6). Aman je otišao sav radostan. Međutim, na kraljevim vratima je video Mardoheja. Mardohej mu ni ovaj put nije iskazao čast niti je drhtao pred njim. Amanova radost pretvorila se u gnev. Njegova žena i prijatelji savetovali su mu da načini stub visok 50 lakata (22,3 metra) i da pribavi od kralja nalog da Mardohej bude obešen na njega. Aman je odmah naredio da se podigne stub.

12. Koji su događaji doveli do toga da je Asvir iskazao čast Mardoheju, a ponizio Amana?

¹² Dolazi do obrta (6:1–7:10). Te noći kralj nije mogao da spava. Zapovedio je da mu sluge donesu knjigu sa zapisima ranijih događaja i da mu je čitaju. Tako je utvrdio da nije nagradio Mardoheja, koji mu je spasao život. Nešto kasnije, kralj je upitao ko je ušao u dvorište. Bio je to Aman, koji je došao da traži od kralja ovlašćenje da pogubi Mardoheja. Kralj je upitao Amana kako bi trebalo iskazati čast čoveku koji je kralju po volji. Misleći da kralj govori o njemu, Aman je počeo velikodušno da nabraja šta bi sve trebalo učiniti tom čoveku. Ali kralj mu je zapovedio: „Učini tako Judejcu Mardoheju“ (6:10). Aman nije imao izbora — obukao je Mardoheja u sjajnu kraljevsku odeću, stavio ga na kraljevog konja i proveo po gradskom trgu, javno ga hvaleći. Ponižen i tužan, Aman je žurno otišao kući. Njegova žena i prijatelji nisu mogli da ga uteše. Bio je osuđen na propast.

13. Šta je Jestira rekla na gozbi i kakve je to posledice imalo po Amana?

¹³ Došlo je vreme da Aman prisustvuje gozbi s kraljem i Jestirom. Kraljica je rekla da su ona i njen narod prodati, kako bi bili zatrti. Ko se usudio da počini takvo zlo? Jestira je rekla: „Taj protivnik i neprijatelj jeste ovaj zli Aman“ (7:6). Kralj je sav gnevan ustao i otišao u vrt. Kada je Aman ostao nasamo s kraljicom, počeo je da je moli za svoj život. Kada se vratio iz vrta, kralj se još više razbesneo jer je zatekao Amana na kraljičinoj sofi. Odmah je zapovedio da Aman bude obešen na isti onaj stub koji je pripremio za Mardoheja (Ps. 7:16).

14. Kako je kralj nagradio Jestiru i Mardoheja i kojom je pismenom odlukom iskazao milost Judejcima?

¹⁴ Mardohej unapređen, Judejci spaseni (8:1–10:3). Kralj je dao Jestiri sve što je Aman posedovao. Jestira je rekla Asviru da je u srodstvu s Mardohejem i on ga je unapredio na položaj na kojem je bio Aman i dao mu kraljevski pečatni prsten. Jestira je ponovo dovela u opasnost svoj život i izašla pred kralja kako bi ga zamolila da poništi pismenu odluku da se istrebe Judejci. Međutim, ’zakoni Persije i Medije‘ nisu mogli da budu opozvani (1:19). Zato je kralj opunomoćio Jestiru i Mardoheja da napišu novi zakon i zapečate ga njegovim pečatom. Ta pismena naredba bila je razaslata po celom carstvu, kao i ona prethodna, i Judejcima je dopuštala „da se okupe i stanu u odbranu svojih duša i da istrebe, pobiju i unište svu vojsku iz naroda ili pokrajine koja bi ih napala, ne štedeći ni decu ni žene, a njihova dobra da oplene“, istog dana kada je trebalo da stupi na snagu Amanov zakon (8:11).

15. (a) Kakav je bio ishod borbe i koji je praznik Mardohej uveo? (b) Koji je položaj dobio Mardohej i kako je koristio svoju moć?

¹⁵ Kada je došao 13. dan meseca adara, niko nije mogao da se odupre Judejcima. Kralj je na Jestirinu molbu dopustio da se u Susanu borbe nastave i 14. dana. Širom carstva bilo je pobijeno ukupno 75 000 neprijatelja Judejaca. Još 810 ih je bilo pobijeno u tvrđavi Susan. Među njima su bila i desetorica Amanovih sinova, koji su bili ubijeni prvog dana, a drugog dana su bili obešeni na stub. Međutim, niko nije uzimao plen. Petnaestog dana meseca adara Judejci su počinuli, gostili se i veselili. Mardohej je pismeno naredio Judejcima da svake godine 14. i 15. adara slave praznik „Pur, to jest žreb“, i Jevreji to čine sve do danas (9:24). Mardohej je postao vrlo uticajna osoba u kraljevstvu i svoj položaj prvog čoveka do kralja Asvira koristio je „radeći za dobro svog naroda i govoreći ono što je doprinosilo miru među svim njegovim potomcima“ (10:3).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

16. Koja načela i vredne primere hrišćani mogu naći u knjizi o Jestiri?

¹⁶ Premda nijedan drugi pisac Biblije ne citira direktno iz knjige o Jestiri, ona je u potpunom skladu sa ostatkom nadahnute Božje Reči. U njoj možemo prepoznati neka odlična biblijska načela koja se navode kasnije u grčkom delu Biblije i koja Jehovine sluge mogu primeniti u kojem god vremenu da žive. Ako razmotrimo sledeće biblijske stihove, uverićemo se u istinitost tih reči i ujedno ćemo ojačati svoju hrišćansku veru: Jestira 4:5 — Filipljanima 2:4; Jestira 9:22 — Galatima 2:10. Judejci su bili optuženi da ne poštuju kraljeve zakone, a za nešto slično bili su optuženi i rani hrišćani (Jest. 3:8, 9; Dela 16:21; 25:7). Prave Jehovine sluge se hrabro suočavaju s takvim optužbama i u molitvi se oslanjaju na Boga, koji ima moć da ih izbavi. Tako oponašaju odličan primer Mardoheja, Jestire i drugih Judejaca iz tog vremena (Jest. 4:16; 5:1, 2; 7:3-6; 8:3-6; 9:1, 2).

17. Kakav su primer ostavili Mardohej i Jestira što se tiče podložnosti Bogu i poslušnosti vlastima?

¹⁷ Mi, hrišćani, ne bismo smeli da mislimo kako živimo u drugačijim okolnostima od onih u kojima su živeli Mardohej i Jestira. I mi imamo ’vlasti nad sobom‘ u ovom svetu u kom živimo kao stranci. Iako želimo da se ponašamo kao uzorni građani u kojoj god zemlji da živimo, istovremeno želimo da ispravno razgraničimo kome šta dugujemo, naime ’caru carevo, a Bogu Božje‘ (Rim. 13:1; Luka 20:25). Visoki državni službenik Mardohej i kraljica Jestira pružili su dobar primer jer su svoje svetovne dužnosti obavljali odano i poslušno (Jest. 2:21-23; 6:2, 3, 10; 8:1, 2; 10:2). S druge strane, Mardohej je neustrašivo odbio da posluša kraljevu zapovest da se pokloni prezira vrednom Agageju Amanu. Čak se pobrinuo da se zakonski ispravi nepravda koju je naneo Aman kada je skovao zaveru da se istrebe Judejci (3:1-4; 5:9; 4:6-8).

18. (a) Šta dokazuje da je knjiga o Jestiri ’nadahnuta od Boga i korisna‘? (b) Kako nas ona podstiče da zakonski branimo pravo na propovedanje o Božjem Kraljevstvu?

¹⁸ Svi izneseni dokazi potvrđuju da je knjiga o Jestiri deo Biblije, koja je ’nadahnuta od Boga i korisna‘. Premda se u njoj direktno ne spominje ni Bog ni njegovo ime, ona opisuje divne primere osoba koje su imale jaku veru. Mardohej i Jestira nisu plod mašte nekog pripovedača nego stvarne sluge Jehove Boga i osobe koje su se bezuslovno uzdale u Jehovinu moć da ih izbavi. Iako su živeli u stranoj zemlji i imali ’vlasti nad sobom‘, koristili su sva zakonska sredstva kako bi odbranili Božji narod i njihovo pravo da služe Bogu. I mi danas možemo oponašati njihov primer „u odbrani i zakonskom potvrđivanju prava na propovedanje dobre vesti“ o Božjem Kraljevstvu koje će doneti izbavljenje (Filip. 1:7).

[Fusnote]