51. biblijska knjiga — Kološanima

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Rim

Pisanje završeno: otprilike 60. ili 61. n. e.

 1. Gde su se nalazili Kolosi?

KRENUVŠI iz Efesa, dva čoveka su putovala na istok i prolazila Malom Azijom, prateći tok reke Maeander (danas Menderes). Kada su došli do njene pritoke Likus, u zemlji Frigiji, skrenuli su prema jugoistoku i pošli dalje uz reku prolazeći dolinom okruženom gorama. Ukazao im se predivan prizor: bujni zeleni pašnjaci s velikim stadima ovaca. (Proizvodi od vune bili su glavni izvor prihoda ljudi u tom kraju.a) Idući dalje dolinom, putnici su prošli pored bogatog grada Laodikije, središta rimske uprave za tu oblast, koji se nalazio s desne strane reke. S leve strane su mogli da vide Hijerapolj, poznat po hramovima i termalnim izvorima. Hrišćanske skupštine su se nalazile u oba grada, kao i u gradiću Kolosima, oko petnaest kilometara dalje u istoj dolini.

 2. (a) Koga je Pavle poslao u Kolose? (b) Šta se zna o skupštini u Kolosima?

² Ti putnici su išli u Kolose. Obojica su bili hrišćani. Barem jedan od njih je dobro poznavao taj kraj, jer je bio iz Kolosa. Zvao se Onisim, a bio je odbegli rob koji se vraćao svom gospodaru, koji je bio član tamošnje skupštine. Onisimov saputnik bio je Tihik, koji je bio slobodnjak, a obojicu je tamo poslao apostol Pavle kako bi odneli pismo koje je napisao „vernoj braći u jedinstvu s Hristom u Kolosima“. Koliko je poznato, Pavle nikada nije bio u Kolosima. Tamošnju skupštinu, koja se uglavnom sastojala od nejevreja, verovatno je osnovao Epafras, koji je ranije propovedao među njima, a sada je bio s Pavlom u Rimu (Kol. 1:2, 7; 4:12).

 3. Šta poslanica Kološanima otkriva o piscu, kao i o vremenu i mestu pisanja?

³ Poslanicu Kološanima napisao je apostol Pavle, što se jasno vidi iz uvodnih i zaključnih reči (1:1; 4:18). Iz zaključnih reči se takođe vidi da je poslanicu napisao u Rimu, verovatno tokom svog prvog zatočeništva u tom gradu, 59-61. n. e., kada je napisao nekoliko ohrabrujućih poslanica. Poslanicu Kološanima poslao je zajedno s poslanicom Filimonu (Kol. 4:7-9; Filim. 10, 23). Izgleda da ju je napisao otprilike u isto vreme kada i poslanicu Efešanima, jer je upotrebio mnogo sličnih misli i izraza.

 4. Šta potvrđuje da je poslanica Kološanima nadahnuti deo Božje Reči?

⁴ Nema razloga za sumnju u nadahnutost poslanice Kološanima. Ona se zajedno sa ostalim Pavlovim poslanicama nalazi u papirusu Čester Biti br. 2 (P⁠⁴⁶), koji datira otprilike iz 200. n. e., što pokazuje da su je prvi hrišćani prihvatili kao jednu od Pavlovih poslanica. Njenu izvornost potvrđuju isti ranohrišćanski pisci koji potvrđuju i verodostojnost ostalih Pavlovih poslanica.

 5. (a) Šta je podstaklo Pavla da napiše poslanicu Kološanima? (b) Šta se ističe u toj poslanici?

⁵ Šta je podstaklo Pavla da napiše poslanicu Kološanima? Kao prvo, Onisim se vraćao u Kolose. Epafras se nedavno susreo s Pavlom i sigurno ga je izvestio o stanju u skupštini u Kolosima, što je bio daljnji podsticaj za pisanje pisma (Kol. 1:7, 8; 4:12). Hrišćanska skupština u tom gradu suočavala se sa određenim opasnostima. Religije onog vremena polako su se raspadale i stalno su nastajale neke nove, koje su u sebi sadržavale elemente raznih starih religija. Postojale su paganske filozofije, koje su bile prožete asketizmom, spiritizmom i idolopokloničkim praznoverjem. One su, kao i uzdržavanje Judejaca od određenih jela i držanje određenih dana, mogle uticati na neke u skupštini. Šta god da je bio problem, izgleda da je to bio dovoljan razlog da Epafras krene na dugačak put za Rim kako bi se našao s Pavlom. Ipak, skupština kao celina nije bila ugrožena, na šta ukazuje Epafrasov pozitivan izveštaj o ljubavi i nepokolebljivosti te braće. Kada je čuo šta mu je Epafras rekao, Pavle je ustao u odbranu istine o Bogu i čistog obožavanja napisavši poslanicu skupštini u Kolosima. U njoj se ističe uzvišeni položaj koji je Bog dao Hristu i naglašava se koliko je njegovo učenje uzvišenije od paganske filozofije, obožavanja anđela i jevrejske tradicije.

SADRŽAJ POSLANICE KOLOŠANIMA

 6. (a) Za šta se Pavle molio u vezi s Kološanima? (b) Šta je Pavle rekao o Isusovom položaju i službi s obzirom na skupštinu?

⁶ Verovati u Hrista, poglavara skupštine (1:1–2:12). Pavle je najpre u svoje i Timotejevo ime pozdravio skupštinu, a zatim je napisao da zahvaljuje Bogu za to što Kološani imaju veru u Hrista i za njihovu ljubav. Od Epafrasa, koji im je propovedao dobru vest, saznali su istinu o Božjoj nezasluženoj dobroti. Od kada je čuo o njima, Pavle se neprestano molio da se ispune ’dobrim poznavanjem Božje volje u svoj mudrosti i sposobnosti shvatanja koju duh daje, kako bi živeli životom dostojnim Jehove i kako bi potpuno ustrajali i bili dugotrpljivi s radošću‘ (1:9-11). Nebeski Otac ih je izbavio i preneo u „kraljevstvo svog voljenog Sina“, koji je slika nevidljivog Boga i preko kojeg i za kojeg je sve stvoreno. On je Poglavar skupštine i prvi koji je ustao iz mrtvih. Božja volja je da Isusovom krvlju pomiri sa sobom sve koji su nekada bili otuđeni od Boga, što je uključivalo i Kološane. Međutim, da bi ostali u dobrom odnosu s Bogom, morali su da ’ostanu u veri‘ (1:13, 23).

 7. Šta je Pavle propovedao i s kojom svrhom?

⁷ Pavle se radovao što će za skupštinu, čiji je sluga postao, još trpeti zbog Hrista. Njen sluga je postao za njihovo dobro kako bi u potpunosti propovedao Božje reči o ’svetoj tajni, o njenom slavnom bogatstvu koje je Bog hteo da obznani svojim svetima‘. ’Mi propovedamo Hrista‘, rekao je Pavle, ’i svakog čoveka opominjemo i poučavamo u svoj mudrosti, kako bismo svakog čoveka mogli predstaviti Bogu kao zrelog Hristovog učenika‘ (1:26-28).

 8. Zbog čega se Pavle borio za svoju braću?

⁸ Pavle se borio za Kološane, Laodičane i druge da se uteše i da budu skladno povezani u ljubavi, kako bi ’dobro upoznali Božju svetu tajnu: Hrista, u kome su sakrivena sva blaga mudrosti i znanja‘. Nije želeo da ih neko prevari uverljivim rečima, nego je hteo da žive u jedinstvu s Hristom i da budu ’ukorenjeni u njemu, da se izgrađuju u njemu i utvrđuju se u veri‘. Zato je upozorio Kološane: „Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju“ (2:2, 3, 7, 8).

 9. Na kakvo poštovanje je Pavle upozorio Kološane i zašto se oni nisu smeli podvrgavati propisima Zakona?

⁹ Umreti s obzirom na dela tela i živeti za Hrista (2:13–3:17). Oni su bili mrtvi zbog svojih prestupa i neobrezanja, ali Bog ih je oživeo i ujedinio s Hristom i izbrisao pisani dokument (Zakon) koji je bio protiv Izraelaca. Zato niko ’nije smeo da im govori‘ da drže Zakon ili njegove praznike, jer je to sve bilo tek senka stvarnosti, a stvarnost je Hrist. Osim toga, ako su zajedno s Hristom umrli u odnosu na načela ovog sveta, onda se nisu smeli podvrgavati propisima: „Ne diraj, ne probaj, ne dotiči“, jer su to bile ljudske zapovesti i učenja. Prividno poštovanje Boga kakvo su ljudi sami nametnuli, lažna poniznost i strogost prema telu nemaju nikakve vrednosti u borbi protiv ugađanja telu (2:16, 21).

10. Kako osoba može da traži ono što je na nebu i da obuče novu ličnost?

¹⁰ Zato im je Pavle savetovao: „Tražite ono što je na nebu, gde Hrist sedi zdesna Bogu. Mislite na ono što je na nebu, a ne na ono što je na zemlji.“ To se može postići tako što se svuče stara ličnost i obuče nova ličnost, koja zbog dobrog poznavanja Božje volje ne pravi razlike između Grka i Judejaca, jer je „Hrist sve i u svima“. To znači da „Božji izabranici“ treba da se obuku u najdublju samilost, dobrotu, poniznost, blagost i dugotrpljivost. Pavle je rekao: „Kao što je Jehova spremno oprostio vama, tako činite i vi. A iznad svega, obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje.“ Šta god da su govorili ili radili, sve je trebalo da čine „u ime Gospoda Isusa, zahvaljujući preko njega Bogu, Ocu“ (3:1, 2, 11-14, 17).

11. (a) Kakav savet je dat što se tiče odnosa u porodici i ostalih međuljudskih odnosa? (b) Kakvi se pozdravi nalaze na kraju poslanice?

¹¹ Međuljudski odnosi (3:18–4:18). Saveti što se tiče odnosa u porodici glase: žena treba da bude podložna svom mužu, a muž treba da voli svoju ženu; deca treba da slušaju roditelje, a očevi ne smeju da razdražuju svoju decu. Robovi treba da slušaju svoje gospodare zbog straha od Jehove, a gospodari treba da pravedno postupaju sa svojim robovima. Svima je dat savet da ustraju u molitvi i da se mudro ponašaju prema onima koji su van skupštine. Pavle im je poručio da će im Tihik i Onisim ispričati sve o tome u kakvim okolnostima žive i rade on i njegovi saradnici u širenju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Na kraju poslanice svi oni pozdravljaju Kološane, a Pavle pozdravlja i braću u Laodikiji, moleći ih da međusobno razmene pisma koja im je poslao. Zaključni pozdrav Pavle je napisao svojom rukom, a on glasi: „Mislite na moje okove. Neka nezaslužena dobrota bude s vama“ (4:18).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

12. Koje je pouke pružila Pavlova poslanica Kološanima i kako su one koristile skupštini?

¹² Možemo da zamislimo koliko su se brzo među braćom u Kolosima proširile vesti o dolasku dva brata iz Rima. Verovatno su se sa živim zanimanjem okupili, možda u Filimonovoj kući, i slušali dok je neko od njih čitao Pavlovu poslanicu (Filim. 2). Ta poslanica im je pomogla da bolje razumeju Hristov položaj i da uvide koliko je važno da dobro poznaju Boga. U njoj je bilo jasno rečeno kako se treba postaviti prema ljudskom mudrovanju i jevrejskoj tradiciji, a istovremeno je bila istaknuta važnost Hristovog mira i njegove reči. Poslanica je sadržavala ohrabrujuće misli za sve članove skupštine — nadglednike, muževe, žene, očeve, decu, gospodare, robove. U njoj je nesumnjivo bilo dobrih saveta za Filimona i Onisima, jer je Filimon opet bio Onisimov gospodar, a Onisim njegov rob. Nadglednicima su bile pružene odlične smernice o tome kako da vrate stado pravom učenju. Pavlove reči su produbile kod Kološana cenjenje za to što su imali mogućnost da celom dušom služe Jehovi. A konstruktivni saveti dati Kološanima u vezi s tim kako se osloboditi načina razmišljanja i dela svojstvenih ovom svetu jednako su važni i za današnje hrišćane (Kol. 1:9-11, 17, 18; 2:8; 3:15, 16, 18-25; 4:1).

13. Šta je Pavle savetovao braći s obzirom na njihov govor, molitvu i međusobno druženje?

¹³ Izvrstan savet svim Božjim slugama dat je u Kološanima 4:6: „Neka vaša reč uvek bude ljubazna, solju začinjena, da biste znali svakome da odgovorite kako treba.“ Ugodne reči istine biće privlačne osobama iskrenog srca i trajno će im koristiti. Osim toga, hrišćanin koji bdi u molitvi i sa zahvalnošću je upućuje Bogu biće bogato blagoslovljen od Jehove, jer Pavle je napisao: „Ustrajte u molitvi, bdite u njoj i zahvaljujte.“ Koliko smo samo radosni i ohrabreni kada se družimo s braćom i sestrama u veri! „Poučavajte i opominjite jedan drugoga“, kaže Pavle, „pevajte Jehovi u svom srcu“ (4:2; 3:16). Čitajući poslanicu Kološanima, naći ćeš još mnoge mudre i praktične pouke.

14. (a) Koju „stvarnost“ ističe poslanica Kološanima? (b) Kako je istaknuta nada u Kraljevstvo?

¹⁴ Govoreći o praznicima koje je propisivao Zakon, poslanica kaže: ’To je samo senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist‘ (2:17). Poslanica Kološanima ističe upravo tu „stvarnost“, Hrista. Često ukazuje na divnu nadu u nebesku nagradu koja se čuva za one koji su u jedinstvu s Hristom (1:5, 27; 3:4). Takve osobe treba da budu zahvalne Ocu što ih je izbavio iz vlasti tame i preneo „u kraljevstvo svog voljenog Sina“. Time su postali podređeni onome koji je „slika nevidljivog Boga, prvenac svega što je stvoreno. Jer je preko njega sve bilo stvoreno na nebesima i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli ili uprave ili poglavarstva ili vlasti.“ On jedini može pravedno vladati u Božjem Kraljevstvu. Zato je Pavle podstakao pomazane hrišćane: „Ako ste, dakle, uskrsnuti s Hristom, tražite ono što je na nebu, gde Hrist sedi zdesna Bogu“ (1:12-16; 3:1).

[Fusnota]