56. biblijska knjiga — Titu

Pisac: Pavle

Mesto pisanja: Makedonija (?)

Pisanje završeno: otprilike u razdoblju između 61. i 64. n. e.

 1. (a) Kakav zadatak je bio poveren Titu? (b) U kakvom su okruženju bile osnovane kritske skupštine i šta je trebalo da rade hrišćani na Kritu?

’OD PAVLA, Božjeg roba i apostola Isusa Hrista. Pišem ovo Titu, pravom sinu po zajedničkoj veri‘ (Titu 1:1, 4). Tako Pavle započinje pismo svom dugogodišnjem saradniku Titu, kog je ostavio na ostrvu Krit kako bi pomogao tamošnjim skupštinama da budu bolje organizovane. Titu je bio poveren težak zadatak. Narav ljudi na tom ostrvu, za koje se govorilo da je drevno boravište „oca bogova i ljudi“, bila je takva da je izraz „Krićanin“ postao sinonim za varalicu.a Sklonost Krićana ka laganju bila je toliko poznata da je Pavle jednom prilikom čak citirao njihovog proroka koji je rekao: „Krićani su uvek lažovi, opake zveri, besposlene izjelice“ (1:12). Krićani Pavlovog vremena opisani su i ovim rečima: „Ti ljudi su bili prevrtljivi, neiskreni i svadljivi. Bili su skloni pohlepi, razvratu, laganju i pijančenju, i to u velikoj meri. Izgleda da su Judejci koji su se nastanili među njima nadmašili domaće stanovništvo po nemoralnosti.“b U takvom okruženju su bile osnovane kritske skupštine. Zato je bilo i te kako važno da se tamošnja braća ’odreknu bezbožnosti i svetskih želja i da žive razborito, pravedno i odano Bogu‘, na šta ih je Pavle podstakao (2:12).

2, 3. (a) Kako je Tit sarađivao s Pavlom? (b) Gde je Pavle najverovatnije napisao poslanicu Titu i s kojom svrhom?

² Sama poslanica Titu pruža vrlo malo detalja o tome u kojoj meri su Pavle i Tit sarađivali. Ali više možemo saznati iz drugih Pavlovih poslanica u kojima on spominje Tita. Tit je bio Grk i često je pratio Pavla na putovanjima, a najmanje jednom su zajedno otišli u Jerusalim (Gal. 2:1-5). Pavle je za njega rekao: „On je moj drug i saradnik.“ Nakon što je u Efesu napisao svoju prvu poslanicu Korinćanima, Pavle je Tita poslao u Korint. Dok je bio u Korintu, Tit je pomagao braći u sakupljanju priloga za hrišćane u Jerusalimu, a kasnije ga je Pavle ponovo poslao u Korint da pomogne braći da dovrše to sakupljanje. Tako se Tit vratio u Korint nakon što se s Pavlom našao u Makedoniji, i pri tom je doneo drugu poslanicu koju je Pavle napisao Korinćanima (2. Kor. 8:16-24; 2:13; 7:5-7).

³ Kada je Pavle bio oslobođen nakon svog prvog zatočeništva u Rimu, nastavio je da sarađuje s Timotejem i Titom tokom poslednjih godina svoje službe. Izgleda da je to uključivalo propovedanje na Kritu, kao i u Grčkoj i Makedoniji. Na kraju je Pavle odlučio da ode u Nikopolj, na severozapadu Grčke, i verovatno je tamo bio uhvaćen i odveden u Rim, gde je poslednji put zatvoren i na kraju pogubljen. Dok je bio na Kritu, Pavle je tamo ostavio Tita da ’ispravi ono što je manjkavo i da imenuje starešine po gradovima‘, u skladu sa uputstvima koja mu je dao. Poslanicu Titu Pavle je najverovatnije napisao u Makedoniji, ubrzo nakon što je ostavio Tita na Kritu (Titu 1:5; 3:12; 1. Tim. 1:3; 2. Tim. 4:13, 20). Ova poslanica je očigledno imala sličnu svrhu kao i Prva Timoteju, naime, Pavle ju je napisao da ohrabri svog saradnika i da mu svojim autoritetom pruži podršku u izvršavanju poverenih zadataka.

 4. Kada je bila napisana poslanica Titu i šta potvrđuje njenu verodostojnost?

⁴ Pavle je ovu poslanicu očigledno napisao u vremenu između svog prvog i drugog zatočeništva u Rimu — najverovatnije između 61. i 64. n. e. Za verodostojnost poslanice Titu važe isti dokazi kao i za dve poslanice Timoteju, koje su napisane u tom istom razdoblju. Te tri biblijske knjige često se nazivaju Pavlovim „pastoralnim poslanicama“. Stil pisanja im je sličan. Irinej i Origen citirali su iz poslanice Titu, a postoje i mnoge druge potvrde iz prvih nekoliko vekova naše ere da se ta poslanica s pravom ubraja u kanonske knjige. Poslanica Titu nalazi se u Sinajskom i Aleksandrijskom manuskriptu. U Biblioteci „Džon Rajlands“ nalazi se papirusni fragment, P⁠³², koji je u stvari list iz jednog kodeksa koji potiče otprilike iz trećeg veka n. e. i sadrži Titu 1:11-15 i 2:3-8.c Nema razloga za sumnju u to da je ova knjiga nadahnuti deo Božje Reči.

SADRŽAJ POSLANICE TITU

 5. (a) Koje je preduslove za nadglednike Pavle istakao i zašto su im te osobine bile potrebne? (b) S kojom svrhom je trebalo da Tit strogo ukori neku braću i šta mu je bilo rečeno u vezi s nečistim osobama?

⁵ Nadglednici treba da opominju služeći se zdravim učenjem (1:1-16). Nakon srdačnog pozdrava, Pavle je naveo preduslove za nadglednike. Istakao je da nadglednik mora da bude „čovek kome se nema šta prigovoriti“, koji je ljubitelj dobrote, pravedan, veran, „koji se pri poučavanju čvrsto drži verne reči, da bi mogao podstaći druge služeći se zdravim učenjem i ukoriti one koji tom učenju protivreče“. Te osobine su bile potrebne zbog ’onih koji su obmanjivali um‘ i potkopavali veru celih porodica radi nepoštenog dobitka. Zbog toga je Titu bilo savetovano: „Zato ih strogo ukoravaj, da budu zdravi u veri i da ne prihvataju judejske bajke.“ Nečiste osobe su mogle tvrditi da poznaju Boga, ali su ga se odricale svojom neposlušnošću (1:6-10, 13, 14).

 6. Koji je savet dat hrišćanima u vezi s tim kako treba da se vladaju?

⁶ Živeti razborito, pravedno i odano Bogu (2:1–3:15). Daljnji saveti glase: Stariji muškarci i starije žene treba da budu vredni poštovanja i bogobojazni. Mlađe žene treba da vole svoje muževe i svoju decu i da budu podložne svojim muževima, „kako se o Božjoj reči ne bi pogrdno govorilo“. Mlađi muškarci treba da budu uzor u vršenju dobrih dela i treba da ih krasi zdrav govor kome se nema šta prigovoriti. Robovi treba da budu podložni svojim gospodarima i da ’u potpunosti iskazuju doličnu vernost‘. Pavle je zatim rekao da se pokazala Božja nezaslužena dobrota koja donosi spasenje svim vrstama ljudi i da je podstakla na razboritost, pravednost i odanost Bogu one koje je Bog preko Isusa Hrista očistio kako bi bili ’izabrani narod, koji revno čini dobra dela‘ (2:5, 10, 14).

 7. Šta je Pavle rekao o podložnosti, spasenju i dobrim delima?

⁷ Pavle je naglasio da hrišćani moraju biti podložni i pokorni vlastima i „sasvim blagi prema svim ljudima“. Zatim je rekao da su on i ostali hrišćani nekada činili ista loša dela kao i drugi ljudi. Ali zbog Božje dobrote, ljubavi i milosrđa, a ne zbog svojih dela, bili su spaseni svetim duhom i postali su naslednici večnog života kome su se nadali. Oni koji veruju u Boga treba da se ’usredsrede na vršenje dobrih dela‘. Treba da izbegavaju bezumna ispitivanja i svađe oko Zakona i da se klone svakog čoveka koji širi lažno učenje nakon što dva puta bude opomenut. Pavle je na kraju zamolio Tita da dođe kod njega u Nikopolj i dao mu smernice kako da pomogne misionarima, a zatim je još jednom istakao koliko je važno da hrišćani čine dobra dela, da ne bi bili bez ploda (3:2, 7, 8).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

 8. Koji su Pavlovi saveti iz poslanice Titu ’dobri i korisni‘ današnjim hrišćanima i zašto?

⁸ Kritski hrišćani su živeli među ljudima koji su bili poznati po laganju, pokvarenosti i pohlepi. Imali su dve mogućnosti: Da se prilagode društvu u kojem su živeli ili da učine sve što mogu kako bi bili potpuno odeljeni od sveta i služili Jehovi Bogu kao narod koji je posvećen za njega. Pavle je putem poslanice Titu poručio Krićanima da bi trebalo da se ’usredsrede na vršenje dobrih dela‘, pa je dodao: „To je dobro i korisno za ljude.“ I danas, u svetu koji je duboko ogrezao u laži i nepoštenju, ’dobro je i korisno‘ da pravi hrišćani „uče da čine dobra dela“ i da donose plod u službi Bogu (3:8, 14). Pavle je strogo osudio nemoral i zlo koji su bili pretnja skupštinama na Kritu, što služi kao upozorenje nama koje je ’Božja nezaslužena dobrota poučila da se odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da razborito, pravedno i odano Bogu živimo usred ovog sadašnjeg sveta‘. Osim toga, hrišćani treba da budu „spremni na svako dobro delo“ i da budu podložni vlastima, kako bi sačuvali čistu savest (2:11, 12; 3:1).

 9. Kako je naglašena važnost pružanja ispravne pouke i ko je naročito odgovoran za to?

⁹ U Titu 1:5-9 navedene su osobine koje zajedno sa onima zabeleženim u 1. Timoteju 3:2-7 pokazuju šta sveti duh zahteva od svakog nadglednika. To ističe koliko je važno da se nadglednici ’drže verne reči‘ i da poučavaju skupštinu. To je izuzetno važno kako bi svi bili duhovno zreli. U stvari, u poslanici Titu je nekoliko puta naglašeno koliko je važno da se pruža ispravna pouka. Pavle je podstakao Tita da „govori ono što priliči zdravom učenju“. Starijim ženama je bilo rečeno „da poučavaju druge dobru“, a robovima ’da u svemu ukrašavaju učenje našeg Spasitelja, Boga‘ (Titu 1:9; 2:1, 3, 10). Ističući koliko je važno da Tit kao nadglednik bude nepokolebljiv i neustrašiv u poučavanju, Pavle je rekao: „To govori, opominji i ukoravaj jer za to imaš sva ovlašćenja.“ A one koji su bili neposlušni trebalo je da ’strogo ukorava, da budu zdravi u veri‘. Otuda je Pavlova poslanica Titu izuzetno ’korisna za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti‘ (Titu 2:15; 1:13; 2. Tim. 3:16).

10. Na šta nas podstiče poslanica Titu i koju divnu nadu jača u nama?

¹⁰ Poslanica Titu nas podstiče da cenimo Božju nezasluženu dobrotu i da se klonimo bezbožnih dela ovog sveta „dok čekamo ostvarenje naše divne nade i slavno pojavljivanje velikog Boga i našeg Spasitelja, Hrista Isusa“. Čineći to, oni koji su proglašeni pravednima preko Isusa Hrista mogu postati ’naslednici večnog života kome se nadaju‘ u Božjem Kraljevstvu (Titu 2:13; 3:7).

[Fusnote]